Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тај дим ме је и пробудио. Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник. Онда устанем те отворим и други прозор да дим изиђе. Стајао сам подуже на прозору који је гледао у врт.
Потражим жигице на столу. Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећник. Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити. Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама.