Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но кад разумем да су Турци Шапчани, Зворничани и Срби Јадрани од Бељина у Свилеуви, ударим на Гомилицу где је наша војска.
код Свилеуве у Гомилици, према Шапчанима и Зворничанима, који су били пошли Пореч-Алији у индат у Ваљево, па и̓ је у Свилеуви Јаков оптекао, итд”.
” Ја му кажем да сам дао веру да за пет дана нећемо ударити; али због тога сам ја то учинио, што је доста Турака у Свилеуви, и што сам тамо 200 најбољи̓ момака у помоћ послао, да оне Турке разбију, пак онда сви скупа на Ваљево да ударимо.
баш вечерас да ударимо: али кад си на Свилеуву послао војску, и на пет дана одгодио, нека остане док видимо шта ће на Свилеуви бити; но велим да ја уз пут испод Ваљева ово чардака, сена и сламе замунђам, нека она пасја вјера зна да хоћемо да
То је било на покладе 28. фебруара 1804. године, а исти дан и Јаков је на Свилеуви разбио Турке, и кажу да је око 270 Турака погинуло. Ја ону исту ноћ стигнем у Забрежје (последњег фебруара 1804.
да су Турци ону ноћ, кад сам ја отишао, побегли из Ваљева; тако ми исто и стриц Јаков пише да су разбили Турке на Свилеуви, и млого и̓ побили, но да гледам џебане што више и брже могу да понесем да идемо на Шабац.
ја се поче̓ хвалити и казивати, како су Турци ону ноћ из Ваљева побегли, како и̓ је мој стриц Јаков разбио на Свилеуви, и да је пало око 270 Турака, а оно друго рањено и поплашено побегло у Шабац, и кажем им како смо ону ноћ, кад смо ми
Знајући ја, да је сва ваљевска војска према Шапцу, по̓итам из Смедерева, дођем у ваљевску нахију, пођем Свилеуви, дознам да су Турци попа-. лили попа-Лукине куће, и отишли у ваљевску нахију, и у селу Чучуга на конаку.
је било: Јаков и поп Лука и Живко Дабић, како чују да су Турци у Свилеуву дошли, крену се ̓итно и не застану Турке у Свилеуви, за њима пођу, стигну где су у Чучуга на конаку Турци.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
] Четири разреда гимназије свршио је у Шапцу, а учитељску школу учио у Београду. Учитељевао је у Свилеуви, Глоговцу, Шапцу [и Коцељеви]. Од 1893. живео је у Београду, као помоћник уредника Српских новина.
Умро је у Глоговцу 14. јуна 1905. КЊИЖЕВНИ РАД. — Као сеоски учитељ у Свилеуви, читајући приповетке Милована Ђ. Глишића, Милана Ђ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
86 Лука (Лазаревић) рођен је у Свилеуви (у шабачком округу). Пре устанка био је свештеник, а у устанку војвода, заповедник коњице.