Употреба речи свикô у књижевним делима


Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Песмом се пита, свет да захрани, свет да захрани — да се сахрани. Чућеш нам гласе, ти си их свикô, самрћу својом ти жива слико кивне нам судбе!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Снага је наша планинска ријека, Њу неће нигде уставити нико! Народ је ови умирати свикô — у својој смрти да нађе лијека.

Моју клетву нико Дочути неће, баце ли се на ме; На људску пакост ја сам давно свикô, И знам да сунце не боји се таме...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности