Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ОДГОВОР НА ЗДРАВИЦУ Дај Ми, Боже, пут ко свилен кончић, дај ми брда ко макова зрна: ваља мени кроз иглене уши! МОЛИТВА Да намирим она дрва!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Глас му тече као свилен нит, полако, Певање је дете учило од виле; Но нико не влада златним ножем тако, У облаку стреља утве златокриле.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Да се вратимо? — рече она. Ја је погледах. Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па забачени на леђа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
? Не дâ се баш ни Нића свакој шуши! Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега! А да ви’ш да натучем свилен шешир преко десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак
Тргов’о толике године, што кажу, и био један па један; и сребрна пуцад, и ћурдија с токама, и чизме, и свилен чупав шешир носио... Еј, да сте ме нешто онда познавали, снаја, и да смо били своји к’о данас... — ...
’Ајд’ баш ту! — А кад баш зактевате, ја баш могу! — рече, па наби на очи свој свилен бачки шеширић, па запева јасним гласом: Јуло рâно, та ми смо род одавно.
Африка
Најзад полазим. Са стране Океан, светао и свилен, нежне резеда боје, иза јаке тамне боје мароканског земљишта и јасно жутих пешчаних плажа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
јутро у лакој, летњој, хаљини, у муслину, који је имао боју бледих трешања, а око паса утегнута, ешарпом, који је био свилен, боје зеленог лишћа. На ногама је имала бечку ципелицу.
Завијена у своју свилену кошуљу и свој свилен јорган, који је свуд пртила, да јој се нађе, седела је, као нека млада самртница, у јесени, пред кућом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ У Хомољу, кад се не држе деца, новорођенчету бабица пробуши десно ухо бритвицом, на кућном прагу, и у њега уметне свилен кончић са сребрном парицом. Ту парицу дете носи на увету једну, три, пет, а највише седам година.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И да бих био већи, старији, опасујеш ми очев, свилен мор појас. Његов сахат мећеш ми у недра, вадиш ланац и распоређујеш га да ми лепше и истакнутије стоји.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Чује се горук светог пламена. уз жестоки Делилин предисај. Ал' одонуд де света беше клет зашушта канда свилен онај вез, — испода њ образ указа се блед: аскалонски се млади чини кнез, и један глед и један живи гред — на Делилу је
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави се лено под свилен скут. Сад мачак баби умилно преде, очи му жуте поспано гледе, блиставих звезда у њима нема, умро и месец.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Он се вата до дјевојке, Умори се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен јаглук, Утр себе, па дјевојку; Пак дјевојци јаглук даде: “Нај ти, душо, свилен јаглук, Опер’ ми га, убјел’ ми га!
Пак се маши у њедарца Те извади свилен јаглук, Утр себе, па дјевојку; Пак дјевојци јаглук даде: “Нај ти, душо, свилен јаглук, Опер’ ми га, убјел’ ми га!“ Сузе рони дјевојчица: “Како ћу т’ га убјелити?
Тражи тамо друштво твоје, Имаш тамо добра доста! Кад, делијо, тамо дођеш, Да развијеш свилен барјак Да покупиш дели момке, Дели момке рањенике И избираш зор јунаке, Од Косова гласитога, Наћеш младе код
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жене деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар манастиру.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије,
Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган. Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму себе да
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ЈЕФИМИЈА Јефимија, ћерка господара Драме, И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар Манастиру.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу [. . . ]”. 112 Пешкир, наравно, није могао
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад полазим. Са стране Океан, светао и свилен, нежне резеда боје, иза јаке тамне боје мароканског земљишта и јасно жутих пешчаних плажа.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Гледа га.) Бре, бре, од кога те покојника тако удесише у те чохане чакшире, па и џемадан, па чак и свилен појас! Само си рукав опет врпцом везао. Не можеш да заборавиш свој некадашњи ужарски занат.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Наш Шандор (то је име путнику кога је кум Алексом крстио), како дође у село, метне свилен пруслук на себе, углади косу, узме бич у руку и звиждући пође сокаком, на сваки прозор завиривајући тко тамо седи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
два коња витеза, оседла и и оправи лепо, једног себи, другог господару; па се шеће у господске дворе, и изнесе крстат свилен барјак, на коме је дванаест крстова, сви дванаест од чистога злата, и икона светога Јована, крсно име Мусића
Ја се онде деси на вратима кад се шета војвода Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде
За њим иде Косанчић Иване: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма позлаћена; обазре се и
ћу теби ручни девер бити“ За њим иде Топлица Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата; обазре се и
“ Девојка му поче беседити: „Нису двори, већ шатори пусти. Погледајде доле низ Косово: гди се онај свилен барјак вије, онде ј’ шатор црног Арапина, око њега зелена авлија, сва авлија главам’ накићена: ево нема још недеља
рибаре Паскоја и Николу и — између осталих — ове пучке стихове: Наш господин пољем јизди, јизда да му је; на глави му свилен клобук, синца да му је; у руци му златне књиге, дружба да му је; прид њим слуга писан поје; на част да му је.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само, изгледа мало неиспаван. За пасом му револвер прикривен, а више њега свилен везен јаглук просипа пријатан мирис надалеко.