Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
оно коњи - Штајерци - Ено претрчавају кроз ону пшеницу - Кроз онај шумарак јашу два по два - Не зна се да л запад светлуца гушће од севера шлем до шлема пушка до пушке сја - Топови су им напуњени снегом - Хоће ли нам ико помоћи данас
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо.
Немо стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце; и не шуште нали — Галеб још светлуца. Мир. Свуда је подне.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ... — Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли?
Црњански, Милош - Сеобе 2
На дну видика небо је треперило, од Сунца, као да се смрзнута и завејана земља светлуца. А над тим светлуцањем, издалека, плавело се небо тога дана, тако плаво, као да се Росија у Италију претвара.
Као зид, који се светлуца, он се кретао, мајестетично, на пешаке. Дошавши ближе, хусари су, на команду, откочили пиштоље, па су опалили на
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
За свега двадесетак минута они прођу поред блештавих излога центра, покрај као ноћ меког и црног сомота на коме светлуца злато угледају кристалне куле сложене од скупоцених пића, пролете затим кроз тужно сивило споредних улица, да би се на
Лалић, Иван В. - ПИСМО
У несаници другог сна је корен: Сна који пуни, ко пустињу вода, Јаву у којој изнова си створен: у несаници светлуца слобода — Друге су ноћи оних који бдију — На некој звезди море се расцвета, Прадавне шуме загрцнуто пију Ваздух и
(8-10. ВИ 1989) ИИ ДЕСЕТ СОНЕТА НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 1 ПРСТЕН Све оно што се сакрива у ништа Светлуца сјајем нетакнуте руде; Што не постоји, могло је да буде Или постоји изван одредишта.
(12. ВИИ 1989) СТРАМБОТТІ 1 Кад ноћу дишеш, ја у полутами Осећам како тишина светлуца, Док слушам како поред узглавља ми На слепом оку твоје било куца; И тек у зору капке такне сан ми, Кад твој се тањи од
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сели се тело у чашку крина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У срцу здробљен светлуца кристал. Цијуче душа, капља с извора. Захује живци уз дробни лишај и пече зумбул, зумбул отрова.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
мразу све спаја у слике јер плода више нема у близини византијског идеала сложиле се слике у лажне видике и фосфор светлуца у смећу ко свици северни ветар је позван да претестерише дрво знања за њим орачи вредни из најбољих школа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наиђосмо кроз мрачне алеје и обресмо се на калемегданској тераси. А преко обале, нема пустош. Само негде у даљини светлуца једна ватрица. До јуче моћна царевина, изгледа нам сада у мрачној ноћи као скрхана. Вратили смо се.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу.... Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају,
У кујни светлуца мала лампица што је на столичици близу врата. Гори она тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сада смо мирни: прошла је олуја... Алилуја! Алилуја! НАШИ ПЕЈЗАЖИ Сиво јутро. Магла се свуд слêже. Снег светлуца; стазе завејане. На све стране мрачна зима стеже.
СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли. Скочих у страху. Поноћ. И из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј управљених на ме; Очију безброј злокобно се светли — Мистике бића људског слика бледа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Осећа да га се Симка не боји. У тами собе месец провртео блиставу рупу, она је у њој, а испод мараме, као иње, светлуца јој коса. Ноге га несигурно држе, не мисли због чега, намиче резу на врата, клонуло прилази кревету и седа до ње.
да му суза не падне на гомилу месечине. Симка приђе прозору и испуни га. Брежуљак жутог кукуруза светлуца под багремом. Волела би да је тама и да га не види. Лако заборавља Ђорђа иза леђа, на кревету.
Влажна калдрма светлуца, шарена од лишћа и сунца. Десетак жутих пловчића дошепа до његових ногу. Ситно пиште, кљуцају травке по калдрми и јуре
Андри је лепа та глава, обвијена нередом мучења и старости, и снагом што светлуца у разбарушеној коси. Овде му се седина избистрила, опрала у несаницама, очврсла у упорности да смрћу заслужи славу и
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»А можда ми није суђено да се обогатим?« — помисли у Северном мору ловећи кита, кад опази да у мрежи нешто светлуца. »Шта ли је ово?« — запрепасти се угледавши у мрежи девојку сребрне косе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дуж једног дела оне стазе назирем, међу тамним џбуњем, беличасту неку пантљику, дугу око сто корака, како се светлуца на месечини. Биће то - тако расуђујем - неки поточић који је на том месту своје корито положио у увалу стазе.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Занесе се и заспа одмах... ... Шта је ово ?... Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно... У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„начађавелом хартијом”, па светлост која продире није само жута, него је „мрка”; соба је велика али влажна, у њој светлуца „мала лампица што је на столичици близу собних врата”, а гори „тихо, млако, ширећи од себе задах проливена гаса”.
Краков, Станислав - КРИЛА
њих на ”Чепу”, сликар—капетан са чупавом брадом, исправљен и горд у рову, у суманутој ватри, пућка лулу која као пркос светлуца у тами. Испред већ искиданих жица осећа се топао дах гомила које наваљују, и бије смрад алкохола.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дуго пропадам у празнину. Дуго, врло дуго тонем кроз прозирну маглу која светлуца у безброј боја, а није ме страх од тога, напротив. Лепо ми је. Пријатно. Уживам.
Зрак месечине пролазио је кроз пукотину на крову и осветљавао крајичак њеног лица. Видео сам њено десно око како светлуца. Зачудо, нисам осећао ни страх ни кајање, нити ишта друго до пријатне разгаљености. Био сам срећан.
другог само да то не додирује Црнога Стевана, али шта год покушам да саставим поново се, попут нити његове мреже што светлуца у тами, завије око његових грозних ногу и наједном израсте он као да се ствара из магле и пене.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Оцртавају се Апенини светлуца Лигурско море. Оданде нам се диви Француска. Наш поглед, вративши се опет северу, захватио је нове пределе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ви песници знаћете каква је то тајна... А ноћас баш не тренусмо ни ја ни Мика. Не знам, нешто ми мутно у глави, нешто светлуца у очима, као да сам и ја мачак. — Ма није ни мени много лакше.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Према звезданом небу назиремо контуре високих планина и по свежем даху осећамо њихову близину. А негде при врху светлуца ватра, час слабије, па јаче. Из наше позадине чујемо гласове: „Чувај... држи десно“, те се склонисмо мало покрај пута.