Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
К.: Ја сам ти казао: благословите ви себе, да наше не просите, а ми у сваком селу имамо наше свештенике који ће нас благосливљати. С.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда биле су у Срему врло ретке школе и српске науке, а и сам после видно сам млоге старе свештенике, који су се с науком мало од наши̓ србијански̓ свештеника разликовали. Но сад је већ друкчије с наукама.
Теодосије - ЖИТИЈА
јер је апостолски народ свој научио и вером просветио; храмове бесова обори и цркве Богу подиже, јереси прогна и свештенике уведе, трње злочашћа истрже и лозу благочашћа засади, царство и красоте света као трице презре, крстоносно и
радошћу због овога, учини свима велико славље, утеши великим даровима патријарха и митрополите, епископе и све свештенике, свакога према његовој части, тако да су се сви дивили великој царевој љубави према светоме.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Са грозном свирепошћу су повешали готово све српске свештенике босанских крајева, који се граниче са Србијом. Вешали су их или на железничким станицама или поред железничке пруге да
утицај Свете Горе са њеним многобројним манастирима, сјајне грчке верске процесије (поворке) и многобројне калуђере и свештенике који иду по народу.
Многи су отишли у чиновнике, адвокате и свештенике. Ниједна јужнословенска област бивше Аустро-Угарске није дала толико учитеља, средњошколских наставника и, нарочито,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
дошао је у Карловце, и у доста тешким условима отворио школу. Његова »славјанска школа«, која је имала да спрема свештенике и учитеље, била је прва стручна школа међу православним Србима и задовољавала је једну велику народну потребу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И тако лишили су сасвим свештенике ожењене епископскога достојинства. И за учинити да ови обичај остане вечан, рекли су да је тако дух свети чрез свете
Што ће нам? Ту ти је с њима; а догод и[х] народ [х]оће, ваља и[х] трпити. Што ми можемо, ово је; мирске свештенике у манастире силом не гонити; не допуштати нипошто да се млади људи калуђере.
На[х]одио сам неко подо-бије међу његовим мудровањем и архијереовим. Почео сам сматрати еп ископе и мирске свештенике као праве мирскога народа пастире.
Притом молим богољубиве архијереје и проче свештенике и дијаконе мирске да по души и по совести својеј кажу народу јесам ли, следујући чистој евангелској науци, писао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
једну опасну замисао, требало придобити то мноштво различитог света: лекаре и штампаре, племиће и занатлије, трговце и свештенике? Некога више, некога мање, некога брже, некога спорије. Сви су му били потребни.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све то вршено је под надзором четнога наредника, који је из оближњих логора, ако их је могао пронаћи, доводио свештенике да мртваце опоје, а коме је чину присуствовао скоро увек по један од петорице официра оне комбиноване чете од здравих
Ћипико, Иво - Пауци
Јово задихао се и заморио идући Пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге Вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус” ни са „Помози бог”, већ рекавши: „Добар дан, господо!” одмах сједе.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И сад куда? У цркву не, пред распеће не, са амвона придике не! Зар свештенике, моје млађе, да упућујем како треба своје парохијане, паству, чувати у вери и чистим животом живети, повучено, у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
велике годове, свечане дне и пост, за плећи стаљати; један другом све уз нос ходити, сиромаш не пазити, старијега и свештенике не почитовати, за цркве не хатати, оцу и матери досађивати, Бога се слабо сећати, по својој вољи ходити, те Бог и
тому и много подизаше се с трудом оци свети саборно се скупљајући, тобоже да пак смире злоћуде оне оцепне се на страну свештенике, и народ опет сав прикупе у једну цркву и закон православни. Ал' што не могоше, не могоше ујединити их.
А крошто је то те сад људи мрзе и видети своје свештенике? Они њих светују и карају, коре, поднашају се и подсмехују, подгледају их свуда, меркају на трагове куд ходе, што ли
Нисте их никад ни видели, а камоли долазили у њих, пак то ли вам је задужбина? Најпаче своје вам свештенике ... њих не почитовати ни им испраљати дужност, а другим сваким многе подужбине писати, а своје оскудне и одрпате са
животовање, понајбољма за духовну уредбу што но је: за патријарха, за митрополита и за архијереје поместне и за све свештенике и црковну наредбу сву по реду; за правовернога цара и све му коморнике и официре, велику и мању господу и све