Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Нашли смо Светога Петра кључе — рекне једном свом пријатељу који се овој премени чуђаше — не треба нам више сагнутим ходити”.
Сва друга општества која себе раздељују од овога великога и светога општества, и који се између себе само (као пустахије на вашару) разумевају, и којих интерес није всеопшта отечества и
некога старога капетана Рашковића, из Голубића у Далмацији, с једним Светогорцем, који сам у његовом дому, на дан светога Николаја којега он слављаше, у реченом селу, децу учећи, слушао; и будући да је кратак, а весма, и у самој простоти
” вичу. Камо, гди су телеса апостолска и светога Николаја? Време и воздух у ништа су их обратили, тако ће и проча која се јоште находе.
И што је грђе и горе: пишу светога Христофора с пасјом главом, мораш јој се клањати. Образ преблагословене Спаситељеве матере са три руке пишу!
” Онда сам му ја одговорио, по мојему тадашњему начину мишљења, да свештенство, будући дар светога духа и власт духовна, зато ко ово има, по тому он је светац. То га је упокојило, и оде.
Ко ће му памет дати кад је он неће? Он сам хоће и жели да буде светога свога среброљубија многострадални мученик. Највећи његови непријатељи не могу му већега зла желити него што он сам
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СТОЛУ ХЛЕБ И ВИНО 199 СВЕТОМ ЈОАНИКИЈУ ДЕВИЧКОМ 201 МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ 204 ПОТОМЦИ СВЕТОГА САВЕ 206 ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМЕ САВИ 207 ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ 212 НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ И
На гроб Светога Краља сипају жито, на жито слећу шеве, сенице, врапци, слећу косови, и житна зрна зобљу, не зна се јесмо ли на
ПОТОМЦИ СВЕТОГА САВЕ Каца нам се расушила, бачва расточила, брашно нам се убуђало, чорба прокисла; раж нам се затравила, коса
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Зато сам и упамтио да смо у Клину били уочи Светога евангелиста Луке (тј. 18. октобра 1804. года). А мени ваљда зато ништа није било, што сам ниже, при земљи спавао.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. — Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
орман, и зарфови отети од неког турског паше још у првом нашем устанку, и скрхани ногари за кацом у подруму, и икона светога Николе с двокрилним и увијеним носом, налик на два пужа, и фистан у сарачани, у којем се његова мајка венчала, и опет,
Прозори су били хартијом подлијепљени. На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве. Била је сасвим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.
Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа: — Служи овоме! — рече поп, а очима показа на светога Саву који му је лежао на прсима. Опет жељно гледа њено болно лице.
Кроз прозор угледах ђачиће: устали на ноге, па читају молитву. Пред њима стоји једна женска. Упрла поглед у светога Саву, онога истог који је и у старој школи стајао. Познао сам је. У мају 1879.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
дана и не ради у том селу откако је пре двадесет и неколико година ударио шлог једну жену за коритом баш на сам дан светога Киријака Отшелника. Све су тога дана формално спале с ногу, јурећи из сокака у сокак.
Африка
Пре изласка из Судана наилази се на Кај. Ту су рушевине светога места Гундјуру, некадашњег средишта трговине златом, и седишта где су суђени црначки краљеви, а чувана света ватра
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад каже: „Во имја Оца!“, он још погоди оца у чело, тачно, како треба. И, на пупак, сина! Али кад каже „И светога Духа“, преполови Духа, па пола удари на једно, а пола на друго раме, са три прста.
Оно што је у четвртој чаши било, то је племенити, токајац, самородни. Даје га, кад слави дан Светога Александра Невског.
ужасом, слушали приче, о том, како чланови царске фамилије Петра Великог, из Зимског дворца, прелазе у тамнице тврђаве Светога Петра и Павла – како су, смењени врховни команданти војске, Миних, Остерман, мучени, и отерани у Сибир.
Свима ће њима, сад, у Росији, бити добро! У недељу, на дан Светога Павла Исповедника, шестог дана новембра месеца, године 1753, у официрски затвор, у Кијеву, доведен је сербски
Теодосије - ЖИТИЈА
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Теодосије ЖИТИЈА Садржај ЖИТИЈЕ СВЕТОГ САВЕ 2 О ПОЛАСКУ СВЕТОГА СИМЕОНА У СВЕТУ ГОРУ 22 О ПОДИЗАЊУ РАСЛАБЉЕНОГ 55 О НАПРАСНОЈ СМРТИ СТРЕЗОВОЈ 58 ЖИТИЈЕ СВЕТОГА ПЕТРА КОРИШКОГ 117
САВЕ 2 О ПОЛАСКУ СВЕТОГА СИМЕОНА У СВЕТУ ГОРУ 22 О ПОДИЗАЊУ РАСЛАБЉЕНОГ 55 О НАПРАСНОЈ СМРТИ СТРЕЗОВОЈ 58 ЖИТИЈЕ СВЕТОГА ПЕТРА КОРИШКОГ 117 ЖИТИЈА ЖИТИЈЕ СВЕТОГ САВЕ Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно
САВЕ Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања, а делимично и приповедање о чудесима светога оца нашега Саве, првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан, јеромонах манастира
Онај војвода раније помињани и благородни момци који у Свету Гору гонећи достигоше светога, а пошто су били надмудрени, као што рекосмо, и ништа не успевши, вратише се к родитељима блаженога.
И опет родитељи светога написаше њему пицмо, молећи и наговарајући га да дође и да их види, говорећи да ће се опет моћи вратити своме
О ПОЛАСКУ СВЕТОГА СИМЕОНА У СВЕТУ ГОРУ И одмах се написаше његове заповести те изиђоше по целој области његове државе сазивајући ипате
Спасли смо се, уздајући се не на лук или мишицу, велим, него вером у Оца и Сина и Светога Духа утврђивани, и силом крста укрепљивани, непријатеље наше обарасмо.
Отац пак узе сина сапрестолника, имајући као сатрпезника и светога епископа јер веома љубљаху и светитељски чин. И Док је трајао велики пир и велико весеље, изнесени су сјајни дарови.
Ту, пред светим дверима светога олтара, поклонивши се, предаде Господу своје обете. За време службе и молитве, био је руком истога епископа Калиника
Такође и жена његова, благочастива Ана, од истога епископа светога Калиника примивши анђелски и иночки образ, назва се место Ане Анастасија монахиња, која сабравши лик црноризица
И када су благородни, који су допратили светога, већ одлазили кући, многи од њих остадоше у манастиру и против воље преподобнога, који није хтео да ожалости сива
Прође глас по целој пустињи о доласку светога у Свету Гору, и сви, задивљени великом смерношћу, прослављаху Бога. Игумани од манастира и преподобни људи из пустиње
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У ову врсту спада и то, што се пред катастрофу 1813. год. по Србији пронео глас да сандук, тј. ћивот, светога краља у манастиру Студеници шкрипи, хоће да се сели, знак да ће Србија пропасти.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Хтеде им, по обичају, рећи неколико речи, пред смрт, и помисли да им спомене светога деспота Стефана Штиљановића, изгрдивши их најпре што му ноћу беже из логора и акитају се да краду по сеоским авлијама
„Украдох ти је, рече му, во имја оца и сина и светога духа, и враћам ти је.“ И не само то. Него му рече још да не треба красти и да не треба убијати.
се при помисли да ће моћи да настави зидање цркве, насред села, и одлучи да, стигавши дома, дâ да му израде икону светога деспота Штиљановића, да остане и после његове смрти.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
оних који су сунце узели за сведока, а за измирну прогласили мирис биља; за оне што су без сватова, као у задужбину Светога краља, ушли у дубоку шуму мирну пуну косова, зеба, креја.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ивановића и на све што се десило, искали се на њима: — Све је отишло ђавољијем трагом откад нас не покрива бандијера светога Марка, а особито откад вас санкилоти отроваше својијем духом!
— Прерушио се, да-ти! — рече њеко. — Ама, љуђи, ово је он! — викну Крцун узрујан, крешући учестано. — Он је, светога ми Василија! Он... принцип! На то се и женске начеташе око бјегунца. Кнез викну: — Мак’те се, да ја с њим прозборим!
Он има товар књига. Прима и новине. Свјетски је човјек. Бивао је у Бечу, у Петрограду, у Србији. Он је каваљер „Светога Ђорђа“. — Тако! — рече Јанко, угодно изненађен. — Ја бих могао сјутра да га походим? — Не сјутра.
Ко је био тај цар Шћепан? Ко је био онај други, загонетни абат Долћи? Какви су то каваљери „Светога Ђорђа“, најзнатнијег војног одличја у Јевропи, о која се отимају велике војсковође!?
На њему бјеху чизме и свитне хаљине, џамадан извезен златом и на њему крст „Светога Ђорђа“. — То је млади господин, ускок? — запита Саво, љубазно пружајући руку Јанку... — Како вам је име?
Исприча им причу из Светога писма о Кајину и Авељу, како Господ запита Кајина: „Гдје ти је брат Авељ?“ А кад убилац одговори: „Не знам“, како му
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
објављен личе светога ми сна, међ женама ти једна делијо, из ових руку не пуштам те ја!” Колико беше милостив му вик, толико страшан
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Па чим један корен извади и види да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву те јошт један уговор начине, да посију кромпире, па онда што је у земљи то нека буде светога Саве, а што је на
муке па онда умоли светога Саву те јошт један уговор начине, да посију кромпире, па онда што је у земљи то нека буде светога Саве, а што је на земљи то да њему остане. Овако и учине. Посију кромпире.
Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светога Саве, а што је у земљи то да буде ђаволу.
кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светога Саве, а што је у земљи то да буде ђаволу.
А Иве ће на то: — Светога ми крижа и блажене дивице мајке Исусове, тил сам и ја тебе то питати. Кад поглеђим твоје лице, тил би рећи нисмо.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЧАЈНИЧУ 21 КРОЗ ГОРАЖДЕ 23 ЖИТОМИСЛИЋ 25 ПРИЗРЕН, ГЊИЛАНЕ 26 А БИСТРИЦЕ, ТРИ БИСТРИЦЕ 28 ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА: ДУД СВЕТОГА САВЕ 29 ИИИ 31 САН О ПОВЛЕНУ, ІІ 32 ЧУДО У ЗАРОЖЈУ 33 ЈАБЛАНИК, І 34 БОРАЊА 35 ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА 38 КЉУЧ ОД
Где ли чајеш, ведрилице? А Бистрице, три Бистрице. ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА: ДУД СВЕТОГА САВЕ Дуд црквењак, а и црква, молитве је и појања у ластаре уљуљкао.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Има шесет хиљада само цркви; сто тридесет и пет пијаца велики, осим мали, које се не могу ни избројати. На пијаци светога Спиридона стоји у воздуху од самог дијаманта начињени хоризонт, то јест сунце, месец и звезде.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу, да Павла траже.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
сјајнога мјесеца, Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.“ Што се фали звијезда даница.
Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.“ Што се фали звијезда даница.
Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.“ Што се фали звијезда даница.
фали, то јој и Бог дао: Оженила сјајнога мјесеца, Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.
Оженила сјајнога мјесеца, Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.
Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу, Кочијаша светога Илију.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Једне јесени чича Пера ми саопшти, да је науман ову зиму зимовати код ћивота светога краља; затим, друге зиме, ако Бог подржи, рад би био да се испашта у Св.
висине, и тада му из очију вејаше некаква плашња, и он узбуђено носаше руку са чела на груди, творећи на себи знак светога крста. Затим стаде међу раднике, — четири женске и два момчета, — одмери ширу постат, разреди жетеоце и поче рад.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
(а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла: Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: »Има реч капетан и г. Пурко.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На трон сједиш неправо узети, поносиш се скиптром крвавијем; хулиш Бога с светога олтара, мунар дуби на крст раздробљени!
Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање. Жрец Европе с светога амвона хули, пљује на олтар Азије; ломи тешки топуз азијатски свете куле под сјен распјатија.
хата крилатога, дамаскију да крви напојиш, да најстрашним постанеш шехитом, но се диже да Фатиму ћераш, јединицу светога Пророка? Ту сагр'јеши Богу и Пророку; ко им скриви, он им грдно плати!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сви остали шљедоваше његову примјеру. Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога. „Е, ајмо дјецо!“ рече Оташ и пође. Сви сиђоше низа страну и уставише се више пута.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у вези са животом и пољопривредним радовима наших ратара и сточара (Јелисије, / Просо сије; Дође Виде / Да обиде; Од светога Илије, / сунце све милије; Макивије / Косе о чивије, / А српове / За репове, итд).
10 Питали Црногорца пред стријељање: — Јеси ли имао у животу тежи час од овога? — Јесам, светога ми Василија! — А који је то био, бож’ја ти вјера? — Кад нијесам имао чиме госта да угостим.
10 Питао Циганин фратра: — Хоћеш ли ми дати врећу жита да се прекрстим? — Хоћу; прекрсти се! — У име оца и духа светога! — А ђе ти је и син? — Ено га чека с врећом напоље. 8. О БАБИ 1 Питали злуреку бабу: где су јој зуби?
Тај пост траје седам дана. У Старом Влаху чобани посте овај пост, да им вуци не би клали овце, јер су вуци хртови светога Саве. Онамо чак има и прича како је свети Сана једном у планини шиљао вукове у разне торове да вечерају.
први пут на Сретеније, и по томе свакога свеца до часнога поста; први дан су пролазили и кроз саборну цркву, а на светога Влаха (3 фебр.) излазили су и пред кнеза.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Послије тога ђаволи нађу светога Јована штаку и капу и одежду, па се сваде не | знајући како ће то подијелити, и најпослије реку: „Хајдемо к Премудроме
Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву, те јошт један уговор начине, да посију кромпире, па онда што је у земљи то нека буде светога Саве, а што је на
муке па онда умоли светога Саву, те јошт један уговор начине, да посију кромпире, па онда што је у земљи то нека буде светога Саве, а што је на земљи то да њему остане. Овако и учине. Посију кромпире.
Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву, те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светог Саве, а што је у земљи то да буде ђаволу.
“ „Тако, тако, куме, вазда говори“, рече му кум, а он му опет рече: „Ма збиља ти говорим, куме, тако ми светога Јована који је међу нама.“ А кум опет: „Тако, тако, само, куме, вазда говори.“ „Али се не шалим, чујеш?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
покренух се колико ми снага допусти, подигох врт свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да проводе игуман и сва братија која долазе.
“ (Мт. 18, 20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи у ћелији овој Светог Саве.
од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног. И да не буде опроштен нити у овом нити у будућем веку.
Богоносни и преподобни и преблажени оци наши, целом свету светила, земаљски анђели и небески људи, испрва од предања Светога Духа навикавши иноковати и благодаћу Божијом отуда просвећени бивши, и Христа уселивши у прекрасне своје душе, због
„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.“ (ІІ Кор.
ове земље, или други ко под његовом влашћу, или и сам игуман, или у њему братија — спутавамо га силом Оца и Сина и Светога Духа и проклињемо да не припадне телу Светоме и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богомајци Владичици
просветљењу лица његовог, говорећи: „О, блажени Симеоне, који си се удостојио такво виђење видети на крају, Владику Светога благодат ти дајући за подвиге трудова твојих!
Силом Светога Духа Владики своме подобећи се, владавину своју остави, узевши крст последова Христу и усели се у Гору Свету, одакле,
Цркве Божије делатељ јави се Христу и у Свету Гору усели се, оче преподобни, стога просијав добродетељи блистањем Светога гледаш, богоносни Симеоне!
осми Подобан „Премудрост“ Царство земаљско оставив, крст свој на раме узевши и сав се предавши Богу и у Свету Гору оде Светога Духа поставши причасник.
ПИСМО СТУДЕНИЧКОМ ИГУМАНУ СПИРИДОНУ ПИСМО ПОСЛАНО ОД СВЕТОГА САВЕ ИГУМАНУ ЛАВРЕ ДОМА ПРЕЧИСТЕ И СВЕТОГА СИМЕОНА СТУДЕНИЦЕ, КИР СПИРИДОНУ, ИЗ СВЕТОГА ГРАДА ЈЕРУСАЛИМА Благодат вам
ПИСМО СТУДЕНИЧКОМ ИГУМАНУ СПИРИДОНУ ПИСМО ПОСЛАНО ОД СВЕТОГА САВЕ ИГУМАНУ ЛАВРЕ ДОМА ПРЕЧИСТЕ И СВЕТОГА СИМЕОНА СТУДЕНИЦЕ, КИР СПИРИДОНУ, ИЗ СВЕТОГА ГРАДА ЈЕРУСАЛИМА Благодат вам и мир од Господа Бога и Спаса нашега Исуса
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Видимо да, по првом Никејском собору, отац светога Григорија Богослова Назијанзина, у чесном браку живећи, епископ је био и синове и кћери изродио; тако брат Великога
год против науке апостола Павла поступили, нека ми опросте, они су могли као људи у том погрешити, против јавне духа светога науке, чрез апостола Павла предате, мудрујући и установљавајући.
Ако није могуће, није од бога; бог је праведан, никад не заповеда оно што се не може. Је ли согласно првој науци светога духа? И ако није, није од бога; бог | своју вољу никад не измењава. Оно што се учи, је ли полезно?
Глупи и најсујевернији египетски дервиши би ли могли смешнију и луђу басну измислити? Срамота, не само светога христијанскога имена, него целога человеческога рода, да се оваке и овима подобне бесловесне басне у | христијанским
год са свим грлом могу, пред богом и пред људма, да се То не трпи, онима неће се простити, јер је ово грех против Светога Духа. Архијереји божји, свештеници мирски, који читате свето евангелије, вичите! Вичите к народу; ваша је то дужност!
и[х] сва као наизуст; после тога, „Обед духовни”, „Вечеру духовну”, „Беседе Златоустове”, „Маргарит”, „Камен вери”, „Светога Јефрема” и друге различне књиге црковне, све сам ја то с великим вниманијем и усердијем прочитао, и што би ми се
Новине никакве не уводим, него и оне које су против светога евангелија уведене — одмећем. „Никога не проклињите, но благосливљајте; ради человеческмх преданија не остављајте
оде пут Беча, а ја, не нашавши ту више поменутога свештеника, покажу ми велики друм преко Велебита, пођем и сам покрај Светога Микуле, преко планине, пут Лике и Крбаве. Пролеће, красота време! Све певајући да се горе и долине разлежу!
Ови ме | добри свештеници једва дочекају и при церкви Светога Георгија, баш пред градом Книнем, у дому церковном станем учите децу.
Девети дан дођемо у пристаниште града Патраса у Мореји. Недеља и рано. Пођем с неки корабљеници на службу у церков светога апостола Андреја Првозванаго.
међу којима зачудим се кад угледам некога древнега Исаију Дечанца којега сам јоште у детињству мојему у Чакову, гди на светога краља Дечанскога просаше, познао и који, да не би мојега тетка Николе, би ме одвео у Дечане: потом, дијаконом у
” А његов дијакон за њим проси на мошти Светога Пантелејмона. Не знам ил’ ми је згадније било старога погрбљена, гди по цркви кашље и циганчи, гледати, или његова
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену
Бакоња бризну у плач... Ја... ја... ја... — Шта: ја... ја... ја...!? — осијече се дујо. — Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што...
Ја... ја... ја... — Шта: ја... ја... ја...!? — осијече се дујо. — Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што...
— рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из Светога писма. Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију“, јер цијела варош немаде мира од
— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! — поче сладити Тртак. — Ми смо сви слуге светога Вране. Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар;
Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди: — И ви сте слуге светога Вране!... И ви сте поштени кршћани!... — Полако, ти мали! — осијече се на њ млинар.
Затијем млинар искочи, вичући колико га грло служаше: — ноге!... А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!... Берија! Бее-ри-ја! Амо-те, амо, бее-ри-ја! — У звона, у звона, и пуцајте!
За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијицу светога уља. За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.
А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави: — Оће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископâ!...
— Тако! А шта то? — запита вра прилично зачуђен. — Па знам пуно ствари. Знам и житије светога Григорије. — Тако! Зар цило цилцато?
Млого си примија од вратрина у мало вримена! Али, јопет, надам се у бога и светога Врану да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима... А питаш за стричеве шта раде? Шта и несриће једне.
Брне им онда каза двије-три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи. Докле је он говорио, она се двојица поглéдаху.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не можеш. Не умеш ни да се прекрстиш. Видиш да не умеш! Хајде: во имја Оца, сад на пупак, и Сина, и Светога духа, на десну, на десну страну, тако, тако, и сад на леву, амин! Хајде сад с м понови! Видиш да не умеш!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво; Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
он се са злом вјечно обручио; злу је жертву принио велику, шести дио небесног воинства: лишио их блаженства светога, у мрачно их царство повукао на без конца мученија страшна. Знаћеш и вам' што је урадио!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
се млади научник са својим домаћином, обећа му да ће га посећивати с времена на време, па се кроз градску капију Светога Павла, пред којом је лежао манастир, упути пешке у вечну варош.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Сећаш ли се онога из Светога писма: добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах... Јест, ваљао је некад овај ђида, одужио се, али га задеси једна
То се знало по томе што се баш тада зачула звона вечерња отуд са цркве Светога Марка, у чијој је непосредној близини одвајкада становао и век свој проводио стари Палилулац.
Господ беше заузет претешким бригама. Оне Му не даваху ни главе да дигне и само усрдна помоћ светога Петра, вернога Му помагача, олакшавала је донекле Његове божанске напоре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па чим један корен извади и види да нема ништа, пренемогне се од муке, па онда умоли светога Саву те јошт један уговор начине, да посију кромпире.
Па онда што је у земљи то нека буде светога Саве, а што је на земљи то да њему остане. Овако и учине. Посију кромпире.
Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светог Саве, а што је у земљи то да буде ђаволу.
— Хоћу, — рече му кочобаша — ако хоћеш таман шјутра, ако будеш кадар прекрстити се овако: ва име оца и сина и светога духа, амин. Циганин рече: — Валај, хоћу све се до шјутра крстити доклен научим, и ето ме шјутра по жито.
Ево шјутридан Циганина, и каже да је научио. — Хајде-де нека чујем, — рече му кочобаша. — Ва име оца и светога духа, амин. — А ђе ти је син, што га прескочи? — Ено га с врећом ђе чека пред авлијом, — одговори му.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ово моје уверење ојачавала је моја мајка изговарајући речи светога Јована: ”У почетку бијаше ријеч, и ријеч бијаше у Бога, и Бог бијаше ријеч.
Ћипико, Иво - Приповетке
Боље би било да смо на шкољу остали... На врху брда, код цркве светога Николе, прекрстише се, па онда почеше ћутке силазити узбрдицом прама селу.
У цркви најпрво уставише јој се очи на зраци сунца што пред прозором од свода трепери и ниже пада на слику светога Антона, а мисли никако да јој се среде: све јој и нехотице бјеже на шкољ, и пред очима чисто јој сијева она бистра и
из цркве, у очима једино собом понесе ванка ону зраку сунца што је треперила пред прозором од свода и падала на слику светога Антона; — и док изиђе, бјеше јој лакше.
СТАРИ СВЕТИ СПИРИДОН Иза велике мисе, стари Жижица, братим светога сакрамента, не слуша звоно што навијешта подне, не крсти се нити се обазире на чељад што се разилази својим кућама,
— Бог с вама, ча вам је?!... Зар ми не вирујемо у бога, ча смо за стари кип светога Спиридиуна?... —Јесте... а, може бити да и нисте, јер не разумијете... —А зач не разумимо? —Пусти...
Насами приупита Букало Жижицу; није чисто вјеровао. —Ча, мисли спалити баш нашега светога Спиридиуна? —Његов кип... —То је ка и њега... —А ставиће на отар нови кип...
И махом кренуше по селу да својим једномишљеницима јаве што је парох наумио да учини са старим кипом светога Спиридиуна. ...
А да га не упиташе, искушпие се сви братими светога сакрамента, у бијелим туникама, са кукуљицом на глави; школа кармелитана, у смеђим туникама; школа срца Исусова, са
Жижица, Букало, Јале и остали, све постарији људи, иду одмах иза кипа и у вас глас пјевају пјесму светога Спиридиона. Већ је крст сишао на шири пут уздуж морскога затона што на гробље води; дјеца пријечцем истрчаше испред
Пије се вино и спомињу се чудеса светога Спиридиона до касно у ноћ. Најпослије друштво се разиђе. Напољу младићи осјетише свјежину и вино их поджига, младост
На раскршћу, код цркве Светога тројства, није се прекрстио. — Зар се никада и не крсти? — погдјекада међу собом говоре сељаци.
Остраг неколико година поклонио јој икону светога Николе у сребро оковану, која је била, уз велику свечаност, смјештена на олтар посвећен томе свецу, путничкоме
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Побожни су само кад Угледају ћивот Светога Петра, а божја вера, уштинуће какву снашу из другога села чим изиђе из цркве још на оном мостићу...
војвода Омер Џанковић, који непрестано срче грку каву за кавом, кроз шалу куди Колашинце, а уверава игумана да воли Светога Петра „боже прости као да је он, Омер Џанков син, прави онај глуви, Влах“... Саборовање већ узело велики замах.
Сачекали га њих двојица и право с њим пред ћивот Светога Петра, затворивши за собом врата. Прота Томовић одмах натакао епитрахиљ, запалио три свеће, свакому по једну, и додао
— Ти ћеш се тобоже потурчити — прихватио је на ово прота — а нас двојица дајемо ти јемце Господа Бога и Светога Петра да ћемо тајну сачувати и рећи Србији кад дође како је у истини било. Гријех на нас и нашу ђецу, Иво брате и сине!
— Турци?!.. А ти што си?!.. Потурњак!.. На мојем сабору, у мојој слободији, у мојем Колашину, пред ћивотом Светога Петра, да ти кажем, излази ми на пут да ме разоружа као женетину! И то ко? Иван Мојсилов из мртвога Воћника!..
Краков, Станислав - КРИЛА
Музика је свирала. Један плави дечко, без ратне спреме, радовао се што пролази кроз град у коме се смеје једно око Светога Сергија, и плачу анђели на свили над мртвим телом Исуса од злата. — Срби, Срби, одилазе на фронт.
Веровало се много у пророке, и помињао нарочито ”онај из Кремана”. Многи су правили крстиће од тисовине, светога дрвета. То је, кажу, штитило од куршума. Зато су ипак гинули од граната. А тога дана им се није знало броја.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пре изласка из Судана наилази се на Кај. Ту су рушевине светога места Гундјуру, некадашњег средишта трговине златом, и седишта где су суђени црначки краљеви, а чувана света ватра
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Шта чекаш? Ради!... Сад, Раде, сад! ПОРФИРИЈЕ (иза бине): Шта вичеш тако, као да си помахнитао?... А тако ми светога Алимпија, ти си свему баш главом крив!... ЈАЊА (иза бине): Тај влажан песак грћи лопатом! Бацај конопац!...
“ А тако се не звао именом светога Порфирија, ако те уочи саме месопусне недеље не бацим у мутно Дунаво, па нека онда раци твојим поганим месом покладују!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
3 августа стадоше се димити села око светога Аранђела и Пирковца. Черкези су дакле стигли, а тиме уједно нашој бањској војсци показан и правац којим ће окренути
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Стиже ли једном у Рим? — Угледао сам наједном огромну варош... Прво што ми је пало у очи била је купола на цркви Светога Петра. — Слушај, немој да се љутиш... Те описе можемо наћи у разним путописима... Него причај онако...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ је зар и он, грешник матори, Курана признô глупу науку? ВУЈО: Позвах их, господару, и светога оца, сердаре и све што сам на дому нашâ — а то је мало, господару, вишина их оде на разбојишту снагу кушат.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Апотекарски помоћник? ВИЋА: Па тако он каже. КАПЕТАН: Па дабоме да он тако каже. Он може рећи и да је певац у цркви Светога Марка – ал' смо зато ми ту да ценимо његов исказ... Апотекарски помоћник.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
мажу брадавице (да је не доји мора или ноћнице, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 187; СЕЗ, 32, 1925, 418); то се нарочито ради на дан Светога Томе (СЕЗ, 7, 1902, 199). Б. л.
Г. је табуирано на дан Усековања, нарочито црно, »јер то подсећа на крв која је текла из главе светога Јована« (СЕЗ, 14, 72; 19, 65; ЗНЖОЈС, 5, 278). На дан Јелине Горчице (14. ИX п. н.
штете, треба на Бартоловски пост пре сунца начинити у винограду страшило (ЗНЖОЈС, 18, 83; 19, 210). На дан Светога Вида (15. ВИ п. н.) »улази вино у грожђе«: ако тога дана пада слаба киша, неће од грожђа бити ништа (ЗНЖОЈС, 10, 57).
Ј. стоје у вези са празником Светога Петра (29. јуна). Оне се дотле не смеју јести, а тога дана имају се прво »дати из руке« (мртвачка жртва), на онда тек
У једној басми против врућице тражи се и добија ј. којом ће се излечити болесник — од светога Петра (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 170 ид). Пре [светога Петра можда је ј.
којом ће се излечити болесник — од светога Петра (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 170 ид). Пре [светога Петра можда је ј. припадала громовнику Перуну: тако се може разумети забрана да се пре] Петровдана не сме нико играти
Њу је проклела Божја Мајка, која је хтела да слуша појање светога Петра и Николе, и свете Анђелије и Марије (или: Магдалене и Јелене), па је заклела свако чедо, и гору и воду да ћуте,
од Бадњег дана до Светог Јована (СЕЗ, 32, 1925, 131); исто тако, од Светог Николе до Бадњег дана, и од Божића до Светога Саве, није допуштено сновање кудеље. Врачања у њену корист врше се нарочито о Бадњем дану и на Беле покладе.
На дан Светог Андрије (‹30. XИ с. к.›) приноси се к. на жртву »мечки« (атрибут Светога Андрије — животиња на којој он јаше, и, вероватно, његов териоморфни претходник), и то на крову или на дрвљанику (СЕЗ,
С. је познат и у љубавним враџбинама. Кад момак хоће да га заволи девојка, треба да ради ово: да на дан Усековања светога Јована узабере у ма којој девојачкој башти с.
Тако је сасвим природно да т. може бити спасоносна. Под њом лечи се грозница. Болесник запали на њој свећу од Светога Мариња, и говорећи басму тражи од т. (односно од вила које су на њој) да са њега скине грозницу; онда откине три т.
Х. гранчице имају такође велику улогу у култу. У јужној Србији обичај је да на Светога Игњата домаћин уђе са х. гранчицом у кућу, и честита укућанима Нову годину; затим том гранчицом чара ватру, и после је
Ћипико, Иво - Пауци
— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају! Раде пође напријед. Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.
— Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо... Па ча ћемо сад? — Ваља платит' ... — Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. — Не смета; није улија, па ето! — Је и ово неправица, — јави се други.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али слика је, вичеш, отисак ђаволове опачине и покварености. Она руши наша најузвишенија чувства. Исмејава светога Ђорђа, а он је оваплоћење витештва, утаманитељ зла. Његово копље се поболо далеко од врата аждаје.
Је ли онда све збркано и помешано? Коме се моли Матија? За кога се моли? За светога Ђорђа или за његову аждају? Да ли је ова смрдљива соба аждајино светилиште?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Био је баш први јуни, диван, сунчан и свеж дан. Ми смо рано стигли у Фанар, и ја сам у соби главног секретара Светога Синода, где смо се обично састајали при црној кави пре седнице, извршио коректуру француског превода календарских
Пред мој полазак из Цариграда поклонио ми је главни секретар, архиграматеус Светога Синода, неколико листића од оне пергаментске хартије на каквој су исписане одлуке нашег конгреса, као успомену на тај
“ Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов разнеженој гомили.
Он је изгледао као каква папска круна, заједно са главом светога оца. Заиста, горњи део воза имао је облик кошнице са четири реда малих округлих прозра.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
сам због тога отишао у свет, и постао ово што сам сада: ваш свештеник, ваш деда калуђер, испосник Свете Горе, намесник Светога Оца Прохора Пчинског. И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ИЗВОР 13 САВИН ИЗВОР 15 ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 16 СВЕТИ САВА 17 ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ 18 КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА
ИЗВОР 13 САВИН ИЗВОР 15 ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 16 СВЕТИ САВА 17 ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ 18 КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ 22 СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ 23 КОСОВО
ИЗВОР 13 САВИН ИЗВОР 15 ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 16 СВЕТИ САВА 17 ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ 18 КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ 22 СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ 23 КОСОВО ПОЉЕ 24 КОСОВО
ИЗВОР 13 САВИН ИЗВОР 15 ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 16 СВЕТИ САВА 17 ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ 18 КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ 22 СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ 23 КОСОВО ПОЉЕ 24 КОСОВО ПОЉЕ 25 ВЕЧЕРА НА КОСОВУ
СВЕТОГА САВЕ 16 СВЕТИ САВА 17 ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ 18 КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ 22 СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ 23 КОСОВО ПОЉЕ 24 КОСОВО ПОЉЕ 25 ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ 26 КОСОВА ПЕСМА 27 БОЈ НА
ове воде Од сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну своју сузу овде напусти ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ Гладан и жедан светости Напустио је земљу И своје и себе Ступио је у службу Крилате господе Чувао им златоруне
путева Лево од њега тече време Десно од њега тече време Он корача по сувом У пратњи својих вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено стадо На зеленом обронку Помаже сваком камену У наслеђеној црвеној пећини Да се породи Куд
каменим млеком Што се у седам дугиних боја прелива Јаки зуби и тајна крила Од каменог млека расту КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ Из опседнутих брда Дозивају га вукови Са кичмом у пламену Пружа им змијоглави штап Да му допузе Спокојни до
младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи у браду говори Слуша Како се медоусто лишће Његовим речима моли Гледа Како по
света И дозива гладне вукове Са врха крушке баца им листове Пуне црвених дуговратих слова И белих јагањаца ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ Путује по мрачној земљи Штапом пред собом Мрак на четверо сече Хитне дебеле рукавице Претворене у мачкетине На
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Апотекар је морао да се закуне пред иконом светога Архангела Михајла, своје кућне славе, да ће ме као мачку испребијати.
Изгледао ми је као дивља звер, која је канџама шчепала јагње па га коље и замишљао сам себе ко светога Ђорђа, на беломе коњу, који спасава девицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Снег је шкрипао под нашим ногама. Ђуро се обрати Груји: — А грдни, ви побјегосте. Е, светога ми Петра, док је Ђуру на рамену глава, неће они закорачит у ову земљу.
— Е, велика сила удари... — А вала, пас им мајку гонио, запамтиће, светога ми Петра, Црну Гору, те ће и на онај свијет приповједат. — Море, не смију они на нас ударит, јер нас се боје!
— и подиже чашу. Онда дохвати чинију са печењем и понуди је команданту. — Јео сам, хвала, хвала... — Ама, светога ми Василија, зато изгубисте земљу... Не пушиш дуван, не пијеш, не једеш. Ама зарад братског виђења, само једну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нешто као силазак светога духа. Да војна аристократија није пропала, сељаци би и дале живели без поезије, — ето на шта се логично своди ова
Сву господу зове на светога са књигама и са здравицама. Скупи му се сва српска господа, па је редом у соври посади по госпоству и по
његова оца Симеуна; да видите Жичу код Мораве и код Ибра више Карановца, Сопоћане Рашки на извору, задужбине светога Стевана, српског краља Првовјенчанога; да видите Папраћу велику виш' Зворника, Спречи на извору, под високом гором
у господске дворе, и изнесе крстат свилен барјак, на коме је дванаест крстова, сви дванаест од чистога злата, и икона светога Јована, крсно име Мусића Стевана; прислони га уз господског двора, па се шеће горе на чардаке, да пробуди господара
32 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН Славу слави Краљевићу Марко, славу слави светога Ђорђија. У Марка су млоге узавнице: двјеста попа, триста калуђера, и дванаест српскијех владика, и четири старе
’Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
Трећу свеци вргоше прилику: гром загрми на Светога Саву, усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока, да се Србљи на оружје
А Кулин је Иву преварио, — једно јутро курва поранио, по Васкрсу, пред Светога Ђурђа, с војском оде уз ту воду Дрину; каде дође Јадру, води ладној, у Добрићу селу освануо, Добрићане Србље
у шареном граду (како су га Турци звали, ваљда због цветних башта). Сву господу зове на светога са књигама и са здравицама, тј. зове на славу писмима и усменим позивима. Таман бише вина највишега, тј.
и 1804. године). Све барјаци крвави идоше, тј. појавила се комета (али после устанка, 1806. године). Гром загрми на Светога Саву — и то је истинит догађај из 1801. Увати се сунце у прољеће, тј. било је помрачење сунца фебруара месеца 1804.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« РЕКА СВЕТЛОСТИ У мудрој глави божији свет Тај свет, којино своје луче пушта Од оца и сина и светога духа (Што је то једно својско им богатство И једно пронахођење сјања) — За тим великим светом Пак има други свет,
Пакостан је био Доменцијан, римски цесар, којино је био узварио казан зејтина и у њега је свезана, гола, жива светога Јоана Богослова турио да се пражи. Злочест је био љутица и Птоломеј, Александров принц, мисирски краљ.
Онде, на ступцу имаше прилика спраљена на образ светога мученика Теодора. Пак згледа га неки Арапин, Турчин; из лука са стрелом стрели к њему, те га згоди баш у раме!
И таки пљусну крв тећи из рамена образа Теодорова. ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА Дидим, учитељ светога Јеронима, бијаше слеп. Ама из писма је врло био мудар и свашто је знао исказати и протолковати сваку дубоку реч.
му се здеси те сукоби многу дивљад: срне, кошуте, јелене, пак викну к њима изгласа те им рече: »Вежем вас молитвами светога Симеона да не имате се од мене разбећи докле ја к вами не дођем!
Те и зарад тога, како се је то било згодило напре октомврија 26, на памет светога великога мученика Димитрија, те шњиме учинише Царограђани да се од год до год има спомен држати оне божије страшне
И каде у једно доби цар Максимијан дође у Солун град нагледати га, прочу за светога Димитрија да је он хришћанин и даде га за то ухватити те га затвори у тамницу.
Та и овај Леонтиј каде виде већ себе до зла, сети се светога Димитрија и своје домашње принуди да га на поњави однесу у цркву до гроба мученичаскога. И однеше га тамо.
Пак већ кад му не смеде дарнути у тело, узе се у другу мисао и узе онај раменик светога Димитрија крвав (што су у оно доби адет имали господа те су носили нешто кано ђаконски орар, кад на рамену, кад се
И њега с оним ћивотом исцели. А кад већ дође к светој оној цркви, по заповести светога Димитрија и онде од крвоточења једнога човека излечи и другога пак бесомучна опрости.
сâм свети Димитрије био што га је извео из сужанства и оде из Солуна у Африкију, пак онамо велику цркву сазида на име светога.
7. Клисар цркве светога Димитрија И опет у једно доби свелукави враг, којино је увек злурад, а на добро мрзи, прокуси се и на то да преда