Употреба речи свикне у књижевним делима


Ћипико, Иво - Приповетке

Хтједе да је намјести у коју кућу да се служећи прехрани. Намјери се пригода, те то и уради. Али дијете никако да се свикне: већ трећега дана нађе је пред вратима гдје га трпељиво чека и гледа га умилно да је под свој кров прими.

Слало му се јело за више дана, а ријетко, понајвише недјељом и благданом, силазио је у град. Мало по мало свикне му се, и није онако испод себе убојито гледао.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

мртвом даје И стишали своје прве уздисаје; Кад већ скоро трава да на гробу никне (На гроб и на траву свет се брзо свикне): Тад’ долази песник, гоном силе свете Да венац на гроб Човеку мете.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Чудан ти је овај наш свет — размишља потпоручник Драгиша. — Брзо се свикне на сваку ситуацију. Пре три месеца први пут видели су море и бленули као на чудо. Пази их сада...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ништа није имао, него је опао и кроз гране пропао. Повећма се лепи смола неголи восак; пре се младић свикне злу неголи коме добру. Двема путови се не може ходити; једва једним да тко може право.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности