Употреба речи свећом у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

По срећи, изиђе неко пред њу са свећом: позна и сама од шта је бежала. Свећа је просвештен разум који нам показује истину, а мрачно сујеверије чини нас

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!... Нема ту момка па да га свећом тражиш!... Маро!... Је ли готово? — Јесте, тајо! — одговори снаха.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Рекох да ћу почети где сам стао. Глава И Тражи ђавола са свећом Од неко доба она ради сваку ноћ до 12 и дуже, јер спрема поклоне за Божић — ти знаш да у њих на Божић сви дарују.

Почнем да се прикупљам. Скрстим руке, гледам у дивит са свећом и, као да чикам некога, запитам се: Па добро, шта је? Учини ми се да се прси сасвим испразнише, и да слушам глас

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« А они, као послушна деца, готови су да послушају, па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи, а она му светли.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Свеће су гореле у канделабрима, дуж ходника, а једна шандала, са упаљеном свећом, горела је, и испред његових врата. Једва их је нашао – као да хода по мраку.

Госпожа Хумл, са свећом у шандали, осветлила је ту собу, која је била пуна огледала, и на таваници, па рече Павлу да је добродашао.

Ана се заплака, гласно. Она, које се све то највише тицало, седела је, осветљена свећом, немо, и само се у њеним очима видело, све, што се, за трен ока, било одиграло.

Кад би га слушкиња трговца Жолобова – која је имала дах као олуја – затекла, са том књигом, и свећом, увече, он би је погледао, као да је неко провидно привиђење, па би наставио да чита.

Соба, у којој је Исакович био у апсу, била је у подруму, али удобна, са постељом, и свећом која је горела на столу. На банку земљане пећи, која се ложила, спавао је црн мачак.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

„Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово. Па има пара. Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с фењером би Чамчу

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

мрачних, ноћних демона јесте и светлост, те је зато просторија у којој бораве породиља и дете непрестано осветљена свећом или кандилом, а када мајка за кратко време напусти кућу, она обавезно носи са собом светиљку или луч.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЦИЈА: Е, пак шта ћемо ту млого, то јест, распитивати. Срећу нико не нађе са свећом. Дајте девојку да је дарујемо. (Младожењи.) А? МЛАДОЖЕЊА: Како знате, (лагано) гледајте за новце.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

поду, близу зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не

Пошто се окупах, зађох по башти и отпочех да берем цвеће, које ће мати, са свећом, однети на очев гроб. Међу ружама опазих повећи земљани суд — „ћупче“, покривено лишћем. — Шта је ово, нано?

Али сада, на Божић, то ми ни на ум не пада. С рукама у џеповима, свећом о појасу, укочен у новим хаљинама и стегнут новом јаком кошуље идем, слушајући задовољно како ми лупарају нове ципеле

Једва ако се прогурам до порте. Свуда свет, једно до другог, припивено, згушено, са свећом у руци, гологлаво и сваки час крстећи се, понавља молитве или песме што допиру из цркве.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Шта из шале произиђе, Љубовиђо Љубовиђе! РУЖА БУДИМА Плане ми свећом с хума дивизма: по кућној коцки планине, равни, напуклост ствари, видик астрални.

У тесном склопу метрике и бола, финоћу бруси регистар од патњи, а свећом лана мучеништво пламти. Појачај шкрипу, шкрипнице из чвора: брежуљци моји брст, и коров, јеже док јаблан, бучно,

- Запламсај, сламо, златом сламеним, палеж-ритмиком! Рушиш се у ме, врлетна страно, круниш се свећом, лесков-шибљиком а тек ће моћи крик паликуће развити пожар у свесвануће и вечно сјање.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Да се нисте повредили? Требали сте да викнете да вам осветлимо. Рекла сам дечаку да вас доведе горе са свећом чим дођете из шетње. Изволите. — Хвала. Сметам ли вам док радите?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ево се утроба моја са подземљем сложила, а до пролећа плода дуги су векови чекања. Са свећом по ноћи крстарим кроз своје корење, коме ли ће тамо у даљини, на излазу пећине јутро моје крви да сване и када, и на

Црњански, Милош - Лирика Итаке

После вечере, враћам се у празну кућу. Сва је у месечини и цвећу. Ходам по кући као вештац, са свећом у руци, и тражим своје књиге, мастило и перо. Пољак их је сместио у једну празну собу. Седам на свој сандук и пишем.

Њихов се смех ори. После, у ноћи, док напољу урличу пси, ми седимо са свећом на столу и мати ми прича како су је мучили снови. Сав новац који је могла да набави слала је мени.

Никога нема, осим нас, у овој кући, где је увек мрак, и где се и дању хода са свећом. Ретко тек залута по који заљубљени пар из Бреста, погледа нам весело у очи, али одлази брзо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. — 'Ај'те у собу! — Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше. Ви радите, а ми ћемо вас заговарати.

Најпосле изиђем са свећом на амвон и загрмим многољествије... Тада осетих како нека електрична ватра јури кроз мене: горња усница гори као

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Тамо на капији чу се неки тих, миран глас: — Како сте? Јесте живи? Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне. У грлу јој стао плач.

Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде. Било је загушљиво. Завесе и прозори никако не отварани.

али доста једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса. — Ко је? Ко је?

Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек,

у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај топао воњ и шум од већ пробуђене стоке, уђе опет овамо, к њему, са свећом. Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи.

И после чашћења и гошћења са оцем, чак и вечере и после ње дубоког у ноћ седења, он, одлазећи и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је: — Да ти не треба пара? Да ти дâ тата.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Терати мак на конац. Тражити ватре на лањском огњишту. Тражити длаку у јајету. Тражити ђавола са свећом. Тући воду у авану. У јошику дренову батину тражити. Уочи Божића гојити прасе. У свакој чорби бити мирођија.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ал где је ту Београд? ТАНАСКО: Много му вреди причати! А и онâ, са свећом и амрелом! Бокте, ко да има квасац у сисама! Е, да смо у Мачви, у Раденковићима!

ТАНАСКО: Сигурно да пазим, то је мени првенствено! А што густирам, густирам нако узгредно! Мислим нону са свећом и амрелом! Сисе, бре, држи ко да су одликовања! Карађорђеве звезде, а прекривене свилом призренском!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Аферим, пријатељ-Јовча! Отворе се часком врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу, отвори је, запали још свећа и враћа се у кујну; друга свећа, с тежим корацима, испадне из

Снажна свирка; гоч. Кујна се отвара, осветле се врата. СОФИЈА (на брзу руку обучена и забрађена, са свећом која јој дрхти у руци, лупкајући нанулама, трчи ка капији; уплашеним гласом): Сад ће, сад! (Отвара капију.

ЈОВЧА (кад је спази горе, издиже се више још, једва се уздржавајући од беса): Овамо ти! МАРИЈА (са свећом, сметено, задижући шалваре да се не спотакне, у страху не зна куда ће; пође час на једну час на другу страну; пође у

Кад види да је празна, избезумљено, другим гласом): Шта је? МАРИЈА (прибрала се већ. Стојећи пред њим, осветљена свећом из руке његове која дрхти, решена на све, диже главу и гледа га, као никад дотле, право, дуго и горко, горко).

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Дуго и изгубљено гледа у гусле. Приђе, мало их помери и пусти. Оне мукло лупише. Мијат му приђе са свећом, бојећи се да их не разбије. Ђорђе дуну у свећу и напипа врат. Неколико пута паде у снег док се довуче до куће.

Неће да угаси свећу. Нагледајте се. Ја Ти никад нисам ваљао. Ето, ето ти га твој Вукашин! Аћим се наже над свећом, постаја тренутак па дуну. Све потону. И он. — Ти ме издаде, Вукашине. И гроб ми опогани! — грмну у помрачину.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Кад казах ко сам и да се не плаши ње нестаде да се мало после понова појави, усплахирена, са свећом у руци: — Ах, свемогући Боже, ви сте?!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Доћи ће и сунце, црвено и свеже, И наћи ће мене прекрштених руку Са свећом над главом, докле мртве леже Моје црне очи у новом сандуку.

Ћипико, Иво - Приповетке

испаде из литије висок, дуговрат човек с набреклим жилама, у црној туници, потрча до Марка и благословеном воштаном свећом свом силом удари га по глави. Марко се тек сада освести; пусти шуру и бесан навали на њ...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

касније: „Све је то било тако чудно, али ја сам мислио да сам заспао, но се тргох, и видех га како стоји преда мном са свећом у руци и шапуће ми, светлећи ми у лице: 'Небо, небо' ”220 Само што ова јава у коју се Рајић из сна буди, и пред собом

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Место сна дође неко тешко, буновно сањање. Наскоро се тргох. Черњајевљев собар тумарао је ца свећом по соби. — Шта тражите? — Ђенералов доглед. — Зар је већ устао ђенерал?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: — Хоћеш да идеш? — Идем!

Она, од понизности није ни одговарала. Ужурбано викала би у кујну: — Свеће! Да изиђу са свећом, осветле му пут. Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда

Баба би му светлила. Гледала га како, обасјан свећом, висок, утегнут, чисто мирише на сувоту и чистину, пење се. Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре,

— Шта јој је? И не хте да сиђе, ни да види. Само чуо како она из куће излете. За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се. Она је била чисто луда, без свести.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Да се то не би десило, метне се око њега мало к. и запали свећом уз коју је покојник преминуо да изгори (ТРЂ, КНР, 33). У народној медицини употребљује се к.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И како ја јездим, и мисли Језде ми преда мном; Оне ме весело воде У моје драге дом. Са свећом излазе слуге, Пас лаје зао и прек. Ја јурим уз завој скала уз оштрих мамуза звек.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

кад се је био с Мадијамом, издаде свим својим војаком рожане трубе и сваком по једну земљану тестију с горућом унутра свећом у руку.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности