Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Како ли је срећна душа која знаде Бити свет за себе, кô звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде миријаде.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јао мени, све ја то гледам и црн страх пара ми срце и читаво насеље неодређених осећања и светова витла се у сенкама, дубоко негде доле, у несвесној позадини моје душе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У дечјој песми он показује свој унутрашњи, ирационални, лирски разлог бивствовања. У озбиљној песми невиност тих светова јавља се само као прелив, као одблесак, као вид сложене стварности; у дечјој песми невиност је себи разлог и циљ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је хвалио што ће »не само садашњему него и будуштим редовом отварати очи разумјенија и милионе њима показивати светова«.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
СПОМЕН ЈОВАНУ АНДРЕЈЕВИЋУ Не суди мени, пресуђена сени, не суди ми занесен покушај из оних светова благословени' у стари те домамит завичај! Ал' чим да те мамим? чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Девет светова прође, и кад већ беше на крају деветог света наиђе на једну стару, матер од пет змајева, те к њој сврне. Како дође у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ли је срећна душа која знаде Бити свијет за се, к'о звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде мириаде; И мора светлости сјају и трепере, Век за веком тоне кроз пространства сјајна, А њен бол и живот
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Шта вам у машти дочаравају ове воћке безбројних светова? Многи од вас ће рећи: ”медено воће на летњој трпези.” Тако је.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
наиме, не само као чуварем нашег знања о стварном свету, него још више као посредником у успостављању песнички могућих светова. Песнички утопизам је, бар једним делом, увек и језички утопизам.
Но она је такође омиљена и као средство за удвајање ликова и књижевно моделовање паралелних светова. Први пример који ћемо навести враћа нас на Дафину која посматра Аранђелову сенку, и коју та сенка злокобно салеће.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност симетрије Светова поређаних умом у привид. С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) ЂЕНАДИЈЕ: О, боже силан! Милостив творче свију народа! Невидан штите робља несрећног! Императоре свију светова Што из недара зрачне одежде Громове вадиш правде вечите, Те њима рушиш тврде палате У којима се роје грехови Из
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— То не знам... Али знам једно. Око планета облећу ројеви сићушних светова, који се сударају и гасе. Али Васиона остаје. Исто се тако и јединке на земљи уништавају, али је живот вечан...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из вечите књиге неба прочитана је, као што ћу Вам то другом приликом саопштити, будућа судбина Земље, Сунца и далеких светова.“ - „А шта пише у тој књизи о судбини нас, појединаца?“ - „Ништа, драга пријатељице!
разни нагиби оса око којих се обрћу, специфичне особине њихових атмосфера, све то чини да у тој безбројној множини светова нема два сасвим једнака, као ни у шуми два једнака стабла.
Но сме ли се казати да међу њима нема светова сличних нашој Земљи? И када се једном увиди да, не само на Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла,
управникову лежало је једно, тек расечено дело, које је тих дана угледало света; носило је наслов „Множина насељених светова.
та небеска тела душама својих умрлих пријатеља и познаника, да се са њима, поразговара и дозна тајне тих далеких светова.
Какве ли се игре боја виђају у њиховим зорама и сутонима. Наша Земља је један свет међу милијардама других таквих светова. Наш планетски систем лежи овде пред нама умножен милијарде пута. У вреви сунаца не стоји ни наше Сунце на миру.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
служби, у једном свету који нема за мене ни доста простора ни доста ваздуха, али који ми је ипак ближи од свих светова у прошлости и садашњости. Те ноћи Бранко није могао да заспи. Мучи и њега често несаница.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Који те проклиње. СУНЧАНЕ ЛЕСТВИЦЕ И Видећу опет оне Лествице Сунчане По којима се сва Сунца дижу и спуштају, Свих светова где у чашу крв ће да присване, Видећу опет јутра из њих да играју, Грдна усамљена Сунца белих гледања.