Јакшић, Ђура - ПРОЗА
око врата црну пошу с кратким, ситним фронцлама, преко поше су падали чисто бели колири од кошуље, прслук беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на ноге је обуо опанке, а беле сукнене обојке лепо је притегао црним кајишима.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
дијамантске игле, Мојсило је Савци поклонио за Цвети некаки златан брош и златне минђуше; за Васкрс хаљину од тешке свиле, осим других ситнијих поклона. И све је то адвокат набављао онако исто као и ону дијамантску иглу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... 2. СУБАША Али право вели пословица: „Никад два
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ми смо били сами. Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи. И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако.
НОЋ Већ сја Кумовска Слама... Јејина, сва од свиле, И с ватром у зеницама, Диже се летом виле. С целога небосклона Блисну у једном трену, Да би по земљи она
Да ми жеђ осете кобну и све вишу Очи што су туде дуго светлост пиле, Као вир две овце са руном од свиле, Као крв две ноћне сабласти што сишу.
у збору С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање цркве на Јадранском мору: Све мислећ на једну ципелу од свиле.
Госпар Бартолео, Победилац срца и на двобојима — Једног дана спази да је постô бео. Докле још у своме прслуку од свиле По које писамце опази да има, И малу мараму, ко зна које виле, Пуну пољубаца и пуну парфима.
Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црнобеле, певале су јој неки тамни напев с мора.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Извучем једну фијоку и на дну њеном нађем једно парче беле свиле. На њему златом извезена три почетна слова мојега имена.
М је било сасвим готово, Г до половине, а друго М тек плајвазом обележено. То парче свиле било је згужвано, и оно плајвазом М растрљано. Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг.
То парче свиле било је згужвано, и оно плајвазом М растрљано. Ја извадих то парче свиле и метнем га у шпаг. То цело после подне мислио сам на њега.
— поручник лакерда — врста усољене рибе легрштер — камена писаљка, крижуља либаде — горњи део женске одеће од свиле или сомота, широких рукава, извезен срмом (део старе градске ношње) лимунација (илуминација) — ватромет, раскошно
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
кад видеше да се ето сам сетио да их изненади, и гђа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито. Чим је то видела гђа Сида слутила је да је добро.
Африка
Изнад косе, огромне компликоване фризуре, црне, ол ситних витица измешаних перлама, марама од плаве свиле. На прстима од ногу прстење. На њој је све ново и она корача весело, говорећи сама за себе, као да је у каквом балету.
ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море.
Жене, обвијене у дивне шарене свиле, спремају кокоши за футу. Оне прелазе преко дворишта, љуткају се што их дирамо док прелазе и зову једног старца који
Његова одећа, рукави од кошуље заврнути изнад лактова, широке чакшире од некуване свиле, представља ону спортску нехатност која је у ствари кицоштво. Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Под прозором су цвркутале ласте, али било их је и над прозором, где су биле свиле гнездо. „Ласте!“ узвикну млади официр. „Зато мени оно на клобуку!
Стајао је, на снажним ногама, у килотима, од беле свиле, у плиткој обући, са сребрним копчама. Није био расположен нимало зверски.
На ногама је имала бечку ципелицу. На глави, огроман, сламни, шешир, на који су јој зашили пољско цвеће од свиле, и црвену булку. Одевали су је, као што се одевала његова полегуша, Бечлика, у театру.
Исакович је умољен да седне, и да чека. Подметнута му је била једна столица, какву дотле није био видео, сва од свиле, на којој су биле извезене руже. Имао је на њих да седне. Виде само да ноге, у те столице, све четири, стоје, криве.
Мумлао је и мрмљао је самом себи. Сутрадан, помоћу постмајстера Хурке, Павле је набавио неколико рифа свиле, коју је, са нешто талира, оставио за собарицу Хуркину, која му је прала пресвлаку, односила је на прање и доносила.
А постеља је, у том павиљону, била велика, широка, у завесама од свиле и стаклета. Те завесе се Павлу учинише као чудо – нису биле завесе, као другде у свету, него од стаклета, дугачког као
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И стихови су изрезани. Напослетку Шамика је изгорео на свећи парчета од свиле венчане хаљине, па је пепео покупио и метнô у ону сребрну кутију где је пепео од „букета”, и све је измешао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У белој хаљини, сашивеној све од самих комадића свиле, тако да се чињаше као цвеће багремова, са меким, округлим таласом трбуха, клонуле главе, насмешена у полумраку,
Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене
и вртове, дивне чесме и ванредне лепотице, заносне, мирисне, међу зидовима и стварима од ружичастог дрвета, туја, свиле и камења, тако да је за вечерње небо, за најлепше наките, за божански заокругљене груди, за тишину, заборав, довољно
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
умрлог сродника, онда она мора имати око прста омотане „црпљене пређе“ (црвени конац је добро заштитно средство) „или свиле“, како би неутралисала ово штетно дејство.⁷⁰ Њој је такође забрањено и да иде на погреб, да не би родила мртво дете.
⁶⁹ Пупак оставе дугачак око „четири прста“ и везују. га кончићем од „црвене свиле“ која има заштитну моћ. Мушком детету оставе мало дужи пупак, из магијских разлога, тј.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
цвећа упутиле некоме у посету, видех још и старе жене Сарајева са црним чипкастим шеширима и новчаницама од излизане свиле: из тих малих тајних скровишта оне пажљиво ваде новац и купују зелен и рибље главе — старице из влажних троспратница
— Осамнаеста јој... Жан Жик отвара мали кофер и вади свој последњи модел нестварно лаке хаљине од чисте љубичасте свиле, коју је понео ни сам не знајући за кога. Та ствар апсолутно нема цене! — Однеси јој ово...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Обично на двије-три недјеље пред свадбу дођу ка вјереници тројица од рода вјереникова и донесу јој платна за кошуље, свиле за вез, двије боце ракије и један дукат. Пошто дарују дјевојку, пију са цијелијем браством. То се зове „свила“.
Захвали му на љубазности, па наручи за десет дуката свиле, скерлета, платна, ђаконије и пића. Писмо и новац даде приставу, па отиде на весеље.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
јасно, па, ако хоћете, и потресно: А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, -јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити мишеве нико није знао!
Тужне су, тужне и гладне биле, заспале су на јастуцима од беле свиле и никада се, ах, никада се више нису пробудиле- белих мачака шест.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Големо је пусто место, Куће лепе и високе, А дућани свуд учесто, Да напариш жељне оке, Истурили сребра, злата, Свиле, свите све на врата. 2.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Видиш, то је то. Значи — ни овде, ни у џенету. Нигде... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Срећа што је било свиле. Иначе не би стигли да набавимо. Треба у кући увек имати резерву. ХАСАНАГИНИЦА: Осећам само гађење и страх.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У јелечету од плаве свиле, шалварама од ђизије, боса у нанулама, с благим и милим осмехом, дође и седе баш до моје матере. И отпоче се мантафа.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— ох ал' ево што је вида, што је скида!” У тој речи, испод груди вади свиле комад жути, на свили је ситан вез; — тај је везак што замути Самсонову бистру свес': — шарен везак њему ниже једно
везак што замути Самсонову бистру свес': — шарен везак њему ниже једно лишце, а под лишцем ситно пише по комаду жуте свиле: „довече си у Делиле!” ИИ У свету Газу, у Дагонов храм, филишћанске је вође скупила Самсонова несавладана ћуд.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Не би требало заобићи ни Закон о постанку свиле зване органдин, у коме Суленце са Аде тврди да је на неком свом путовању један Француз пронашао у Индији Махатму
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Греје ми руку пламен с купине, а тело гали мисирска топлост, док нагих жена пламена голост, са свиле Нила, кришом увире у реченично жубор-гориво тинто румена! - Неизгориво греје ми руку пламен с купине.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком
“ Једнога јутра прамиња снег, обели поља, сакрио брег, свиле се врбе до речног руба, на сваком жбуну памучна ћуба. Сипа и веје са свију страна, чује се тужно грактање врана.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Ево ме, јаворе, Ал’ ти не ћу доћи, Док ми не сакројиш Од мака кошуљу, Од свиле рукаве!“ 39. Ој вишњо, вишњице, Дигни горе гране! Испод тебе виле Дивно коло воде.
“ — “Јесам навезла, нисам повезла; Нестало ми је свиле тавлије, Свиле тавлије, и ћулвезије.“ 62. Изведи, брате, сестру на углед. — Извео би је, ал’ ми је жао.
“ — “Јесам навезла, нисам повезла; Нестало ми је свиле тавлије, Свиле тавлије, и ћулвезије.“ 62. Изведи, брате, сестру на углед. — Извео би је, ал’ ми је жао.
на галији, Вије л’ му се јаглук на рамену, Којино сам три године везла, Увезла сам три дуката злата, И четири свиле ђувезлије. 119. Болан Јово по гори ходио, На виту се јелу наслонио: “Вита јело, мене боли глава.
Да се успнем ја на твоје гране, Па да видим на мору галије Све галије од сувога злата, А мог драгог од зелене свиле!“ 147.
“ 233. Двије сеје брата не имале, Па га вију од бијеле свиле, Од бијеле и још од црвене; Струк му мећу дрво шимширово, Црне очи два драга камена, Обрвице морске пијавице,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец се над њима сја као срп.
Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм. А сунцу и манастирима угушите пој. Кадифе и свиле нек нестане драж. Јаук и гробље је народ мој. А сјајна прошлост је лаж.
МИЗЕРА Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сада Ти? Волиш ли још ноћу улице, кад блуднице и фењери стоје покисли?
Зелене, плаве, румене свиле у води трепере све до неба и тешких сурих брда иза нас. Почетак је лова врло леп, два брода као да играју, држе се
Теретило ме је једино то да сам у џепу носио мараму, од свиле, у националним српским бојама, са сликом Скопља. Те џепне мараме биле су, тада, у Новом Саду велика мода.
Ја пијем у славу њиховог кола вечерњег, недељом. Светиљке су биле прашњаве и мале. У малим прозорима не беше свиле небесне, плаве, она је била подерана. Чашу ову у славу рите! По креветима, у мраку, лежале су сенке.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИИ МЕНУЕТ ЛУГУБРЕ Перике беле, шињони, лепеза, И ципеле од атласа и свиле, И кринолине разне пуне веза, Красне и сјајне некада су биле.
У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка се тек онда поче облачити. Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од | многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.
Све поздравио, нама послао нешто новаца, да нам се нађу за овај дан, а Софки неке свиле и басме. Не може још да дође. Закасао у неку трговину. У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде.
излазили и низали се по крајевима минтана, спрам свеће сјали су се од углачености, али ипак сам минтан био је од свиле, скупоцен. А он сам много се променио.
у новом седлу, испрсује и хоће све испред себе да гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да
Срећом били су преко њихних руку пребачени дарови, басме и свиле, те се није могло видети њено непрекидно упињање: чим осети како од његових прстију све по један мање и мање остаје у
Од силне среће што је њој ово у део пало а | не могући да се нагледа Софке, њене лепоте, одела, оноликог злата, свиле, она је са страхом, једва приметно додиривала који крај, врх од Софкиних хаљина, и топећи се од среће, кад виде како
тврде чворновате руке; како је њихни бркови, браде, косе додирују по лицу, и како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле чисто боду круте, длакасте хаљине њихне.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
завиделе виле Кад му песму чују сред мрачне планине С пролећа цветна и у лета жарка, Да се хори звонка, сребрна, од свиле.
А судбина ће свој откати вео На прошлост, наде и радости биле, — Вео доброте, заборава, свиле — Покрити њиме свет сањања цео, К’о драга тела студен покров бео.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
а на грудима прслук од црне кадифе извезен по окрајцима; око врата мрежаста огрлица; на глави му плосна капица од црне свиле. За неколико није се могао одвојити од огледала, па се трже те истрча и уз трећи низ скала, у неку пространу дворану.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Зна пливати као брус. Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо. Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи. Љут као овца.
Мајка те је у жељу родила, У велику зевку одгојила, По трипут те на дан повијала: Из бешике у бијелу свилу, А из свиле у жежено злато. Нини, сине, дочеко ти бабо, Да те ветар седом брадом ниха.
Момак: Ако ти је, драга, однила старе, нове ти је басамаке оставила у твојим џеповима, сплетене од свиле и ибришима, када год хоћеш, ти ми сићи мореш.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише
Онда она отиде једној баби и потужи јој се, а баба јој рече да иште да јој отац начини од свиле хаљине да могу стати у орахову љуску, па ће онда поћи за њега. Она то каже оцу, али шта цар не | би могао учинити?
у собу када воде и две беле патке, а она закључа врата, и пусти патке у каду, па обуче оне хаљине од мишје коже, а од свиле, од сребра и од злата у ораховим љускама метне у недра па кроз пенџер побегне.
Онда она у својој собици свуче хаљине од мишје коже, па обуче оне од свиле, па отиде међу господу. Сви се зачуде њезиној лепоти а особито звезди на челу.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА Е, ако... Добро само кад то није. (Одобровољен): Сада иди тамо (показује собу) и тамо из бисага извади неке свиле и басме што сам за њу донео. Али, да од тога одмах начини одело, да носи, хоћу да је видим у то обучену.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Када су је увели у собу на врху куле, видела је да на њене прсте чекају брда конца и свиле И схватила да одатле неће ускоро изаћи. Све брже и пажљививије је везла, само да би јој дозволили да види помајку.
На шуштавим владаркиним хаљинама остајао је златни траг њених прстију, али чим би завршила вез на једном нарамку свиле, у собу је убациван други. На великим свечаностима владарка Земље Сребрних бреза била је најраскошније одевена.
Узалуд је девојка тражила да још једном види старицу. У Источном царству чекала ју је нова кула, а у њој хрпе свиле коју је требало вести. Златопрста је везла и туговала.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ - Детета склоност кушаше свог; „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил' волиш ата мисирског? „Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже! Да купим оне токе злаћене.
У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун
у збору С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање цркве на Јадранском Мору, Све мислећ' на једну ципелу од свиле. Ј. Дучић ЦXИ ДУБРОВАЧКО ВИНО Море непомично, мирно као срма, Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана Прска.
М. Ракић ЦXВИИИ БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом к'о од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле, И свјетлија си од њеног ђердана! Никада се тебе нагледао не би'!
„Је ли у ружи, те тако мирише? Ил' је у танком маглином праму, Што на њој почива? ил' је у зраку, К'о свиле нит што плива кроз таму? Ил' је у даху те ноћи црне, Те ми у тугу љубав огрне? „Свуда те тражим!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И овде, при своме раду, беспрекорно је и господски одевен, високе чарапе су му од свиле, на ципелама му се сијају сребрне копче, а из исечка прслука и рукава извире најскупоценије рубље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она весела узме прве хаљене с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише
а кад сиромашак стигне пред Јеринин чардак и види је како стоји на чардаку сва у суву злату, а огрнула се ћурком од свиле и златом извезеним, а око ње дворкиње, — он се препадне, па још кад се обазре и види да ни једног од дружине нема,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЊЕНО ИМЕ Кад склопим очи — и то једном биће — Нестаће свести где су моје биле Идеје, мисли; и покров од свиле, Поклопац, земља тело моје скриће.
К'о ма'овина мека, к'о покров од свиле, Заборав ће сад падати на спомен и сан, На одигране борбе и часове биле. Заборав ће сад падати на речи и дан, На бол
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Наиме, то што јунакиња осећа „како је кроз њене шалваре, јелеке од свиле, чисто боду круте, длакасте хаљине њихне”; што су им руке „тврде чворновате”; што су „косматих прсију" и уопште јако
Рецимо с леђа: „Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе крушке, које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
му назули нове црвене јеменије, а на главу натукли фес са бедном чалмицом и још смешнијом кићанком од зелене непредене свиле. Боже, смешан и бедан се учинио сељацима њихов Милоје онако прерушен.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Онда нећу у оваквом јанклу ићи, него герок од најлепше чоје и два пара панталона. А теби ћу начинити виклер од саме свиле. ЕВИЦА: Немој виклер. Боље иберок. да не кажу људи: ено, видиш, добила на лутрији, пак дигла нос.
Петровић, Растко - АФРИКА
Изнад косе, огромне компликоване фризуре, црне, ол ситних витица измешаних перлама, марама од плаве свиле. На прстима од ногу прстење. На њој је све ново и она корача весело, говорећи сама за себе, као да је у каквом балету.
ногу по њеном дну, а само један од њих, на сасвим нагом телу, има око врата крагну ол каучука и кравату од кариране свиле, коју не жели да укваси скачући у море.
Жене, обвијене у дивне шарене свиле, спремају кокоши за футу. Оне прелазе преко дворишта, љуткају се што их дирамо док прелазе и зову једног старца који
Његова одећа, рукави од кошуље заврнути изнад лактова, широке чакшире од некуване свиле, представља ону спортску нехатност која је у ствари кицоштво. Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ нећеш, веруј, стара грешнице! Она је срасла с мојим грудима; Кô мрежа танка свиле мекане Свако је влакно косе њезине Испреплетало глатке крајеве Са мојим срцем... СТАНА: Ти ћутиш, Спасо!...
И опет ствараш дела таква Са којима се господ славио!... Оно ми није син!... Ни налик он!... Кô црне свиле лаки прамови Повијала се коса његова, А уснице му једва гȁрише Свионе маље боје косине...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
До сто рифи блонде (не питам шта кошта!) И толико свиле, знам, биће ми доста; Ципела, шешира, цвећа сваке феле, И за тоалету неке багателе, Воде од колоње, само да је
Влас се таласа једној к’о златне повесмо свиле, У друге гори око, сунца електарска зрак! Рек’о б’ да гледиш два тек развита пупољка, Ружице беле један, румене
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Јелисавета у ноћноме оделу улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ах, санче сјајни моје поноћи, Са меке свиле своје постеље Ко те у ово доба подиже?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање свиле И иконостас зави се у таму. Две скамењене сузе то су биле.
опет, моје ноћи миле, Ноћи лутања и винскога дима, Презрео сам вас, кô боце од лима Кад њене руке о врат ми се свиле. Тад друго вино усне су ми пиле Зенице њене. И видех у њима Сву чар, о којој тек се привид има.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Детета склоност кушаше свог. „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил’ волим ата мисирског? Ил’, можда, желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори, сине, говори брже, Да купим оне токе злаћене?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Пст. Грицка Белу из утробе. То ти је, ћеро, кад ’оћеш да си дудов лист, Дођите на лору с јесени, биће свиле. Нина ми нина, спи, Бела, Спи, не буди се, вребају.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Увек да имају ако не најбоља одела а оно увек чиста, незакрпљена. Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зинуо је, у угловима уста му се отегла пљувачка. То видим при месечини чија је трака, треперава и нежна као вео од свиле, пала по његовом пепељастом лицу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Дотерао сам своју тоалету, сишао у салон и онде затекао једну лепу плавушу у елегантној хаљини од јапанске свиле. Претставила ми се као дописница Франкфуртских Новина.
На неколико корачаја од нас седи, заваљен у наслоњачу, старији неки господин. Његово одело и чарапе од тешке су свиле. Око врата носи чипкаст, углачан овратник, на ципелама сребрне копче са драгим камењем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Историчар, необично фина тиха природа, говори као да му је глас од свиле: — Ја молим, господо, да се уз реч „симпатичан”, дода реч „даровит”.
Апотекарица је вирила кроз прозор: — Елегантна! Налик на мој костим од резеда свиле. Баш ћу и ја тако дати мало подићи појас. Дошла тања, а богами јој струк може да има 70, а 65 сигурно.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ни до каквих посада мени не беше стало, Носач фламандског жита или дебеле свиле. Кад с овом аласком буком беше већ престало, Да сиђем где сам желео Реке ме пустиле.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом кô од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле И свјетлија си од њеног ђердана. Никада се тебе нагледао не би'!
Врхови се жаре — Тихо вече шушти у гримизу свиле; Они кући иду, као сенке милê Путем, покрај гробља, уз јаблане старе. 1912. ТЕЖАК Замахујем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дивно одијело, и облачи дијете Грујицу: на плећи му удара кошуљу до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи зелену доламу, на којој је тридесет путаца: свако пуце од по литру злата, под гр'оцем од три литре злата, и
опремат кулаша, а Вукашин опрема Милоша: на њег меће танану кошуљу, до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са тридест путаца; по долами токе саковане, златне токе од четири оке; а на
Ако л' волиш царству небескоме, а ти сакрој на Косову цркву, не води јој темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета, па причести и нареди војску: сва ће твоја изгинути војска, ти ћеш, кнеже, с њоме погинути!
небескоме а неголи царству земаљскоме, па сакроји на Косову цркву, — не води јој темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета, па дозива српског патријара и дванаест велики владика, те причести и нареди војску.
Сусрете и Косовка девојка. У руку јој два кондира златна, оба златна, ал' обадва празна; под пазуом клобук свиле беле; за клобуком бела кита перја: у дну перје сребром заливено, а по среди златом преплетено, и по вр'у бисером
Ал' беседи Мусићу Стеване: „Божја помоћ, моја секо драга! Гди си, душо, на ограшју била? Откуда ти клобук свиле беле?
Гди си, душо, на ограшју била? Откуда ти клобук свиле беле? Дај ми, секо, клобук свиле беле, да га познам кога је војводе; а тако ми сретна пута мога, невере ти учинити нећу!
и бијеле чалме, красне српске бијеле клобуке; овај клобук близу краја беше, ја загази у воду Ситницу и увати клобук свиле беле: брата имам од мене млађега, носим клобук брату рођеноме, — ја сам млада, мило ми је перје“.
те л̓јепо ја молим, как̓ оно пуницу моју, да ми руке ти метнеш у свилене шпаге моје, — хоћ ми наћи у шпагу л̓јепу од свиле махраму, у махрами, госпоће, стотину златн̓јех дуката, ку је везла махраму јединица ћерца твоја; дукате ми понеси ти
Распе краљу свилена шатора, зелен шатор од зелене свиле; на њем златни дванаест крстова, тринаеста јабука од злата, — у њој сјаји бесцен камен драги.
потковане, а чакшире од плаве кадиве; по долами коласта аздија, сва од сребра и од чиста злата; на војводи калпак свиле беле, за каллаком од сребра челенка, о њој златни триста трепетљика, свака ваља два дуката златна: у челенки два
дивно одијело, и облачи дијете Грујицу: на плећи му удара кошуљу до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи зелену доламу, на којој је тридесет путаца: свако пуце од по литру злата, под гр̓оцем од три литре злата, и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Какав раскош и какво шаренило! Ћилими пиротски и ћипровачки, ангорски теписи и сандуци седефски стамболски пуни свиле и кадифе; по дуварима оружје скупоцено, поклон од паша и бимбаша. Уза зид са све четири стране ниски миндерлуци.
Или обуче мајкин венчани фустан од тешке персијске свиле, — који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на
На плећима бундица од ружичастог атласа, и испод бунде либаде; либаде покрива јелек, кошуљу од жуте бурунџук-свиле, а кошуља беле груди. Доле свилена сукња и шалваре од јума басме.
лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле. Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу.
анасана — до врага арам — проклетство аргатка — радница арч — трошак аскер — војник асли — сасвим атлас — врста свиле аусганг — излаз аџамија — млад, неискусан ашкољс’н — браво!