Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
родног града — величанствени бетонски бедеми, грмљавина и удаљени тутањ који се надима у сумраку режећи својим светлима и отровним парама; све су даље једни од других, а између њих на крају излета она уморна реченица-рампа, казана са
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кога? Матију? Матија је одиста леп, млад и јак. Стасао је Матија за ноћ под светлима измученог, исцеђеног месеца у шумору вилинског коса и зар да га не заоче, зар да га не одведу на своје гумно?