Употреба речи свеце у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Дође му један лукав дервиш, који се чињаше луд, знајући да Турци луде као свеце почитују, и запита га верује ли он у алкоран. „Јао, јао, каково је то питање?” — рече му султан. — „Јеси л' ти читав?

Христјанство је, како сви знамо, раздељено на различна општества; свако општество и осим нас има своје свеце, за које ми нећемо нипошто да знамо: нек они говоре и вичу колико им драго, они су сами своје свеце начинили, нека их

осим нас има своје свеце, за које ми нећемо нипошто да знамо: нек они говоре и вичу колико им драго, они су сами своје свеце начинили, нека их сами и држе, и нека их силом другима не намећу.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

А ми за њих немамо баш ништа: ни две рибе, ни пет хлебова, ни Христа! Нема Христа, али има вере, ал не вере у свеце и Бога, него вере у пумпе и тестере, које покреће струја или нога! з.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја код попа Станоја изучим тај врлетни буквар, и почнем часловац, и у месецослову научим свеце казивати, а то ми је врло лако било из они̓ стари̓ календара, јер који је крст пола окружен црвеном бојом, оно је мали

где неке бабе, а и неки људи, говоре мојој мајци: „Благо теби, сестро, кад ти имаш сина у кући тако учена, те ти може свеце казивати, да се у раду не огрешиш.” А ја кад то чујем, чисто растем и гордим се, и мислим да сам учен и преучен.

Црњански, Милош - Сеобе 2

вратили у Мохол, весели, цврцнути, пуни сребра, а причали су, смејући се, да су видели росијску царицу и све росијске свеце на небу. Остају, кажу, да живе у Мохолу. Нигде није тако лепо.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

на камену и питајући их куда иду, одговорила им: „Идите у манастир, јер сте се на то решили, али тамо нећете наћи свеце: сви су отишли да спасу српску војску.

Има интересантних примера ове сношљивости. Католици празнују многе чисто православне свеце и ради њих посте; то исто раде и православни и још присуствују молитвама католичких свештеника.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Волео сам да памтим све у вези с тим хохштаплером који је успео да побије пола Европе и уврсти себе у свеце. Ово, можда, није било у вези с њим, али је личило на њега. — Гарда се предала!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Шта ми је, шта ми је? — опет понови старац с муком се упињући да дође к себи. — Па зар ти нијеси онај који слика свеце? — Јесам, па шта? — А том истом руком сликаш и коње, а? — Сликам. — Па како то? — Лијепо, брате.

Иза њега стиже и Петрак самарџија. — И ти који нама иконе правиш, свеце наше изображаваш, па да те сад затекнем овдје код појате како коње сликаш, ај, ај, ај! — разочарано се вајкао дјед.

Зар те ваљане, умјетне руке блатити и мрљати о штокакву кљусад, о старе кобилетине? О, о, људи божји. Толике свеце насликати, толике иконе, па се сад у коње замјешати.

— Хоће, вјеруј ти богу — потврди маштовити Ђуро. — Охо-хо, људи, досад смо имали вучје свеце, па вјетрене, па женске, па ове, па оне, а сад, ево, стекосмо и лоповског. Свети Раде Лоповски, аха-ха-ха!

Шта ће теби, на прилику, један таки ...Чуо си, ваљда, да смо га оне вечери, онако у шали, стрпали у лоповске свеце, па ти одмах потегао, а? — Шта ће ми? — поникну Сава.

пуче глас о необичној крађи, а како су се баш тих дана по селу мотали жандарми пропитујући се за брадоњине „фаличне“ свеце, дође тај глас и до њих.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА: Што? Што? Бог и жена? То ни Турци не држе. Еј Нешо, Нешо, куку мајци, што сам дочекала! Људи имају у кући свеце и матер божију, а какав је ово покор ком се они моле. ЉУБА: Зар ти мислиш, мајка, да ми то држимо за икону?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Мемоари, ІВ Загрмело је тобож кад не грми: јер увек грми - али не чује се, као што душе цвокоћу у срми, уз Беле свеце кад им мрзну ресе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

изнад којих штрче накострешене ретке длаке, батеријски наредник је вршио појединачну смотру призивајући све могуће свеце са неба.

Био је у сељачком оделу. Говорио је нешто о своме имању, о богу душманину, призивао свеце, па се наједном дохвати за одело и поче га цепати... Онда изненада скочи на Грују и дохвати га рукама за гушу.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

душа је моја ко кутије старе, Што у светом храму на довратку стоје, Где пролазник сваки спушта скромне даре За смирене свеце и за ближње своје.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

кавге и ината, заповеди све оне меморијале јоште непрочитане сажећи, пак се окрене к светим оцем гово-рећи: „Ми вас за свеце држимо и оглашујемо, и јесте, хвала богу; а ви предајете тужбе један на другога.

Ја, грешан човек будући, како ћу свеце судити? Оканите се, људи, процеса; вас, ако што између себе криво имате, бог ваља да суди.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар смијали су се гледајући онакажене свеце. — О! она ркаћина — рече и шкргутну зубма Бакоња полазећи у цркву.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Уплашено се окретала и гледала свеце по зидовима, осветљене кандилима и свећама у чирацима. Онда јој је калуђер пришао, узео је за руку и привео каменом

Људи, у црним сукненим доламама, псују свеце и тољагама млате мршаве говечиће што роговима џарају по врзинама штрпкајући ужутело бусење.

Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица. Све свеце из календара обележише гомилицама камења.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Није било могуће поредити свеце и овакве људе. Али, упркос свега, моја мајка је била у праву. Кембриџ је имао своје свеце и успомена на њих била је

Није било могуће поредити свеце и овакве људе. Али, упркос свега, моја мајка је била у праву. Кембриџ је имао своје свеце и успомена на њих била је суштина славе Кембриџа.

Зашто наука не би усвојила добар пример религија које славе своје свеце у одређене дане? У те меморијалне дане, рецимо на дан рођења Њутна, једно предавање о њему и његовом раду, објаснило

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Хтео си на свој дан да приредиш забаву, да разгалиш свеце, па си изабрао нас тројицу и нашу долиницу, као ретку мрљу на васцелом земаљском пространству одакле не допиру досадни

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Коњи све више тону у глиб. Војници су рили земљу и наскоро беше готов стрм нагиб. Командир скида свеце с неба. Војници, иако ћуте, понављају у себи псовке командира и још проклињу час када су се родили. — Пази сад!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ако га не узбуду однели куд Римљани кад су харали Цариград, и многе су свеце и свете ствари покупили по источној земљи, те их у своју западњу земљу којекуд разнели, гдено и до данас пребивају.

официри, велика ли која господа, сам ли би цар, с матером му ту дошао (штоно сад, ако се чему сећате, говорим за свеце и Христове, тако и Богородичине празднике), лепо с поштењем усрдо да имате их дочекивати частно и подворити у овом

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности