Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Развије јутро као пламене, Хиљаду белих крила по мору, А светлом земљом проспе знамене, И речи свуд по белом мрамору. Тад су пред тајном што је морила, Сва уста ствари проговорила.
БРЕГАЛНИЦА Опраћемо тобом очи нашој деци, И чело пророка у тренути судње, Реко која поста у мачева звеци Светлом међом измеђ истине и блудње.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
преко двеју река и неко сетно и нежно осећање обузе га кад угледа високе звонике што су се оштро оцртавали на златно-светлом небу према Фрушкој-Гори.
Па је са том душом, широком, пространом и светлом, јурио, јурио, јурио у сусрет оном јасном и милом плаветнилу светлога неба. ВИИ.
Африка
Камион Либанца први пут излази из своје гараже покривене палмовим грањем. Он је обојен светлом зеленом бојом. Шофер је црнац добављен из Боакеа, али ни најмање не улива поверења.
Теодосије - ЖИТИЈА
Владислав сазда, у место које се зове Милешева, положише га славно и часно ту у великој цркви Вазнесења Господња у светлом и часном гробу, који му Владислав краљ беше спремио, псалмима и непрестаним песмама славећи Бога.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
рукама, а затим је потрчала и тако, у трку, окренула се као да не зна куда ће, опет се вратила на скелу, и лепршајући светлом хаљином скочила у Тису.
Моја мајка ју је укочено посматрала, а онда затворила очи као што их затварате пред исувише јаким светлом. То је био врхунац, а затим је драматика стала да јењава.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Треперила су као у неком узнемиреном, светлом ваздуху, пред крај те јесени у којој једва беше сунчаних и топлих дана, после дугих киша.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Велика гимнастичка дворана Гимназијума, непрегледно пространство паркета који је блештао под светлом голих сијалица, претварала се једанпут недељно у салу за игранке.
без штитника, осветљавајући једва саме себе и пукотине на зиду – дотрајао намештај који под овим жмиркавим, штедљивим светлом изгледа још бедније. И лица под тим светлом као да остаре пре времена; очи губе сјај, а коса постаје пепељасто сива.
И лица под тим светлом као да остаре пре времена; очи губе сјај, а коса постаје пепељасто сива. То светло, под којим си одрасла као неки
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
дане за те слепе мише, За слепе мише и те тице кобне, Та сове, мислим, што су дану злобне, Што таму ишту, да се светлом славе, Јер дању с' виде наказе од главе. О ноћи тавна, ти некима веро.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
угушен прекор услед јака стиска, слатко, страсно кикотање и тихо шапутање — све се то дизаше, брујаше и губљаше у светлом, жарком дану, чија јара трепераше у ваздуху.
Међу грањем ружâ и јоргована извија славуј, а поврх дрвећа, кућа и целог овог зеленила, у светлом зраку, кликће шева. Оне се све скупиле, згуриле и, зајапурених образа, светлих погледа, заталасаних груди, слушају
Лалић, Иван В. - ПИСМО
4 Већ годинама знам да нестајемо 3аједно: тако писах још у дане Кад време беше вал са сланом пеном Младости, светлом страшћу усијане; Сада све више знам да нестаћемо Као два позна плода с исте гране, Које заједно стресе крајем
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Искористивши општу збуњеност, матори празни трећу чашу лажног „Курвоазјеа“ и, изненада озарен унутрашњим светлом неког чудног и непредвиђеног оптимизма, као и невиђеном љубављу за сав људски род, укључујући ту и нас две — милује
компликовану генеалогију), погасите што више оних јадних преосталих сијалица, јер, као што је познато: под дискретним светлом чак и хоклица личи на стил неког Луја (Армстронга).
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Скинијо, свадбуј свадбено бела: с дванаест бројки, женских облина, Тројичким светлом точи, с одела јаспис расточи, с Врховног крина смарагд и топаз, јер Јерусалим Нови се диже!
Библиотека: словни пород - дела. Под слабим светлом душе дижу поклоп. Мирише кафа - дељен топли оброк. Октóбар пали брегове Баната.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зауставили смо се у једном кукурузишту. Сада је пред нама село и видимо како се према светлом звезданом небу оцртава тамна силуета црквеног торња. Опет су војници копали, и, у освитку зоре, све је било приправио.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Треба видети једно тело од Дерена, обло, моделирано, опет светлом и тамом, без конструктивних оштрина, или једну од најновијих композиција, највећег међу њима, Пикаса, и осећа се одмах
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
подеси Према Ливерпулу, Бару или Одеси Са надом да ће га добар ветар Миљу по миљу, метар по метар У великом и светлом луку Срећно довести у родну луку!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПРЕДВЕЧЕРЊИ ПУТ Дуго смо на тешком путу, верна. Само, Ми још своме светлом циљу корачамо. Неосетно, тихо, кроз алеје нéме, Сад нас прате сенке две: Старост и Време.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо. — Благо добром чину и светлом образу. — Рука руку мије, образ обадвије. — Ако неће брука (напаст) на човека, човек ће на бруку (напасти).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
уместо уздржаног осмеха Савке Каљевић, нагнуте над гипсаним Ескулапом, поздравља их пластична лутка из „Будућности“, у светлом кишном капуту.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Доситеос му заблагодари у име ученог колегиума на његовом „светлом и осветљавајућем“ предавању. Принцеза је била озарена радосним осмехом.
За тили час изгоре оно зрно угља и заблесну при томе толиким светлом да очи заболеше. Покрих своје очи рукама и узвикнух: „Сада ми, заиста, пуче светло пред очима!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова. Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Заиста је тако и мислио судећи по светлом сјају његових интелигентних очију. Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком
Заиста је тако и мислио судећи по светлом сјају његових интелигентних очију. Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
11 Код Борисава Станковића доста је чест ноћни или вечерњи пејзаж, са довољно тананом градацијом од тамног ка светлом. При томе се у доживљају лика - па и приповедача - влажно, хладно и тамно контрастира са позитивно вреднованим сувим,
видљиве степенице; да је доњи спрат увучен, собе тамније, понекад влажне; да је горњи спрат избачен напред, са великом светлом собом, чији прозори отварају широк поглед према чаршији, али и према периферији.
се множина, међутим, условно може свести на три за тумачење Сеоба важна момента: (1) сенка се као део таме опонира са светлом; (2) будући да се светло и свет у обичноме доживљају међусобно повезују (није случајно што те две речи у словенским
Петровић, Растко - АФРИКА
Камион Либанца први пут излази из своје гараже покривене палмовим грањем. Он је обојен светлом зеленом бојом. Шофер је црнац добављен из Боакеа, али ни најмање не улива поверења.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он пружи сабљу с резигнацијом. Још и сад као да гледам његову пружену руку, са оном светлом сабљом са лавовом главом на балчаку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И уместо да гледам филм, ја сам посматрао њену главу, која се пројектовала на светлом платну. Он се нагао према њој и почео јој нешто говорити. Она је климала главом... као да одобрава.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше наде, И славом покрио светлом воклиски бајни цвет, Бесмртном вечном славом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
да је знатан део осталих сунаца праћен такође тамним пратиоцима са чврстим корама, који више не сјају својим властитим светлом и које, због њихова огромног отстојања од нас, не можемо и нећемо ваљда никада видети, иако их њихова сунца обасјавају.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Његова, наједном, букну и откиде се с неба. Шта је се тиче небо! До ђавола и вечност! У светлом луку паде Звезда крај Чобанинових ногу. — Је ли то моје Чобанче?