Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ „А куд ћу ја међу онолике газдачке девојке? Оне све у свили, а ја?... Ја сам сирота девојка, без оца и мајке“. Он ме посматраше мало подуже, па онда ми, оборивши очи доле, тихо
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И паки: „Аре ис аре, тхоугх хе Ье ин силк: Мајмун је мајмун, ако | ће бити и у свили”. У варварству и у глупости сва велика господа страшна су и ужасна, а гди света мудрост и просвештеније царствује,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће време и устаћеш из кострети, и засјаћеш у злату и у свили. А ми из пепела, ми ћемо остати у пепелу у коме смо и били. МИШУ Нећеш више, мишу, да будеш миш?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И кад склопи очи на тигру и свили, Император виде како пређе сводом Страшни сен Немање победничким ходом. ЗАПИС Помени, Господе, раба Оливера
А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји, кô бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног велура.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Мица Рогозићка лепо се носи, у диби и кадифи, у свили и атласу, руке пуне белензука. Не носи се горе ни Алка Ћирковићка.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дабогме, ти попови тамо, у свили и кадифи, што тајно икад се напију наздрављају патриотске здравице, они сељаци у чистом белом рубљу, што пливају у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле се онда зачуди шта га снађе. Тај млади човек, брат Рус, сав у свили, неће да му дозволи ни да исприча сербске јаде, ни да му каже шта су све Серби препатили.
Највише их лажу и варају они, који су на високом положају. У Турској их је башибозук лагао. У хришћанству, они у свили и велуру.
На кутији слаткиша било је, у свили, израђено његово име. Молио је да му одреди дан визите. Место Божичке, одговорио му је Божич.
То јутро, код те ронделе, код тог споменика, испод једног јарбола, са којег је висио, на свили, двоглави, црни, царски, росијски, орао, стражу је давао пековски драгунски пук, у ком је било Срба.
на постељи, голи, а у сену, кад год су под ведрим небом били, желели, да виде, кучиће у спаваћим собама рококоа, на свили, на женској постељи. Нити бурмутице, иако су почели да шмркају бурмут.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ово је значило. Седох на пругу и загледах се у Караново. Изгледало је као љупка копија самога себе исцртана на нежној свили неба. .Гледао сам га као да се опраштам. Опраштао сам се, у ствари.
Црњански, Милош - Сеобе 1
“ Док је маркиз Гвадањи, сав у перју и свили, крхао руке од очајања, видевши како Исакович шепртља, не држи одстојање и не зна ни команде.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— ох ал' ево што је вида, што је скида!” У тој речи, испод груди вади свиле комад жути, на свили је ситан вез; — тај је везак што замути Самсонову бистру свес': — шарен везак њему ниже једно лишце, а под лишцем
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра. Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за сан си добра.
Мостови танки златили се и сјали, ко месеци на реци са неба пали. А кад сте прошле у свили, народ је клечо, и прашином се витлали стегови и свеци.
А шта је мени до велможа у свили, са соколом на руци? Отац ми је себар што на точку цвили, а кћер ми глођу вуци. Баш ништа ме за цркве душа боли, за
Деца и звери и жене голе путем падаху по теби, поливене вином. Видех на њима маске и хетере и џелата, у белој свили сузну, стидну Мадону са сином у бујици крви и круна и злата. Победио је сваки народ, сви цареви.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
К њима не долазе они у свили, злату и срми: Обућари помажу народу да прегрми Тешке године, а у нашој држави Све су године зле и сви су дани
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
љубав што ништи ко хала Све друге мисли, и наде, и снове; Па ипак, да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела — Ми бисмо можда дуго срећни били!
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили, Она, вечно сама, на злату и свили Везе страшне боле отмене јој душе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и бледу, У дугачком, тужном и свечаном реду, Промичу крај мене дани што су били: Раскош првих снова у злату и свили, И мртви априли, И радости прошле и драги профили.
У мени је душа Осамнаестог века И племићи горди у свили и чипки; Ја живим, за тренут, сред раскошна јека Времена Ватоа, менуета гипки’.
Јориче, још кутија где су били Закључани сви планови, сви рачуни и све скице Будућности, снови маште изаткани к’о на свили, Ташти понос, горде мисли и великих страсти клице, Љубав, мржња, вера, сплетке, твоје шале, твоје злобе, — Цео
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Подметнуо би под вола ждријебе. Понесен па испуштен. Попио би и божју кишу. Потковао би и ђавола на леду. По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
њено ропство, док једнога дана у кулу не би доведен млади сликар чије је нацрте двораца и градова требала да извезе на свили. Чим га је погледала, младић. је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех.
Тим везом она је ишчезлом младићу говорила све што речима није могла да каже. Блистала су на свили језера каква младић и девојка заједно никада нису видели; црвенио се кров куће у коју никада нису ушли; трчало стазом
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бол к'о море расте У мртвој ноћи... док сан жудни, мили, Крилом је, меким к'о паперје ласте, Осени тужну, уморну, на свили. Сама свећа гори у самотној вили. Ј.
љубав што ништи к'о хала Све друге мисли и наде и снове; Па ипак - да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела И ми би можда дуго срећни били!
А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји к'о бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног велура. За тим ће властела у зборе да тону!
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили; Она, вечно сама, на злату и свили, Везе страшне боле отмене јој душе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Не видим тебе и младост у свили С кораком среће; не размишљам о том, На овом свету што смо са животом Трајно к'о гробом растављени били.
Нама доћи неће Снови што се крију, Забуна живота коју крв покреће. К'о хаљину чију, Меку и у свили, Носили смо прошлост као срећу свију. Прошли су априли. И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били.
Краков, Станислав - КРИЛА
дечко, без ратне спреме, радовао се што пролази кроз град у коме се смеје једно око Светога Сергија, и плачу анђели на свили над мртвим телом Исуса од злата. — Срби, Срби, одилазе на фронт. Жене се смејале и загледале их.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тебе се ради мајка удаде!...“ То беше Бошко!... А у дворови, На макој свили старог војводе Плакаше дете косе злаћане, Не знајућ, јадно, још у бешици, Да му, сиротом, мајку доводе. То беше...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нико од нас није знао разлог зашто нас тако журно повлаче. О Кајмакчаланској бици појма нисмо имали. Иза положаја свили смо се одмах у маршевску колону и кренули журно. — Који су војници сачињавали четнички одред?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ил’ се чешља на зрцалу, ил’ на свили спава, Ил’ доброту срна песме гласом изражава. Ако спава, поглед тихи на лице јој баци, И примети јављају л’ се на
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али... Напоље, рђо!... тражи колибе, Нису за тебе двори Ђурђеви; Јунаци само... смелост, освета, На мекојзи ће свили лешкати По којој престо сина Ивова Камења драгог зрна просипље... (Катуновић долази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Војводо, шта је?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
глог зобати, с листа воду пити/ студен камен под главу метати,/ нег' с недрагим по двору шетати,/ шећер јести, у свили спавати").
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако на земљи има правде, онда су сада заједно. Можда су свили већ своје гнездо, и можда им се око ногу смуца чопор дечурлије, лепе као мајка. и снажне као отац.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
из првог низа одговара супротни детаљ из другога: госпођи краљици љута Арнаутка, меку душеку студена плоча, чистој свили црна струка, златној жици купина, меду и шећеру овсени скроб.
на Бојану, узећу те за вјерну љубовцу, па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести, на свили сједити, а носити диву и кадиву и још оно све жежено злато. А какав је Скадар на Бојани!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Овде све у злату, у свили и у диби носећи се, оде го, наг; између толике му дворне чељади само сам један. Са собом с толикога богатства ништа не