Црњански, Милош - Сеобе 1
Као да виде себе, још једном, у својим плавим, жутим, зеленим, дречећим свилама које је волела, са својим снажним, красним ногама и правим раменима и очи јој поплавише од жалости, за собом.
Аранђел Исакович разгрну своје одело и испрси се, под својим жутим и шареним свилама, и напе се, опасан скупоценим накитом.
Госпожа Дафина лежала је чиста и мирна, великих, разрогачених очију, испружених руку, покривена својим свилама, као да је била сабласт у белом, окреченом зиду. Грозним и строгим погледом гледала је у врата.