Употреба речи светлио у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага. Мрамор по хумкама богатих светлио је у радосном сребру. Бусење по гробовима убогих блистало је у јутарњим смарагдима.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— А ко ће их знати; и ко им је, што кажу, светлио! — одговара писац. Шаца није био баш тако шмокљан, а ограда није била тако честа, — по свој прилици да јесу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

земљи светли с науком јеванђелским и са својим прикладним животовањем ко томе докле је на земљи уједно с људма боравио светлио је у црноме идолослужењу поганим народом, светлио је и у невери жидовској, такођер и свим грешником на прознање им

животовањем ко томе докле је на земљи уједно с људма боравио светлио је у црноме идолослужењу поганим народом, светлио је и у невери жидовској, такођер и свим грешником на прознање им своје видети се у чему с[у], да изгазе из тога ћола

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности