Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Они су представници модернијих и напреднијих схватања и рефорама. За световну културу и модерну просвету они воде борбе са црквеном јерархијом, која није могла да изиђе из средњовековних традиција
Место дотадашњег »мртворођенога детета старе сколастичко-богословске књижевности«, он почиње једну живу, световну, сувремену, реалну књижевност, на солидној основици, способну за живот и усавршавање.
Доситеј прекида са том средњовековном традицијом и оснива модерну и световну књижевност, која се обраћа грађанству и народу, која је у вези са стварним животом, или, боље рећи, која је израз
Он је мислио да у цркви треба сачувати црквену азбуку, а у световну књигу увести грађанску, којом ће се лакше сузбијати »дремота и слепота рода нашего«.