Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Уњири се Сава у затамњено свечево лице и сажаљиво промрси: — А шта мени и треба твоја помоћ кад се предрага ноћца на земљу спусти?
Осокољен, Сава пријатељски протрља свој чекињаст образ о свечево лице и смекшано процепа: — И тебе ће твој Савица припазити и сваку ти пошту указати, нећеш ти у мојој кући сиротовати.
Ћипико, Иво - Приповетке
Наврх брда, код црквице светог Николе, гледајући у свечево озбиљно лице, брадом нарешено, прекрсти се, па часом опочине.
Између првих приступи Жижица и скрушено се поклони, попостане часом, па гледа у кип. У полусјени чини му се да је свечево лице млађе и умиљатије, и жао му је што одсле бар сваке недјеље неће моћи поклонити му се, и још скрушеније приступи
Мирише тамјан, застаје у засићеноме топломе зраку и као лаки облак што лута застире детиње свечево лице и обавија црвени његов плашт...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
само код њега) што стално ваља имати на уму да код њега свет може значити и светлост, и васиону, и оно што је својство свечево; да је скори — брзи, каткада, али не и увек; зло је што је код Чикоша небо заправо непце; и боље би било да у лепој