Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено дело. ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у
Африка
Бела, са својим терасастим домовима као од шећерног кристала. Она је без иједне мрле и сија на сунцу испред свилено плаве позадине неба.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо. Мачак одједном отвори очи, угледа зору, свилено руди, па мазно рече: „Пјетлићу, скочи, запјевај гласно, другара буди!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Четири ветра дохватише Свилено ткање беље од снега— Сваки је за се хтео Драгоцени њен вео— И, бијући се, поцепаше га У кончиће и влакна, Па у бурноме
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зла мис’о трује добра дела. — Бачва бачву гради. — Пређа пређу хвали. — Стрпљење од дудова лишћа свилено рухо кроји. — Јаче је дело него беседа. — Што тко дјела, пред њега пада. — Мудри мало зборе, али много творе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже! Да купим оне токе злаћене.“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кроз раскошно зеленило грања и кроз фино свилено ткиво ваздуха што је усхићено трептао, пун свечане радости и мириса свежег лишћа и траве, ја сам, милован оним сасвим
И као ови млазеви, што онако фино преду и јецају, и као најфинија невидљива пара свилено брује, и нису млазеви, већ истинско брујање што допире из бескрајних низова телеграфских стубова који промичу, путују,
Петровић, Растко - АФРИКА
Бела, са својим терасастим домовима као од шећерног кристала. Она је без иједне мрле и сија на сунцу испред свилено плаве позадине неба.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил’ волим ата мисирског? Ил’, можда, желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори, сине, говори брже, Да купим оне токе злаћене?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У себи мрмља: „Ови мали голицаду, ови крупни шушту, а руменика је к'о од сомота, свилено јој брашно, и свилена и плева...” Ја му тако гроб китим: понесем котарицу жита и проспем да се тице хране...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ОПИСНЕ ПЕСМЕ НА ЖАЛУ Изронио месец. Овде близу секе, Осећа се мирис кадуље и смреке. Прострло се море кô свилено платно, И у ноћи спава провидно и златно. Једна лађа споро површину реже.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
год чији слуга у господарски долап баци своју ушљиву и изблаћену ружну коју издртину хаљешину међу ново му чохали и свилено пазлатасто одело. Кажи ми би ли му то на прочки без ништа прошло? Како не би псован јоште и преко леђа измлаћен био?
С добром ти указујем доходак к теби вишњега цара недомишљен. Та сама ти собом, и та на теби порфира коласто свилено одело што га на себи носиш, проказује те јер си с царскога подретла, те и сама си пристојна за цара што и сама то