Јакшић, Ђура - ПРОЗА
око нас нема тишина коју понекад само цвркут тичица нарушава, а из цркве се чуо дубок глас архимандритов где чита свето јеванђеље, затим танко појање манастирских ђака... Ала је то милина слушати у такој немој гори ону тиху молитву!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Њима то не може завидити, ибо свето јестество то не да. Ми, већ стари, сами себе не можемо тако ласно побољшати како можемо нашу децу.
Зато и Свето писмо, ако гди виче на богатство и сласти и прочаја, то ваља разумевати за зло, неправедно и неваљало употребљеније
Блажене непорочне нарави оних божјих људи гди комшија свето средство значи! Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује!
Управитељи, судије, официри, војинство, епископи, свештенство и сви народи, све је то једно тело, једна душа и једно свето општество којега је свештена глава цар.
И опет: за зле се ово говори, за које и свето Евангелије овако говори и пише. Дакле, за живога бога, поредак уводите међу се, изберите себи поглавара и дајте себи
Благословено и свето остаће име његово довека! Колико се више человечески род буде уразумљавати, од мрачнога сујеверија освобождавати и
На то свак мрзи, баш ако ће знати да се њега нимало не каса. Свето, благосоздано, безлобно јестество! Покажи људма све пријатности и блаженство чистоте срца и нарава, да блажени буду на
Како ти статуа почне плакати, а он чекићем у главу, пак имаш шта наћи: сунђер пун воде. У томе је папа свето дело учинио, зашто Христос, вечна божја истина, неће нипошто да се њему за атар лаже, и ко то чини, он Христа нити
фторе зову или „Шокци”, или „Буњевци”, ил' „Римци”, или „Латини”, а ови оне: „Власи”, „Ркаћи” и „Шизматици”, а чесно, свето и братско име х р и с т ј а н и — то свак само за се држи, или ако кад једна страна другу назове „Кућани” или
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Путе којим се враћа блудни син, ратник из рата, с робије робијаш! Чашо вина, хлебе, свето слово! Шљиво крај извора! Уље маслиново, које нас храниш, и које нам сијаш!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И одемо даље, и веће поиздаљега угледамо високе звонаре Свето-Петрова Града, у ком знамо да је цар коме смо пошли. Тек наступимо у сокак перви, где се кола, саонице и проче
Изнесем ја оно велико евангелије пред цркву, и целивају људи. Ја кажем: да је ово свето евангелије послао по мени сам цар Александер, да га целивамо и на њему се закунемо да се не издајемо, и да ће нам он
нам отеса и начини од липовине астал и две клупе; наместимо у једну собицу; простремо једну мараму на астал, метнемо свето еванђелије и манастирски крст, и око тога чинимо заседаније.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече па потеже пиштољ. Сину Срећково црно око, па му заустави руку. — Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!... Пиштољ за појас, па пут за уши!... Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А у твом су небу све молитве наше, О вечна предстражо и слави и плачу! Чиста Божја капљо из заветне чаше, Свето наше слово писано на мачу! („Американски Србобран“, 11.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
сам добро, ’рâно, да, кад гођ тако што снивам, увек ми се после тога мора стрефити каква гођ штета у кући, то је к’о свето; па зато, ето, дођо’ да видим да није пукла славина, ил’ да нису прешли ови Ракилини ђаволи из комшилука па одврнули
) говорио ми је: »Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.« И то је баш тако к’о свето! Баш сам то добро утубио! Нема ту лепа дана још задуго, господин попо!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
загрлим мајку, јер сам сав онај гад осећао на себи, ужас имао од оног греха и оне прљавштине и бојао се да оно чисто и свето створење не упрљам.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све што Варвара каже, било је за жену Ђурђеву као свето писмо. Кћер капамаџије Гроздина није себе сматрала ни мало гором од тих сенаторских ћерки, па јој је тај женски савез
Све што би Павле рекао било је, неколико година, за Трифунову жену, као свето писмо. Кад би је Павле похвалио, у кући, при игранци, или на коњу, Трифунова би жена поцрвенела чудно, загледала се у
Њене црне очи гледале су га немо. И он, и она, носили су у себи нешто свето. И у Леобену, у трактиру у ком је преноћио, имао је да слуша како сат одбија сате, то јест дрвену кукавицу, која их је
да вечерају, а нека га Исакович извини што га није, на вратима, дочекао – задржао се – а њему је, иначе, гостопримство свето! Божич се, затим, грубо и промукло, обрецну на жену, да она изиђе, јер он и капетан има, нешто, да се питају, насамо.
Фамилија Исакович, а нарочито Павле, иако су и онакве, немецке, књиге срицали, волели су све што је свето, надземаљско, чудновато. А чуда највише.
Теодосије - ЖИТИЈА
са истока познају да смо и ми на западу верне твоје слуге и истинити служитељи Тројице, да се и у нас поје име твоје свето.
Бојећи се светога у олтару, без метежа, ћутећи, кропљаху земљу сузама. А часно и свето миро било је сабирано у часне златне и сребрне сасуде док је свети божаствену службу свршио.
А игуман и сва братија, узимајући свето миро, по мазујући трапезу и све своје ћелије, освештаваху их, научени од светога.
После овога, Божјим неиспитаним милосрђем и дубином неисказаних судова којима врши наше спасење, а ми не знамо како, свето миро које обично у Богу осењењем Светога Духа кипљаше од светих моштију преподобнога Симеона, престаде да исходи и
И пошто се свето миро у свима изворима затворило и не излажаше, није налазио утеху срцу. Посла ка светоме у Свету Гору, јављајући му
господине, од нас отишло, и свети отац наш Симеон, као што видимо, духом одврати лице своје од нас, јер миро свето које осењењем Светога духа из светих његових моштију обилно изливаше нама на утеху и исцељење, истицати заустави се и
милостиво просветлио лице своје к нама и твојим молитвама заповедио преподобном оцу нашем Симеону да Духом Светим точи свето миро из својих светих моштију, и да нас као своје слуге утеши по пређашњем обичају.
Прими, Господе, опет у миру душу његову, да се како подигнућем тако и представљањем његовим опет прослави име твоје свето!
Одатле стиже и на свету гору Тавор, и у цркви место свето са сузама врелим и свесвете горе врх обилазећи целиваше, где Христос преобразивши се показа ученицима својим божаства
и од патријарха затраживши и купивши, и свете службене одежде и часне сасуде, и по целој Палестини ако би налазио што свето и часно свети архиепископ куповаше, хотећи донети у своје отачаство.
Подигавши се из Јерусалима, свети дође у град звани Акр, и ту остаде дотле док што часно и свето не нађе и не купи. И укрцавши се са својима и са стварима у лађу, повезе се у Азију, и Богом управљани убрзо дођоше у
Блажени Јоаким патријарх, дошавши са епископима и са игуманима и са начелницима града да погребу свето тело његово, беху у недоумици где да га положе, јер свети није ништа завештао о овом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
где је и умро; у њој се налази гроб Мухамедов Мека — град у Саудиској Арабији, родно место Мухамедово; за муслимане свето место куда иду на хаџилук Меін Херз іст Хорст дер Ліебе (нем.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
А) Предмет табуа (извесне радње, места, лица, ствари итд.) чини све оно што је „свето“ или „опасно“, „нечисто“. Циљ табуа је да се избегне нека несрећа, уздржавањем од обављања какве магијски опасне
Док према мајци постоји готово свето дивљење и поштовање, према нероткињи се испољавају презир, мржња или, у најбољем случају, сажаљење.
¹³ Осим профаног, свакодневног континуираног времена, постоји и посебно, свето време. За време празника дешава се искоречење из свакодневног и повратак у правреме, митско доба, односно ин илло
²⁵ Ово неписано, свето правило признају не само мушкарци, већ и жене. По општем мишљењу, жена је мање вредно, инфериорно биће у односу на
исказују опште нормативно мишљење заједнице: „Као што је Бог за људе, тако и отац за своју децу“; „Материно име је свето и на небу и на земљи“.
Главни учесник и носилац обреда крштења јесте кум, који је у српској народној религији свето лице, земаљски заступник Дабога.
у исти мах и мртво (за пређашње стање) и живо (у новом виду постојања), уједно животиња и човек, хтонско (демонско) и свето биће.
147. ² Цивјан, Татјана, „Семантика просторних и временских показатеља“, Расковник, 31, 1982, с. 69. ³ Елијаде, М., Свето и профано, Књижевна заједница, Нови Сад 1986, с. 153. ⁴ Бандић, Д.
Елиаде, М., Окултизам, магија и помодне културе, ГЗХ, Загреб 1981. Елијаде, М., Свето и профано, КЗ, Нови Сад 1986. Елијаде, М., Шаманизам, Матица српска, Нови Сад 1986. Елиаде, М.
У нашој традицијској култури као свето правило је важило: мушка страна свакад је претежнија од женске. Други важан принцип хијерархије у друштву јесте
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тога пута дођоше: Мргуд Шутов и син му Рако, Свето Бојов и његов Маркиша, Пуро Перов и син му Перо, Лабуд Марков и јадна Стане Сердарева.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
урбана цивилизација могла донети, има дрскости пред којом се архаична свест осећа незграпно и немоћно: ништа му није свето, а уметност најмање.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он доказује Србима да празнике није измислио Христос и да их не помиње Свето писмо, но да су се они намножили као плод »невјежества и сујеверија«, у доба када се хришћанство стало удаљавати од
Са одушевљењем он ту велича Србију, која је »свет задивила, устајући, прва на Балкану, да се бори за свето име отаџбине...«, и пише тако пламеним патриотским стилом какав се само може наћи у најодушевљенијих омладинаца.
Он у њој није тражио нагу и суву истину, но поезију и славу народну. »Тамо је све свето«, говорио је он о народној историји и доказивао да је циљ историје да »својим електричним муњама осветли« људе и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад би знао ди је она саде, Да јој кажем срца мога јаде, Мога срца заљувени плам. Свето место, јако што ја газим, Сваки данак којено полазим, Камо оде богиња ти, кам?
Устави се, па назаде. ВИИИ Што обичај, вазда свето, Иде право ка потоку, Веће стиже и већ ето Ободе га к лаком скоку, Сину, скочи, оде преко, Али само са предњима
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ту те човјек слави педесет и више година, а кад је стани-пани, бар да си макао прстом. — Де, ти, де, куд си попушио Свето писмо, туд и славу опорочаваш! — продундури Ђуја себи у њедра и оде да намири прасад.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Поскакала је за њом родбина њена сва; и њојзи моји ђаци отпоју „вјечнаја”. Још и сад кô да чујем то свето „вјечнаја”. а као да ћу га слушат животу до краја.
да ухом стриже, из ноздрва му модар пламен лиже, жестоким пламом кандило пали што су га оци пред икону дали, кандило свето пламеном пали, да бога моли, да бога хвали!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Одкуд те среће? СВЕТОЗАР: Ето се и ја заканио мало. СОФИЈА: Седи. (Седну.) Шта ради мама? СВЕТО3АР: Фала богу, здрава је. Поздравила вас и она и Ката. СОФИЈА: Благодарим. Зашт не дођу, забога?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
наше очи, док тромо га зари У августу, изнутра, непокретом; А распадање тек сведочи умор Непревладаног, што зовемо свето — Говорим, не на пречац; неки шумор Анђелских крила усијање хлади Тишине што би да буја у тумор, У бртву слова, у
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Није лудња — Реч је ово. Звезде једе Купиново. Труле сињи сни изнутра. Са мене се свлаче јутра. Као Ново свето слово расцвета се Купиново. Из трњина и оструга прхне птица, засја дуга. Није магла већ олово.
- Као да се нà кућу свето миро просуло. - дим је плава кудјеља, с наборима хаљина; сјенке врвеж изгоне поврх шкриње жутнуле.
) Пред Врч дрвен Арсенију простре светлост Метохију. Оно Поље опет пламти: епитрахиљ, божур златни. За свето се хвата древо изгуб-племе Лазарево. ИИ Вест невољка - позив царски: регимента - пук хусарски.
Тек сјајак ланен (анђео ли, цвет ли?), кроз свето руно (блажен, душо, лан ти), у сабор-коло с пропланка упламти. У цркви липе липов бог се светли.
атрибутом, из које шушти с трновога цветка, кроз Ружу крста, трòчасовни сутон, а дрхтај тела, лиску од живота, у Свето стабло уздиже голгота. У сваком џану дах је грешног Петка.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Боже сохрани! Него из праве, чисте љубови. МАРКО: Право имате. Тако и свето евангелије говори. АЛЕКСА: Всјачески. Обаче ја мислим да би нужно било продужити свадбу докле ми новци не присну; ја
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ни дете ни оца ни ону мајку мудру избачене су из употребе личне карте каква вест јерес је овде у праву догађа се свето скврнуће! *** Престају наша немања говори збор чиновника престају наши дугови међународној банци о радости!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ти ли се нађе, црвенкапићу, да бешчастиш ово свето место, у које ниси достојан ни да уђеш! узвикнем му ја, а Љубица дрхће, дрхће...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима... одеш на пијацу, а по тезгама снег! СОФИЈА: Свето је лето! СИМКА: Ја више волим јесен. СОФИЈА: Јесен? СИМКА: Јесен унесе мир у кућу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Шта? Не верујеш? Ево чуј! — код нас мушица има предање, које прелази с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на земљи један цар.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Људи, ово су Аушвиц и Колима!” „Нема људи”, мрмља Праведни Лазар, „Јер ништа није свето онима Који изводе ближњег на пазар!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску Гору, славио га у свето Кијево, ал' је ова слава одвојила са простотом и са веселошћу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И све, и сестре и мати, утркивале се која ће што више да му угоди. Што год би урадио, учинио, за њих је било свето. Нису могле замислити да би он могао, или што би и учинио, да је то нешто ружно и неваљало.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад се зубима за затиљак уједе. Кад се отопи лањски снег. Кад се роди на западу сунце. На куково лето. На свето Нигдарево. О светом Никад. О кукову дне. Онога света, првог вашара.
— У туђој руци увек комад већи. — Ласно се вјерује што год се жели. — Што је жуђено, свето је и посвећено. — Ко хоће веће, изгуби (и оно) из вреће. — Ако не можемо како хоћемо, а ми ћемо како можемо.
— Страх образ каља. — Што поштен човек рече, не порече. — Обећање свето дуговање. — Во се веже за рогове, а човек за језик. — Боље је обрећи, него ријеч не држати.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
На њој треба да чувате себе, браћо, тврдо, јер је свето и страшно што се на њој испуњава, пошто се на њој више од других држи и врши страшна и превелика правоверна тајна,
А празник Свето Ваведење, који је назван Светињом над светињама, празнујте светло и свечано, јер је празник над празницима и славље
И пошто уђе он ту са епископом и са игуманима, и пошто окончају свету литургију, и пошто положено буде Свето Јеванђеље на светој трпези, а жезао пред Пресветом, и рекавши Трисвето и тропар: „Помилуј нас, Господе, помилуј нас!
“, и изрекавши тропар и кондак Успењу Свете Богородице, дају светитељ и сви игумани постављеноме Свето Јеванђеље и воде га пред двери.
светог анђелског и апостолског лика, малог и великог, и наречено име му би господин Симеон, месеца марта 25, на Свето Благовештење, године 6703 (1195).
И зажеле на виши степен духовни узићи, видевши како Свето Писмо каже: „Уклоните се од местâ својих и рођења свог, јер ниједан пророк у отачаству свом није примљен“. (Лк.
Као што овде обнови и устроји све, тако и то место свето подиже, да нас ни тамо обновљења И помена и прибежишта не лиши.
многи метежи у крају том, јер прођоше Латини и заузеше Цариград, бившу Грчку земљу, чак и до нас, и улегоше и ту у свето место. Велики, дакле, метеж беше.
и ктитору господину Симеону, од рођења његовог па до краја: Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио свето крштење.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
следователно, и сва срећа илити несрећа, колико телесна толико и душевна, за које родитељи (о, родитељи, слатко и свето име!
Што год дух свети једанпут узакони и установи, то мора во век’ века непоколебимо и свето остати. Људи честократ сами себи противорече и противузаконовљавају, јер су људи | подложни погрешкам; а дух божји,
о, свемогући боже, дајући, царе свету, по|дај им и дух Петра Великога! „Познајте дрво од плода његова, — говори свето јеванђелије — ,,неплодно дрво сече се и на ватру меће.
Архијереји божји, свештеници мирски, који читате свето евангелије, вичите! Вичите к народу; ваша је то дужност! Зато сте оци и пастири. Не издајте чисто Христово ученије!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица. Бакоња му бјеше идеал. Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одма јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ми идемо помно кроз све то, А слутимо: жита, ражи, Хлад, неку љубав без лажи, Неки цвет, нешто свето. О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето. И — можда: булка далека.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Правдо, руком творца освештана, ти које је име свуда свето до границе зраках свијетлијех, заштити ме штитом могућијем од олујах корабљекрушнијех! Ево жертва с олтара чистога!
нас страшнијем крицима из небесног блаженог жилишта трагом нашег злога превласника, злу побједу да с њим дијелимо. Свето слово премилосна оца нас с границе вјечне погибије свемогућом вољом заустави.
Јер ангела једног небеснога да улијеш свето наслаждење у горди стас кедра небеснога, би бездушни великаш садовах полетио по небесној сфери ал' се с врха до
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
атенске школе стоичара, позва целу Грчку да оптужи Аристарха због његовог, боговима мрског учења, којим хтеде да свето средиште васионе, нашу Земљу, помери, а звездано небо заустави.
Није ли сам свети Августин рекао: ,Шта ми заповедаш да верујем што могу да знам’. Свето писмо показује нам пут ка спасењу, али нас не упућује у математику. Но оставимо све то на страну!“ „Добро оче!
“ Исак не знаде спочетка шта да му одговори, но брзо се снађе. „Па, драги ујко. Свето писмо даје ти и на то питање одговор“. Онде пише: „Не брините се за сутра, јер сутра бринуће се за се.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али ако и на њу распростирете своје свето посланичко право, онда... онда се покоравам и излазим у ходник. Дугачка фигура мога старог школског друга, који ми
И наједном, нешто неизрециво свето, као да се нов, дубок, дотле скривен живот муњевито пробуди, ја осетих како све у мени процвета, проклија и закликта.
— Гле, а ти баш сигурна у то? — Сигурна, да. Ти си ми рекао а ја ти верујем све, све је свето што ти кажеш. Он је загрли и сакри лице. Онда се насмеја: — Добро, лепо, добро.
Тај осмејак као да је требало да изрази неко чудно миловање, благо и необично свето, а због достојно издржанога страдања, због свега што сам дотле поднео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— лоза, чокот тука, тукац — ћурка, ћуран туче — ћуре тучар — онај који чува ћурке ћа — далеко, дуго, чак ћаба — свето место ћаге — хартија, писмо ћинтерац — ћурче, крзнен капутић ћитап — света књига, законик ћосање — љубав ћурдија
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Зашто и ти, срце, остарело ниси! Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето. Ти и данас волиш као некад што си.
Зора новог дана! То сједињен народ гледа сунце смело. Преко гробља малих и гробља тирана Он је довршио своје свето дело. 1912.
Ћипико, Иво - Приповетке
југо Страсне, Велике недјеље почело је да дува одмах још док је било изложено за четрдесет сати на великоме олтару свето отајство.
гњев, одврати поглед и сврне га на меке, понизне пламичке што се на великоме олтару дижу увис, као да хоће да цјелују свето отајство, обасуто обилатом свјетлошћу и облацима мирисава тамјана.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Кобна лепота, свето у греховноме и смрт у љубави – то су тамна значења у која пониремо док Настасијевићеву приповетку читамо.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тамо ће се некако скрасити. Пошао и затражио да га настане око Ески-шехера. Слушао је од хоџа да је то древно и свето место турско. Одредили му неко село крај града и дали земље. Помогли и да се нешто куће подигне.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Још га нема, не враћа се, А њу бриге вуку, — Ово ј’ место њојзи свето: Ту јој стиснô руку. Ту још брује оне речи Друга миленога: „Надај ми се, љубо моја, Мајко чеда мога!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Макар триста послова чекало, прво ваља заложити свој казан — то је моје правило, и ја га це свето држим. — Није свакоме дато, оче прото, да живи, што но реч, по нотама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Међутим, у забушантску групу долазе они способни, који сада маневрују по Француској, Италији, Швајцарској. Њима ништа свето није. Ни окупирана отаџбина, ни поробљена породица. Они немају ни части, ни поноса, ни савести...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Двоумије све ишчезне, истини су трази: С овом зором тма нестане, људи нису врази. Так' у оно свето јутро, јутро нове жизин, Кад се сресмо, мила Видо, једног духа близни, Мој је жребиј дивно рјешен среће овог
Не пази свето! Само луде слепе и жеље Роб крвави, не чује тужеће човечество, Гази његова права! Нит’ пиштећу чује децу, Мати је
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— 'Ришћанине, не уплећи се у моје ствари, јер ће нас, иконе ми, свукуд бити! Неком неће ваљати!... Ти знаш — Свето Писмо каже: „Једно стадо и један пастир“ — љутио би се поп на покојног Мију.
Освета, освета! Каква милост! Оно, истина, јеванђеље и свето писмо... ама, чојек је чојек. „Турк пезевенк, бре!“ — закрпати на муктара кад изиђе преда ме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
селу некад Милешевцу сада Хисарџику, у коме живе Срби муслимани, налази се бор из најстаријих времена, који чувају као свето дрво. Не сме се ни грана са њега одсећи, »јер је аловито«.
— С друге стране, в. л. је свето растиње (»од ње је света крв«), и на њу не сме ни вукодлак, ни икакав зао демон: зато ако они гоне човека, најбоље је
Њоме се убија ђаво (или бар тера, СЕЗ, 41, № 17; 66), змија (»јер је л. свето дрво, а змија је ђаволска«, ГЗМ 6, 370), оживљују људи (СЕЗ, 41, № 12); Бог њоме ошине Луку и претвори га у вола (иб.
ЛИПА Лінде (тіліа). Липа. Реч је прасловенска. Шулек, Рад, 39, 12. Л. је, код Срба и Словена уопште, била свето дрво (в. уопште В. Шулек, Зашто Славені поштују ліпу, Рад, 43, 1878, 149—188); и данас се покаткад мисли да је л.
за свето дрво, и о томе причају једну етиолошку легенду: Кад је Нимрод са својим људима хтео да спали Аврама, јасика је дала сво
Сабор се купи код бора као у паганска времена кад је то дрво сматрано за свето, али, уместо паганске обредне песме за здравље и плодност, пева се песма са хришћанским мотивом као да је сабор код
, 303, 390). Брест. И у касније објављеним веровањима б. је демонско, свето и лековито дрво. У Гружи »код бреста у Крушику, у Гунцатима, виђа се ноћу црвени пламен, али кад се њему приђе, одмах
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
болестан, а могао сам наћи други разлог: да је недолично употребљавати перо у службу мача, да сам ја пером приписивао Свето писмо, Реч божију, реч о миру, братству, благости, љубави, да ће се перо оскрнавити обележим ли њиме главу човека над
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Откуд мени памет така? Дај ми, царе, рока ти, За недеље само три!“ „Три недеље? Даћу, ето, Ал' нека је као свето: Не будеш ли спреман, знај, Твом животу биће крај!
Било је вечерње свето. У тами и тишини Трептаху небесни звуци божанског Палестрини, Кô усклик његове душе. Пред самим олтаром светим, Са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
СТАБЛО ЖИВОТА 136 XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР 144 ХХВІ РОЂЕЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ. ПРВИ ДАН 152 XXВИИ СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 159 ХХВИИИ КОТРЉАЊЕ ГРУДЕ СНЕГА, СЛИКА ЖИВОТА 163 XXИX ЈЕДАН СТАРИ АМФИТЕАТАР, ЖИВОТ ЗВЕЗДА,
Тако је, пошто је Птолемајево дело пуних четрнаест векова било свето писмо астрономије, тек Копернику пошло за руком да пронађе пут који нас је одвео право систему Аристарха.
Но ипак се постепено уживљавам у ово свето друштво, а и оно ме љубазно прима у своје коло. А те светитељске статуе знају и да оживе, особито кад се, после
Онда водимо неусиљене разговоре, који не оскудевају шалом, а цитира се чешће Хомер него Свето Писмо. Сваки дан стижу нови страни изасланици, махом црквени великодостојници.
Он паде пред олтаром цркве на колена, положи обе своје руке на свето еванђеље, и рече погруженим гласом: „Одричем их се!
Тако ми Бог помогао и свето еванђеље које додирујем својим рукама.“ Оне страшне справе испунише свој задатак, али, колико год да беху ингениозне,
“ - „Ти си, драги мој, иако протестант, побожан хришћанин. Зар ти није познато да Свето Писмо, Јозуа 10, јасно противуречи сваком кретању наше Земље?
То је био први дан на Земљи која је, после тог пољупца са Сунцем, постала живи свет. XXВИИ СВЕТО ПИСМО И ПРИРОДНЕ НАУКЕ Београд Наше последње путовање одвело нас је даље но што сам намеравао: у Стари Завет.
Па и о том говори Свето Писмо: „Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже сухо. И би тако.
Право да Вам кажем: нису. Ја сам додуше недавно прочитао још једампут Свето Писмо, пошто ме је непосредно пре тога једно дело мог пријатеља Османа Нури Хаџића упознало са учењем Мухамеда.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Два прста нема на левој руци; зна Свето писмо; станује у некој напуштеној општинској стаји, коју је вештачки очистио, наместио и украсио као вертеп, с
Паланка има од времена на време потреузрујавања и јуначког става; и кад почне нешто бранити, нарочито нешто нереално и свето, занесе се до махнитости.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тешка трагедија понирала је у душе, преносила се с колена на колено кроз небројене деценије, као неко вечно страдање, свето и узвишено као религија. Дах побожне осећајности и фанатичан занос би обујмио млада срца при помисли на тужно Косово.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Зашто и мржње! Нисам ли исцепао на четири Свето писмо! Нисам ли га том јарошћу поделио на четири јеванђеља! Али нема до једне собе у свету, куд бих хтео ући.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба.
врела — Већ прислужено сунце на олтару Небеса трепти, зâри, е бих рекô Као да виси и пламти у жару Огромно; свето све кандило неко! Гле, један орô лети му све брже, На клисурама што га сву ноћ чекô...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(Женидба Душанова) Помало је такијех јунака кâ што бјеше Страхинићу бане. (Бановић Страхиња) Све је свето и честито било, и миломе богу приступачно.
Тада Лазу надвладаше Турци, и погибе српски кнез Лазаре, и његова сва изгибе војска, седамдесет и седам иљада! Све је свето и честито било, и миломе богу приступачно.
Ој Ковиљка, мила сестро моја, кад нам свето Васкрсење дође, кад на деци рухо покројите, вашем кројте како вама драго, моме кројте чисто рухо црно — нек се знаде
Кадно свето Васкрсење дође, кад на деци рухо покројише, какво Мирку, онако Маринку, чисти скерлет и зелену свилу, — свако мисли и
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
готован Већ је спавао Шести ни гласа Није давао Седми је седео Будан и јадан И понављао ЈА САМ ГЛАДАН О СВЕТО НЕБО О МОЋНЕ СИЛЕ БАЦИТЕ ЈЕДНО ПЕЧЕНО ПИЛЕ Уто се јави Гавран са гране НЕ ДАЈЕМ НИШТА ЗА ГОТОВАНЕ ДОСТА ЈЕ
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ал' у писму није тако, нити је у њему што са земљом, с буњиштем ли уједно збркато са смешавином. Ама је ли тек свето писмо, а нису ђачке које неваљале поџепнице, — оно је све чисто сребро и прокушавано злато.
Рекох: »Шат ми узваља и допосле један оборак овса посејати гдегод!« И ето сад опет ми би оно мрва за потребу; семе, свето слово божије, једно засејах, а једно оставих за други пут.
МАНАСТИРУ Свему промотриљиви и старалац се Бог, побоље хотећи му прославити и на бољи глас издигнути оно мученичаско свето место, уочи њихова на стану тога свечана года, учини на мору велику фортуну, студено време и плаху, голему умножи
2. Смрт слуге Лупа Оно мученичаско свето тело бијаше остало онде на оному месту повржено где је уморен био. И после, неки добри христјани онде кријући дођоше,
всачаских, те оваки град когано је откупио својом крвљу, да га оним преда у руке, којино га не познају, нити његово свето име верују?« И они му на то одговорише и рекоше: »Јест доиста тако.« И тот тако хоће га оставити те га њима предати.
А не да снижам господства ни власти укарам великоможности. Толико дужан сам Свето писмо сказивати малим и великим једнако кано свима општи пастир.
Со тим срдцем примајући гарез, јад и смртни чемер гутајући, потом и страшну тајну свето причештење! Није ли со тога посла свакому развраћени закон на поганство преобрнут? Злочести и немирни кућни житак?
Од рода до рода свако подретло људско споминат ће свето име твоје молећи се теби, јерно из тебе виши од сунца ће свима свет просинути.
ПРИРОДЕ Како је, ево, с душе и тела састаљен — то двоје се разазнаје, ама један се човек зове, не два, — тако ти је и Свето писмо у књизи двоструко.
су Жидови из Јегипта од фараона утекли и преко мора су прешли; тако смо и ми од поганства измакли и прешли смо кроз свето крштење кано кроз море...
Виноградар со тим се после већма заслади него док је јоште и пун био необрат виноград. Тако је и свето писмо: колико се више чати, то више се човек о њему увавешћује и ново учење находи што је испрва сакривено остајало.
Ама њива и виноград духовни, писмо свето, није тако напразно; што се више обира, то више се находи побирка. Многи пре нас јесу исказивали ове приповести, а