Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Према световном схватању, мало дете је несамостално, зависно, некомплетно створење, нужно упућено на одраслог (пре свега, на мајку).
очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим, памети немам.“) У световном моделу дете је схваћено као биће прелаза, оно је створење у одрастању, а његов (низак) статус само је привремен и
(„Што чине ђеца? — Што виде од оца“; „Дјелај колац као ти и отац.“). Велику улогу у световном поимању одрастања детета игра и чинилац судбине.
). Сâм процес развоја у световном моделу развоја детета, на основу традицијских социјализацијских поступака и односа према одрастању, можемо представити
У митскомагијском моделу развој је схваћен као скоковит, квалитативан, неизвестан и драматичан процес, а у световном моделу као непрекидан, претежно квантитавин, спор, али известан, безбедан процес.
У народном, световном моделу детета, посебно како се он испољава у педагошким поступцима (подучавање, кажњавање и награђивање), има нешто од
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Златоуста и Езопа, које ће доцније преводити; ту се, у »гражданским росијским и историческим књигама« упознао са световном науком и модерним духом, чији ће апостол у српском народу доцније постати.
Онакав какав је он чини згодан прелаз од црквеног владара ка световном, од владике Петра И ка кнезу Данилу. ДУХОВНО ОБРАЗОВАЊЕ.