Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Исту заштитну функцију имају и имена Светолик, Светозар, Светлан (зли духови беже од светлости). Лако је могућно да у ову групу улазе и лична имена Звезда, Звездана, Звездан
) је заједничка, односно сви чланови задруге могу се њоме користити, али је не могу делити и продавати. Како каже Светозар Марковић: „Имање сваке породице заједничко је, тј. на њега имају право сви мушки и женски чланови док су у задрузи.
³³ Жена у Србији је „слуга и мужу и његовим родитељима“, пише Светозар Марковић. У многим нашим крајевима супруга је готово потпуно и у свему потчињена не само мужу, већ још и више његовој
И данас се чује: ја сам те родио (родила) и отхранио — ја сам твој господар“, пише Светозар Марковић 1872. године.⁵¹ Родитељ се као старији мора уважавати и безусловно слушати, али и више од тога; родитељ који
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла. ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар. МУЖ: Одлази, кад ти кажем. ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш? МУЖ: Знам, знам; само ме остави.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 260 НОВИ ДУХ И »НОВА НАУКА« 261 ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 263 РУСКА КЊИЖЕВНОСТ 266 ГЛАВНЕ ИДЕЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 267 УТИЦАЈ ПОЛИТИЧКИХ ПРИЛИКА 269 СРБИЈА ПОСТАЈЕ
ВЕСЕЛИНОВИЋ 289 СИМО МАТАВУЉ 293 СВЕТОЛИК П. РАНКОВИЋ 297 СТЕВАН СРЕМАЦ 299 РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ 303 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ 305 ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј.
ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј. МИТРОВИЋ 316 АЛЕКСА ШАНТИЋ 318 МИЛЕТА ЈАКШИЋ 319 МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ 320 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ 321 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 323 СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ 326 ЉУБОМИР НЕДИЋ 328 МАРКО ЦАР 331 БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ 332 В ДАНАШЊА
и српске народне мисили, и за угарске Србе четрдесетих година био што је шездесетих и седамдесетих година био Светозар Милетић. СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА ЖИВОТ.
био Димитрије Давидовић, око 1840. Теодор Павловић, око 1865. Светозар Милетић. Он је створио читалачку публику српску, био један од главних будитеља народне свести у тешким временима, и
утицајем створене су прве српске ђачке дружине и васпитало се неколико важних људи, међу којима прво место заузима Светозар Милетић.
за угарске Србе био митрополит Стеван Стратимировић и патријарх Рајачић постаје у новоме добу млади адвокат и новинар Светозар Милетић.
У то доба, 1852, писао је Светозар Милетић, који је већ почео стицати свој велики глас: »Како нам је литература сваколика суморна, сад би јој особито
Позитивизам у науци и реализам у књижевности као теорије уносе у српски живот два »нова човека« Светозар Марковић и Љубен Каравелов.
ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Те идеје почеле су се код Срба преносити од 1868. Љубен Каравелов, бугарски емигрант, један од главних
Али главни духовни реформатор и учитељ нових нараштаја српских био је Светозар Марковић. И Светозар Марковић је отпочео свој рад 1868, неколико месеца доцније од Љубена Каравелова.
Али главни духовни реформатор и учитељ нових нараштаја српских био је Светозар Марковић. И Светозар Марковић је отпочео свој рад 1868, неколико месеца доцније од Љубена Каравелова.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Уроша и баш Светозара, Слабо им је дегод наћи пара; Онај скакô скока јуначкога И прескакô дваест четир нога, А Светозар, она ватра жива, Сваком камен јунак одбацива.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
15. Лука Грђић-Бјелокосић: Стотина шаљивих прича из српског народног живота у Херцег-Босни, Мостар 1902. 16. Светозар Мл. Бајић: Српске народне приповетке из Баната, Нови Сад 1905 („Књиге за народ“ Матице српске, св. 115). 17. М. Б.
Објављена у Караџићевом издању народних приповедака од 1853. 28. СРЕЋА И НЕСРЕЋА: Забележио Светозар Мл. Бајић и објавио први пут у Јавору за год 1876, стр. 473.
106. 33. НОВАЦ ДУШОГУБАЦ: Забележио по причању Мише Попова Скорупова из Ђале (Банат) скупљач Светозар Мл. Бајић и објавио у својој збирци српских народних приповедака, 1905. 34.
50. ГРОЗНИЦА И ПАУК: Чуо од Нове Тривуњагића из Кумана скупљач Светозар Мл. Бајић и објавио је у својој збирци народних приповедака, 1905. 51.
75. 102. МЕДВЕД КАО ПУДАР: Чуо од Младена Станчића из Кумана и објавио у својој збирци народних приповедака Светозар Мл. Бајић, 1905. 103. ЛАЖ И ПАРАЛАЖ: Забележио Вук Врчевић.
ШЉИВЕ ЗА ЂУБРЕ: Чуо од своје бабе, деведесетогодишње старице родом из Вршца из породице Акимовић-Маченков, скупљач Светозар Мл. Бајић и објавио је у својој збирци, 1905. 107. ПОМОЗ БОГ, ЗЛА ЖЕНО: Објавио Вук Ст.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
пензионирати официр — Максимов брат НИКОЛА, рукодјелац — Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин сродник ДЈЕЈСТВО ПРВО (СОБА КОД МАКСИМА.) 1.
СОФИЈА: Ћути, бога ти; ко те чује, мислио би, богзна шта се ту троши! МАКСИМ: Него није! 9. СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ СВЕТОЗАР: Помози вам Бог! СОФИЈА: Бог ти добро дао, Светозаре! Одкуд те среће?
СОФИЈА: Ћути, бога ти; ко те чује, мислио би, богзна шта се ту троши! МАКСИМ: Него није! 9. СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ СВЕТОЗАР: Помози вам Бог! СОФИЈА: Бог ти добро дао, Светозаре! Одкуд те среће? СВЕТОЗАР: Ето се и ја заканио мало.
9. СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ СВЕТОЗАР: Помози вам Бог! СОФИЈА: Бог ти добро дао, Светозаре! Одкуд те среће? СВЕТОЗАР: Ето се и ја заканио мало. СОФИЈА: Седи. (Седну.) Шта ради мама? СВЕТО3АР: Фала богу, здрава је.
СВЕТО3АР: Фала богу, здрава је. Поздравила вас и она и Ката. СОФИЈА: Благодарим. Зашт не дођу, забога? СВЕТОЗАР: Е, знате женске работе: час ово, час оно, па не могу да стигну. СОФИЈА: А што тебе нема?
СВЕТОЗАР: Е, знате женске работе: час ово, час оно, па не могу да стигну. СОФИЈА: А што тебе нема? СВЕТОЗАР: Та знате, кад је човек у служби. И сад не би дошао, да немам једну лепу поруку. СОФИЈА: Та бога ти? А шта ће то бити?
И сад не би дошао, да немам једну лепу поруку. СОФИЈА: Та бога ти? А шта ће то бити? СВЕТОЗАР: Ката навалила одавно, а и ја сам желио, да дамо један бал. СОФИЈА: Гле, гле! СВЕТОЗАР: Па сам дошао и вас позвати.
А шта ће то бити? СВЕТОЗАР: Ката навалила одавно, а и ја сам желио, да дамо један бал. СОФИЈА: Гле, гле! СВЕТОЗАР: Па сам дошао и вас позвати. МАКСИМ: За нас није бал. СВЕТОЗАР: Зашто? МАКСИМ: Послова, не знамо гди нам је глава.
СОФИЈА: Гле, гле! СВЕТОЗАР: Па сам дошао и вас позвати. МАКСИМ: За нас није бал. СВЕТОЗАР: Зашто? МАКСИМ: Послова, не знамо гди нам је глава. СВЕТОЗАР: Бар за љубов Лепосавину.
МАКСИМ: За нас није бал. СВЕТОЗАР: Зашто? МАКСИМ: Послова, не знамо гди нам је глава. СВЕТОЗАР: Бар за љубов Лепосавину. МАКСИМ: Има она доста забаве код куће. СВЕТОЗАР: Али опет у друштву.
СВЕТОЗАР: Бар за љубов Лепосавину. МАКСИМ: Има она доста забаве код куће. СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа. СВЕТОЗАР: Та о срећи и ја не говорим.
МАКСИМ: Има она доста забаве код куће. СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа. СВЕТОЗАР: Та о срећи и ја не говорим. МАКСИМ: Друштво даје често повода да се човек каје.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па то зар да буде мени гроб? Где је болан Светозар миловао лица, под образинама руским? Зато се, као Михајло, туђине лиших?
Невероватно – сваки дан. Аустријском војском у Италији командује Србин. Генерал Светозар Боројевић. (Разза ди мерценарии). Прелазим, затим, реку Таљаменто, којом још плове лешине побијених коња.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади. На све стране влада мир.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
које је дошло иза оног Божића када су се мој отац и моја мајка сагласили да се не слажу око предлога да пођем у Праг. Светозар Милетић, велики национални вођа Срба у АустроУгарској, посетио је Панчево а народ га је дочекао свечаном бакљадом.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЛИЦА: ФЕМА, богата удовица ЕВИЦА, њена кћи МИТАР, Фемин брат АНЧИЦА, служавка ЈОВАН, шегрт САРА, чанколиза код Феме СВЕТОЗАР РУЖИЧИЋ ВАСИЛИЈЕ ДЈЕЈСТВО И ПОЗОРИЈЕ 1.
ПОЗОРИЈЕ 4. ФЕМА и САРА доведу Евицу лепо накићену. САРА: Ово је мој рођак Светозар от Ружичић, који је... РУЖИЧИЋ (дигне руку): Станте! Ружица је цвећа царица.
Срам те буди, шта си почела! Зашто не распита најпре ко је он и шта је? Не верујем да му и имена знаш. ФЕМА: Светозар Ружичић. МИТАР: Ружичић, Ружичић, да не буде тај што је служио у дућану код Јелкића и штету учинио?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(Светозар Матић је у Опису рукописа Народне библиотеке, Бгд 1952. под бр. 321, забележио и једну трагедију о Стефану Урошу ИИИ од
Ауѕгеwäхлт унд üберсетзт вон Светозар Манојловић. (Зwеіте, бедеутенд вермехрте Ауѕгабе дер „Сербіѕцхен Фрауенліедер.”) Еіѕенѕтадт.
децембра исте године, „у Фрушкој Гори, међ светињом српском”, како је писао узбуђени Светозар Милетић. Одиста, рана смрт Павла Поповића Шапчанина дубоко је потресла омладину у чијој средини је он радио.
” (Јавор 1892, 561). Светозар Милетић је већ раније, 13. децембра 1847, писао Јовану Ђорђевићу: „Збиља! да другу Славјанку ,Сени Павла Поповића’
јануара 1848, ч. 8, стр. 30б—31а, има допис из Пожуна са потписом Учећа се младеж српска (писац је вероватно Светозар Малетић), где се реферише о томе како је „на Богојављење...
Светозара Милетића о песнику Путника (Животопис Павла Поповића Шапчанина, Јавор 1876, 193—8), и то је било све. Светозар Милетић је ту између осталог писао и следеће: „Као истинито генијални пјесник сишао се он у дубљину духа славјанског,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Програмске основе реализма формулисао је социјалиста Светозар Марковић (1846-1875) у чланцима Певање и мишљење и Реалност у поезији.
Њој је у почетку припадао и Дучић, као и најзначајнији приповедач кога је Херцеговина дала Светозар Ћоровић (1875-1919). Ту није прекидан континуитет развоја с књижевношћу 19. в.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Јанко Веселиновић, Војислав Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда нам нареди да се вратимо у батерију и да се распитамо. Поднаредник коњушар био је Светозар... Онај бели. Зовнем га и питам јесу ли сви коњи на лицу. „Сви су овде“ — одговори ми он одрешито.
Даљи поступак је ишао по надлежности. Поднаредник Светозар је изударао каплара, вођу одељења, а овај опет возара који је испустио коња, а није то пријавио.
Моја је осматрачница била на двеста метара испред батерије, у стрељачком строју. Причу његову прекиде поднаредник Светозар: — Господине капетане, питају војници, хоће ли да чекају? — Драги Светозаре, ја о томе не одлучујем већ командант.
Али ја моје војнике не могу да оставим. Ево баш пред твој долазак, пришао ми је поднаредник Светозар, онај кога сам ја изударао, и вели ми: ,,Господине капетане, чули смо да сте добили нову батерију...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ко би данас делио царство по томе коме је оно „од кољена“ — тај би заступао идеал правде из XИВ века, како је говорио Светозар Марковић.