Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Гле: како гране издужују шију. (Ја им се смешим — хоћу да се свидим.) Брдо ме гледа беоњачом снега, С тек неколико црних, земних пега, Што ко зенице неке пиље у ме: Ко се то залуд