Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тако дођем ја на Забрежје; донесе ми Живковић само 64 оке у 4 торбице, узане као воштане свећице; ја то узмем и једва му с муком исплатим, но кажем да он трчи и да на колима донесе што више може барута, јербо ово
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тада се јави црквењак. Он најпре дође и запали свећице, а потом повуче за звонце, иза чега уђу два ђака са чирацима и клањају се Исусу; за њима је поп с књигом, који „стане
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Три су јој детета од њега умрла од болести. Она о њима никада није причала, само им је на задушнице палила три свећице под дреном који им је отац за спомен засадио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па пошто би клечећи припалиле мале воштане свећице и кандила у обојеним фењерима од лима, оне би дуго остајале тако непомичне, и гледале како немо јецајући жмиркају
Тамо доле, две лојане свећице дрхтавим пламичцима осветљавале су чађави, тајанствени собичак пун дима од дувана. На столу около кога је седело
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
По варошима..... У Београду највише. Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице. Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. — Како је овде, велиш....
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Од њиних љутитих гласова дрхте шаторска крила и повија се пламен воштане свећице. — Да платиш, шта би хтео, да побегнеш? — Покупио нам паре па хоће да бежи... — Одмах паре, положаро, или ћу те...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Јутро је било ведро и јасно, сунце се тек рађало и његове светле варнице указивале су се као упаљене свећице прво на росним врховима дрвећа, прелећући брзо с једнога врха на други, па су се тек онда спуштале на врхове бајонета
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
да је ова трава — што »за једну ноћ израсте, процвета и угине« — »по облику слична човеку« и да ноћу светли као »три свећице које горе изнад кладенца«. Према причама из Алексинца и Сокобање, до р.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са примитивним догледом мога прадеде у руци, и под истим небом на којем сам некад угледао прве звезде, свећице које је Божја рука запаљивала једну по једну, ја ћу се моћи лакше уживети у оно доба астрономије, но што бих то могао