Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тетка ми се лепо обукла: на њојзи чиста сади кошуља, на глави црна свилена марама с белим пегама, а на препрегачи чисто црвена основа са ситним плавим цветовима, хаљина загасито жута с танким
Алеви вес је мало накривио, а дуга свилена кићанка бије га по рамену. На њему бела џока без рукава, а танка кошуља црвеном вуницом испреплатана...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У Жичком Пољу побију се, где је Карађорђа тане у врат ударило, но свилена марама није дала пробити; те се Карађорђе уклони под Видојевицу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сима је чепркао. Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст. Он повуче... Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... Сима је диже изнад себе... Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
интерпретисати — тумачити, објашњавати јевтика — туберкулоза јекмегџија — пекар јеспап — роба кадифа — мека свилена тканина са одсјајем; сомот, баршун кадрил — игра, плес са четири пара играча казук — колац или камени стуб за
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На прслуку неких тридесет ситних сребрних пуџета, око врата свилена црвена пóша, а на њој златом извезен српски грб, извезла га је његова Јула, мислећи непрестано на њега.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Коса свилена, бурмаста као у циганчета, а с два прста брк зашиљи. Име му је Свилокосић, а коса му је свилена у цркви он чита „Оченаш
Коса свилена, бурмаста као у циганчета, а с два прста брк зашиљи. Име му је Свилокосић, а коса му је свилена у цркви он чита „Оченаш” и „Вјерују”, и то са великим афектом, а лево око му једнако с бока у женску цркву стреља; а
Африка
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ама проклето садашње свет оћи све високо: оћи мамузу, оћи бал, оћи кафана, оћи свилена кадифа. О тис анангис!² Оћиш мода! Камо аспри? Гледиш на барон, гледиш на господа? Кајмено!
Китакси, аделфе, оћи шешир, проклето широко високо, оћи свилена пантљика! ДИМА: Пиос? Богами! ЈАЊА: Јуцо. Е де! Оћим да купим, оћим да си осиромашим; нећим да купим, оћи да иди
Оћим да вам дам Катица, да го воспитавате. Она иј младо лудо. Има мати што го воспитава за шешир, за свилена аљина, за младо официр, а не за кујна и кецеља, да крпи издрту џаку, да носи едни ципели година дана. ДИМА: Кала.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Како је, у загрљају, миловала и ту косу. Та коса је онда била густа и свилена, златна, везана у кику, а сад се чинила сува, чекињава, и имала је риђу, како се њој чинило, зверску, боју.
крупне, црне, очи, као већина наших сународника, а лепу, белу руку, којом, сваки час, глади браду, која је проседа и свилена. Таква је рука ретка у наших сународника, чиста, глатка, топла.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
примамљиво, демонски, па кад се шеће у кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.
дехонестаре) — осрамотити, повредити нечију част диба — фина и скупоцена свилена тканина дискант (лат. дісцантус) — највиши глас (код деце и жена), сопран дишпенсација, диспензација (лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Над челом и носем она је имала неки сјај, од трептања светлости, што му се каткад чинио као бела, свилена, млетачка образина.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У овој игри мајка узме детињу рукицу и, ударајући дланом о длан, пева му „ташин, ташин танана и свилена марама...!“ Дете од годину дана, па чак и млађе, после ове игре и само удара дланом о длан, тражећи на тај начин да му
Матавуљ, Симо - УСКОК
Владика на великој, постављеној столовачи пребираше бројанице. На њему бјеху мантије, а на глави повисока, црна, свилена капа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кула... изба... свуд уждене свеће. Ајка седи, с места се не креће, На душека пала је свилена, Рекао би да је од камена, Руке беле пале јој у крило, А око се бистро укочило; Она мучи, па преда се гледа,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Посматрам те последњих дана,... каже мој матори — и знаш... —Хајде, реци! Како се понашам? Као свилена буба? — Истина, ти непрестано пиљиш у те своје уџбенике; не може се рећи да не пиљиш и не мичеш се из собе, истина, не
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Оста орах, у сумрачја млака шуми лажи малог чаробњака. И отада, вјечно у облаку, око мене свилена прашина, кроз беспућа опчарано сањам о свирали свога кумашина.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' кад лето сијне само, Доћи ћемо и ми амо, ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све обави јесен магловитим велом, И увело лисје на земљицу пада.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
158. Узрасло ми је дрво зелено; Под дрветом ми је свилена хаља, На хаљи седи мајстор Манојло, Те кафтан кроји царевој ћери.
229. Ој, солдати, браћо нерођена! Нерођена, као и рођена! Скин’ те с мене зелену доламу, На долами три џепа свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла
260. Волим дику ал’ се не одајем, Мени драже кад он први каже. 261. Марамица свилена па шушка, Мој драгане убила те пушка. 262. Синоћ сам се с диком руковала, Три ми дана рука мирисала. 263.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Небо, ујесен без гласа, са дугим, сребрним пругама изнад сасушеног грања и шипрага. Небо као свилена завеса пред брдима, са лаганим, тамним доласком зиме, у бојама јастреба. Небо хрватског Загорја.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А овамо по кући све жене, особито млађе, биле су тако лепо обучене, све у стајаћа али већином танка, свилена провидна одела. Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина.
А он у среди, са заогрнутом колијом, заваљеном шубаром, разгрнута врата и прсију, те му се бели нова, свилена, са чипкама кошуља, сигурно Софкин дар.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
да злати; Нама је добро, и нама је рано Да се дан опет с хуком својом врати: Свет наших мисли сад је тихо дан’о. Свилена тама све тања и тања; А моја мис’о у парадном руху, Тамо где беласа још Млечна Путања, Следује нечем, као Хамлет
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2. ТАШУЊАЉКЕ 1 Ташун, ташун, ташана И свилена марама. Ко ташуни ’леба да, Родила му шеница И винова лозица. 2 Ташун, ташун, танана И свилена марама, У марами
Ко ташуни ’леба да, Родила му шеница И винова лозица. 2 Ташун, ташун, танана И свилена марама, У марами шећера, Да ми дете вечера. 3 Тапши, тапши танана И свилена марама — Расте гача погача. 3.
2 Ташун, ташун, танана И свилена марама, У марами шећера, Да ми дете вечера. 3 Тапши, тапши танана И свилена марама — Расте гача погача. 3. ЦУПАЉКЕ 1 Хоп, цуп, на калуп, Четир’ баке, један зуб — И тај један шупаљ!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача. Гуњића није имала, те, како је плела, виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
При том се сагла, И к'о од чежње обамрле Падоше власи гараве, бујне, Па се са цвећем, са травом грле. По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
рукаткама, сребрне легене, бокале и вазе, разно драго камење, сваковрсни други накит од бисера и слонове кости, свилена ткива, пурпурне тканине, шарене ћилиме - све се то блистало и осмејкивало у сунчевим зрацима који кроз уске прозоре
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Цајт-лупа је добра за кабинет, за научни рад, за проматрање како се ишчахурава свилена буба. У умјетности цајт-лупа уноси једну лаж, која умјетничком дјелу одузима више него што му доприносе оне истине
прењежна још од колијевке, присјећа се како се прије ритуалног изношења дјетињих колица у шетњу вјешала ван прозора свилена марамица да се по њеним лаким лепршајима провјери не чарлија ли напољу невидљив дашак погубног вјетра који би удио
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
крупног контраста, могуће је, и изведено је, једно танано опонирање: с једне стране, Софкина мека, пријатна, танка и свилена одећа, меки и обли делови њенога тела, „меко и обло раме”, „облина” њених руку и кукова; с друге стране, „њихне”, тј.
Петровић, Растко - АФРИКА
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
спава; За главом јој Од бисера грана, а А на грани Кâ да нешто бруји, То су пали Сићани славуји: Жице преду Од свилена гласа, Откали јој Дувак до појаса, Покрили јој И лице и груди, Да се моје Сунце не пробуди.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(Приче Соломонове, ВИИ, 17, 18) Сиве очи тону у мрк бакар лица, А коса, некад свилена и плава, Мирише кô лишће свелих љубичица.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ДУД Маулбеербаум ‹моруѕ›. Дуд; мурва. Дуд има извесно своје место у религији, нарочито у оним крајевима где се гаји свилена буба; то донекле и објашњава његову улогу, јер се свилена буба јако поштује (упор.
место у религији, нарочито у оним крајевима где се гаји свилена буба; то донекле и објашњава његову улогу, јер се свилена буба јако поштује (упор.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) 280 УСАМЉЕНИ ГРОБОВИ 281 АМОР НА СЕЛУ 291 И ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све обави јесен магловитим велом, И увело лисје на земљицу пада.
Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине. Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.
На пустој обали речној, на крају бурнога града, Где пастир у рâно јутро свилена догони стада, Он нађе склоништа себи. Пред домом жубори река, А дом је Касимов био удобна пећина нека.
Плаве и сузне очи она је подигла горе, Кô бледи анђео туге. Свилена одећа њена У складним борама својим падаше по поду доле, А њене скрштене руке бејаху до пола голе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Његова ношња, црна свилена мантија и камилавка, не разликује се ни у чему од ношње осталих великодостојника његове црквене државе, али кроз ту
Младић је био витак и изванредне лепоте. Дугачка свилена црна коса уоквирила је његово фино лице, украшено великим бадемастим очима, лепо завијеним носем и таласастим женским
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У себи мрмља: „Ови мали голицаду, ови крупни шушту, а руменика је к'о од сомота, свилено јој брашно, и свилена и плева...” Ја му тако гроб китим: понесем котарицу жита и проспем да се тице хране... Буде и смешно.
и најдискретнија међу трима другарицама била је Јана, врста неземаљског детета, врло плава, врло малокрвна, сва свилена, прозрачна, као медуза. Учитељ се тек нашали: — Вичи, дете, где си, да те не згазим.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мој поглед лутао је По мору свилена класја, Кад твоја мила ми слика У пуној радости засја. У твоје расуте косе, уз један мирисни дах, Вечерњи пурпур
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што куцају Груја по плећима, — ваља крило хиљаду дуката; донесе му свилена појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ' камзама алем, драги
Он ће казат на мене је царство. Кад је Марко још нејачак био, ја сам Марка врло миловао, у свилена њедра увијао, кано красну од злата јабуку; куд сам гође на коњу ходио, све сам Марка са собом водио.
јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде коласту аздију, с себе скиде, па је мени даде: „На, девојко коласту
јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма позлаћена; обазре се и погледа на ме, с руке скиде бурму позлаћену, с руке скиде, па је мени
јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата; обазре се и погледа на ме, с руке скиде копрену од злата, с руке скиде, па је
Онде ј' пала крвца од јунака та доброме коњу до стремена, до стремена и Ао узенђије, а јунаку до свилена паса, — онде су ти сва три погинула! Већ ти иди двору бијеломе, не крвави скута и рукава“.
Распе краљу свилена шатора, зелен шатор од зелене свиле; на њем златни дванаест крстова, тринаеста јабука од злата, — у њој сјаји бесцен
десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што куцају Груја по плећима, — ваља крило хиљаду дуката; донесе му свилена појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ̓ камзама алем, драги
згледа Мали Радојица, лијевијем оком погледује, деснијем се брком насмијава; а кад вид’ла Хајкуна ђевојка, она сними свилена јаглука, њиме покри Рада по очима, а да друге не виђе ђевојке; па је своме баби говорила: „Јадан бабо, не гријеши
Стефан дечански 1330. дечин — дечји дзора — зора диба — скупа свилена тканина у коју је злато уткано дива — в. диба диван — веће, скупштина; разговор; кућа или одаја у којој се чини
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Где се премењуваш, леле, Зоне, у твоја градина; где се премењуваш, Зоне, у свилена риза, у свилена риза, леле, Зоне, у чичек-антерија! Ој, хој-хој, леле, Зоне, у чичек-антерија...
Где се премењуваш, леле, Зоне, у твоја градина; где се премењуваш, Зоне, у свилена риза, у свилена риза, леле, Зоне, у чичек-антерија! Ој, хој-хој, леле, Зоне, у чичек-антерија...
Доле свилена сукња и шалваре од јума басме. Све то разгледају другарице и питају је: је ли јој жао куће и мајке, је ли јој жао што