Црњански, Милош - Сеобе 2
Могао је бити стар педесет, или шездесет година. Румен у лицу, а са очима сивим, које су светлуцале искричаво. Имао је свега три‑четири зуба у устима. Махао је својим трикорном церемонијално.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Извукавши главу из оклопа, она је дуго гледала у правцу воза а очи су јој светлуцале као дијаманти на сунцу. - Сутра ћемо једним таквим возом дунути у свет, Грета! шапнуо сам.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И као да је то био један други свет, тамо се није ништа догађало. Овде, над њим, грактале су вране, доле, под њим, светлуцале су широке таме и светлости воде. Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнели издалека, крај ватре.
Необичан и туђ звук звона дуго се сливао, са вароши, на њих. Из задњих улица града, које су светлуцале под брегом, допирао је не само лавеж паса, већ и свирка потмула и нека хука.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али она је била још жива! И још су јој очи светлуцале оним старим сјајем из педесет осме, када је у »Лабиринту« играла »Тинтарела де луна« окружена задивљеним гледаоцима,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А звоно као да је јецало. Погледах у правцу села, далеко доле, одакле су светлуцале ватрице као из каквога понора. Ипак се нешто догађало. Чобанин не умеде да ми каже да ли је то увек тако.
А луди, сићушни, малени, промицали су са фењерима. При овој светлости цаклио се челик и светлуцале очи коња, чије су упола осветљене фигуре изгледале огромне.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кроз његове жиле текла је здрава крв, његове очи су се светлуцале, његов изглед био је пун снаге и самопоуздања. То је приметила његова родбина, а нарочито његова мајка, па и његова
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И још данас ми је пред очима слика његове главе без косе и дивног чела над густим обрвама кроз које су светлуцале његове дубоке утонуле очи, светлећи као месец кроз иглице старог бора.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И као да је то био један други свет, тамо се није ништа догађало. Овде, над њим, грактале су вране, доле, под њим, светлуцале су широке таме и светлости воде. Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнили издалека, крај ватре.
Краков, Станислав - КРИЛА
На жутом лицу избила су два румена печата, и између војничких шлемова и бајонета његове су очи дивље светлуцале. Грцао је кроз кашаљ... —... Лудило злочинаца гомила своје жртве... жртве уједините се...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ходо-ом... Ходо-ом! — чује се однекуда глас. Онај заглушни шум ишчезну. Звезде су мирно светлуцале... — Ордонанси, с пушкама на зачеле! — командује поручник Коста. — Батерија, сто-ој! Војници се притајили.