Лалић, Иван В. - ПИСМО
Сада. (18. ИИ 1992) АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА Здраво звездо мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И сам дух ретко те домаше. Бежиш од руке, ума бежиш Од хитленог; к себи мисли мамиш. Каткад им светлиш к’о вишег живота Светилник; јављаш стазе к бесмертију; Пружаш на славе вековечне Храмове сјајности твоје зрачак.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ти си, Сунце, створило годишња доба, зимску хладноћу и летњу врућину. Ти си створило далеко небо, да на њему светлиш и видиш све што си створило.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!... За теб’ ћу салда радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!