Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови... Свега, зар свега да се одрече?... Живи пламен горео је у души његовој...