Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мукло нариче фењер и кукају лампе пригњечене мраком. Покушава да трчи. Рака апсанџија свикло увлачи кључ у катанац, задовољан што му руке и у мраку виде. Сад је мањи од врапца, држим га у шаци.
У другој ћелији неко се гласно насмеја. — Теби ћу ја, лопове, бубрег под гушу да преместим! — прети и лако, свикло корача ходником по мраку. Онда се на прстима поново дошуња до врата Аћимове ћелије и ослушну.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пре за учење ли нескоро свикло за недоскутицу ли храни и оделу ил' му за путовање и конаке, где ли пристојиште, зло, добро ли у чемно се добаља памет