Употреба речи светлица у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

23. КУКАВИЦА Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо. Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. Иван из коже да изиде.

Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. Ратници разговараху: — Биће кише. — Камо да хоће! — Вала, право велиш, да се само разладим мало!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Чуваран буди, бића ми трако. Не знај за речи никуд ни како. Друго певање Првенац синак, светлица, искра Божијег даха, диви се Ребру, женском створењу: Кошчица, слика, исечак мој си, чедност у тембру ланених

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!“ Светлица оштра небеса креше, облаке модре пара. Пожури, Тошо, потоп је дошȏ, брже, скитницо стара!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности