Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Слободна земљо, по којој се крећем, Славићу тебе увек, кô и сада, И твоја поља, окићена цвећем, Где пасу твоја свилоруна стада.
12. Једанпут тако у пролетње доба, Кад млади живот и свежина влада, Затечем старца поред тога гроба, Где пасе своја свилоруна стада: Стар и замишљен, у рујној вечери, Он је, ћутећи, гледô у даљину, И чинило се да погледом мери И даљне горе и