Црњански, Милош - Сеобе 2
Њено лепо лице било је бледо, а испод свилене мараме, којом је била забрађена, светлуцала је, од Сунца, њена златна, риђа, коса. Није скидала ока са Павла и није покушавала да се у разговор умеша.
Његова дугмад, сребрна, у два реда, светлуцала су, тупо. У црнини, оковратника, Павлово лице чинило се као од злата, са брцима, и увојцима косе, боје старог злата.
Понегде, крај реке, светлуцала је само још понека бара, од снега, као огледала. Преконоћ, дуж обале, врбе су биле, благо, озеленеле.
Црњански, Милош - Сеобе 1
се чун, велик и црн, приближава, како га заобрћу веслима да би узео ток воде, сасвим мрачне, до некога дрвећа, где је светлуцала варош. Нечујан, после последњих удараца веслом, чун се приближи обали и он га дохвати, привлачећи га рукама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Због огромних прозора кроз које се у време празника светлуцала џиновска јелка са куглама, због ниско подшишане енглеске траве и месинганих лопти на штаповима; на крају и због тога
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да ли је икада ту и био? Дечак испружи длан и зачуди се: на длану је светлуцала Мерсадова кожица. Није то, значи, само сањао? — Па да полетимо! — шапну дечак. И, гле чуда!
Краков, Станислав - КРИЛА
Гребен покривен снегом руменио се на зимском сунцу. Покидане бодљикаве жице и изваљена крстила пред њиме светлуцала су снежним украсима. Гранате су пролетале, и правиле црне ране на белим падинама.