Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Све се то светлосно чудо стиче и комеша над границом која никако није случајна јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије,
Онда, ко зна откуда, можда из Милошевог даха, можда из њеног покрета одједном је наишла та радост као разиграно светлосно ткање и све друго више није постојало.
Полако му се приближавала уверена да ће се, ако га само додирне, све то светлосно ткање из ње пренети и на њега. Просто ће се преточити. Није могло да буде другачије.