Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Беше у порфири, Сав покривен златом и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У сунчано вече једног Царског Дана.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом. Кроз ту свилу не може прорезати сабљица којом се они дуелишу.
Африка
Необично елегантна, под белим колонијалним калпаком постављеним зеленом свилом, са зеленим велом преко снежно беле одеће.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Крај свечане дворане, у којој беше разастрта трпеза, у једној соби са балконом, свој постављеној црвеном свилом, чекаху Исаковича, који се дуго није јављао. Најпосле, кад је ушао, они се пренеразише.
свећа, у сребрним светњацима, од светлуцања огледала, црних, лакованих сточића, резбарија, мраморних огњишта и свилом превучених банкета, тако да зажелеше сами да губе, поласкани и понети сред тога сјаја и мирисног тискања разголићених
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад тамо ал' има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
22. Божић зове сврх планине оне високе: “Весел’те се, Србљи браћо! вријеме ви је. Приправ’те ми све бадњаке свилом кићене, А одаје и пенџере ловоричицом, А иконе и столове маслиничицом, Прострите шениц’ сламу мјесто трпезе, А по
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
на вјетру би полетила, (кад би вјетар рушио кровове и чупао дрвеће из корена), једва се виде жице: рубина је свилом ткана, златом попуњена, богу на глас куму на част!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад тамо ал' има шта и виђети! соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никога до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Мислим нону са свећом и амрелом! Сисе, бре, држи ко да су одликовања! Карађорђеве звезде, а прекривене свилом призренском! Добро би било да смо је реквирирали, макар на пóсата...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
По зиду, покривеном плавом свилом, висили су акварелни портрети и порцуланске минијатуре. Чинило се да жена спава. А у алкову, скривен свиленим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо, ал̓ има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Па је тако лепа госпожа Дафина, с трагично вазнесеним ликом, чак и пред саму смрт заокупљена свилом и талиром. Али је зато код њих изузетно богат један други вид живота: изоштрено опажање, истанчана осетљивост, дубоки
Петровић, Растко - АФРИКА
Необично елегантна, под белим колонијалним калпаком постављеним зеленом свилом, са зеленим велом преко снежно беле одеће.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
исправљен Тежином својом вуку прашини Да Арслан-паши, ил’ оном другом — Коме ни име не смем спомињат — Са меком свилом младе брадице Подножја њиног чисти прашину? ПЕРЈАНИК: Он се још бори. ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле, још живи!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Па не ужегне у љубав ову лаж. ВИИ Пути за свилу. Блуд блуду свилом у нетраг то, трулежи трулеж на несатрулиму влат. И затурајући, гле, истина буде, о зачну плод.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Уочи Ђурђевдана изаберу девојке два струка п., па на један намене и вежу свилом своју срећу, а на други несрећу: и који струк до сутра више израсте, тако ће им бити (Беговић, 222).
и у својим кућама«, око синије, пошто би на главу ставили венце »на колут (округ) од лозова прућа«, обавијене црвеном свилом (СЕЗ, 65, 1952, 194); у Кратову помоћу в. л.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(сво моје богатство са собом носим). И фрајлица ји радо гледи, која је такођер са свилом и кадифом своје руготе покрила; шиље им хонере с многоценом лепезом, без које би морала језиком, и наравно, не увек
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
достигни ми вилу Равијојлу, чистим ћу те сребром потковати, чистим сребром и жеженим златом; покрићу те свилом до колена, од колена ките до копита; гриву ћу ти измешати златом, а поткитит ситнијем бисером.
кад ми се изврши, дјевојко, осми данак, ти ми пусти коњица л̓јепом зеленом планином, и њега ми ти покри̓ чистом свилом до копита, — ко пјешице узиде нека се на коња врже, и нека бога моли за душу за Милошеву“.
разумјела, пуста коња хранила на пуно на осам данак̓; коња бјеше пустила планиноме зеленоме, и још га покрила чистом свилом до копита.
Кад је Арап кулу начинио, ударио стакла у пенџере, простр'о је свилом и кадифом, па је онда кули говорио: „Што ћеш пуста у приморју, куло, кад по тебе нитко шетат нема?
имену старац Мустаф’ага из Крајине од Новога града: у њег има благо небројено, раниће те медом и шећером, а од’јеват свилом и кадифом; а друго је Зуко од Удбиње, но у Зука нигђе ништа нејма, осим сабље и дебела ђога.
— путовођа калем — перо за писање (од трске) калпак — висока капа, наоколо покривена крзном, а средини сукном или свилом или кадивом калпак свиле беле — капа од беле свиле калчинаст — „ногу испод колена друге боје него што је тело“