Употреба речи свикли у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сву је собу окитио свакојаким тицама. Сељаци се често искупе, па се чуде тој његовој мајсторији. После, кад су га већ свикли, чим убију или ухвате каку тицу, пошљу је или донесу учитељу Грујици.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Била је то бескрајно дуга ноћ. И увек на истом месту. Али, мало смо се свикли и примирили. Некако око поноћи, на истоку заруде и огроман месец расу своју светлост над завађеним људима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ове опште невоље као да су изгладиле све супротности наших нарави, те смо се свикли један на другога, и постали нераздвојни пријатељи.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кирча Чини се да су калуђери невесели јер поново почињу постови, појања, ноћна буђења и бденија. Свикли су се већ били на лагодну комоцију у Кули, а сада их поново чека строги манастирски ред.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Светлост се на броду наједном угаси. У почетку на прежемо вид, да бисмо се свикли на помрчину. Звезде сада јаче засијаше. Ветар на крову поче да дува.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности