Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
у свиленим хаљинама, гђа Сида у неком капижону какав писац давно није видео ни на старим контрафама, а тетка Макра у свиленој марами, — седе па плачу и теше се узајамно обадве.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И ја не знам од куд то, али тада, усред окршаја, стојиш ти преда мном у оној твојој белој свиленој блузи, коју сам те увек молио да обучеш.
Јест, увек ти стојиш у оној твојој белој свиленој блузи и усред дима и тако ће бити кад се будем вратио. А тамо сви знају да сам ја од скоро ожењен и онда не би било
Црњански, Милош - Сеобе 2
Запаливши свеће на великом канделабру, крај своје постеље, његова жена седе на постељу у дугој, свиленој, спаваћици, и дуго га је посматрала. Морала је да га буди.
Неки човек необичне гојазности, у чизмама до изнад колена, у белим, јахаћим чакширама, од коже – нека жена, у жутој, свиленој хаљини, до земље, повисока – а иза ње, млада девојка, у зеленом, која им је махала руком.
Био се забленуо у францески фрак секунд‑секретара, у његове, снажне, бутине, и дебеле листове у свиленој чарапи, а нарочито у његов свилени, бели, прслук, на ком су дугмад била брилијантна.
Била је у црној, вечерњој, свиленој, кринолини, са корзетом од жутог броката и беле газе. Она је своје хаљине удешавала, да буду као у Ане и Варваре.
Она му је пришла церемонијално. Била је лепа, још лепша него пре шест недеља, у кринолини, свиленој и црној, која зашушта. Око паса је имала жути ешарп. Груди су јој биле откривене, а очи велике, грозничаве.
Глава је Павлова била у црној, свиленој огрлици, која му је обавијала врат, меко. Лице је, у том оквиру, имало тврдоћу, као медаља, па се памтило.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Шест дана становао је после барон Беренклау у најбољој кући, на тргу вароши, спавајући опет у свиленој, дугој кошуљи, на постељи, док је испод града, по јарковима, Подунавски полк сахрањивао два дана своје мртве, међу
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А имала си и зашта. Јер мучно беше мојој матери приступити. Као да сад и њу гледам где погурена, у свиленој антерији, повезана црном шамијом и то тако да јој се само нос и очи виде, претура по својим сандуцима и долапима.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зашто те мајка пустила строга по хладној ноћи, босонога, у плавој хаљи свиленој? Читаве ноћи небом се скитам, где ли је звезда најлепша, питам, док модру зору не зовну петли.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Господо, ову чашу оном босиљку што смо га нашли у свиленој врпци око његова врата. Ову чашу у славу светог Јована, славе његове, иконе старе, коју је пољубио пре смрти.
Да напијем женама што стајаху недељом, пред капијама. Белом круху и врућој погачи, звекету дуката и свиленој, девојачкој марами. Девојци која се није плашила и није се гадила рана, него је загрлила брата.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чисто и Софки. мило што јој је маТи, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); е) животињску (етиолишку) (о корњачи, вуку, пауку, свиленој буби, буби, кукавици, врапцу и др.); ж) биљну (ботаничку) (о јасици, јасенку, жалосној врби, папрати, ститку, имели,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
госпођу Леђенски чим је, још усред оне пријатне опијености од утисака које је тамо примила, својом ножицом у црној свиленој ципелици, лака као ласта иако пуначка, ступила на улицу међу шумну и миришљаву гомилу света.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
горућим свећама, — и усред њих Стојаше неко младо момче високо, Приличан ђакону кад служи летургију, Обучен у свиленој, пазлатастој одежди, Што се зове стихар и подир се пише. И по груди бијаше с златним хораром препасат.