Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
врата у строгом тамном костиму, без икаквог украса сем слапа златне косе која је пратила њено лице попут нежно свиленкастог ореола. »С тим још није, значи, готово!« помисли, не без осећања пораза. — Азра, Азра, Азра!