Употреба речи свира у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Видиш ли ти онога пастира, који и сам лепо фрулом свира, сљедователно у музики и појању се разумева. Док тог њега ти с твојим појањем к себи не привучеш, и не учиниш га да

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Са пекарнице откинута фирма. Војска, иза трубе која свира, кроз спаваће собе маршира, маршира. Снег и вране попали по свему.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић. Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у

Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу. А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару.

« Он се, опет, навикао па тако живи, састављајући крај с крајем, и где може што зарадити — зарађује. Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено. Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе.

Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека који ће бубањ у сватове и где га пратим да свира носити.

Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира. Среја већ позеленио од муке. Сватови се почели подсмевати његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: — 'Ајд, Срејо,

— Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. — Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. Наједаред се проломи да гора јекну: — Јелице!... Сад играј!.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

игре, све с нежним дар-маром, Извесна пометња наступи у чину: Ту капетан псалме цитира са жаром, А доминиканац свира мандолину...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Дромбуља — рекох јој. Туманов лако прсну у смех. — То је флаута — истакла се Ана; — г. Маричић свира врло дивно у флауту. — Онда баци на ме један поглед пун молбе.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло. Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.

« а он им вели: »Идем да окопам ку’руз!« А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује, онако кривовратаст. Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега;

А у колу кад свира, па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа улево у земљу, па

А у колу кад свира, па кад стане пред неку газдачку девојку па свира, а она зна ко га је послао пред њу, па само гледа улево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије

А и само срце друкчије се ражђипа кад Совра свира. А у колу је све било заљубљено; свак има своју па не дâ другом до ње, него се кољу к’о кере сваке недеље.

Сида; »него к’о кад се нека бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади«. Вид’ла сам, вели, »свака чуда, али тога покора — никад!

је уживао у свирци, па ма то биле и швапске арије; а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму: »Сјајни месец иза горе«, јер поп-Ћира се толико пута у љутини зарекао да ће га свега

»Ено га, вели, у шупи, па нек свира у њега сваке друге недеље у дујету с њеном мамом!« Меланија је ишла чешће на бал у Темишвар или Велики Бечкерек, и

— Ах, божанствена песма! — вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више. — Та и запустила се доста. Како ретко свира, још добро и свира. А како је пре лепше свирала! Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.

— вели Пера и тера прстима своју бујну косу на више. — Та и запустила се доста. Како ретко свира, још добро и свира. А како је пре лепше свирала! Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.

— Та и запустила се доста. Како ретко свира, још добро и свира. А како је пре лепше свирала! Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде. Тек кад нам тако неко дође, онда још и ’оће, а иначе не можемо је намолити.

Кола пођоше. Тера Пера Тоцилов по путу који се мало оцедио, лете коњи весело као да гајдаш у колима свира, а Пера весео, па распоређује опет у глави оних зарађених двадесет сребра, шта ће све за њих да купи.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира! — Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро? — Тако ће нешто бити! — Видиш то, Љубо!

— Дед свирај, девојко! Сад фрајла седне код клавира и почне свирати. Свира неку фантазију од Талберга. Комад је тежак, врло заплетено испада.

— А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира? — Нисам, онда сам још била у инштитуту. — А ја сам га чуо.

— Сад ћу вам што из „Профете“, свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати. Паулина свира, а Љуби је мука. Волео би се онако с њом разговарати.

Волео би се онако с њом разговарати. Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира. — Но, како вам се то допадало? — Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим. — Сад ћу вам српски свирати.

Она то примећује, па хотимице све горе и горе свира, а сама у себи смех загушује. — Но, како вам се то допада? — Врло брзо свирате.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Овако би' ја њега. Па згрчи своје кошчате прсте у канџе, као да дави. — Не свира он у кларинет, он је тамбур мајстор. — У тамбуру, у шта било, тек не би више засвирао.

Африка

Главни свирач, ради поздрава и дара, савија се и свира код самих мојих ногу. Док се чекају играчице, цртам један брз кроки ових уметника што свирају са правом френезијом

Црњански, Милош - Сеобе 2

Питала је капетана да ли свира у флауту. Павле је причао братенцима да се на то само, кисело, смешкао, па јој рече да су њега учили како да откине

причао братенцима да се на то само, кисело, смешкао, па јој рече да су њега учили како да откине човеку главу, а не да свира у флауту. Он, каже, не пева. Не свира. Ђурђе се на то љутио.

Он, каже, не пева. Не свира. Ђурђе се на то љутио. „Што ти њима, дугоњо, ниси ништа рекао, за наше гајде и прдаљку?“ На постељи Исакович нађе

Откад лечи коње, а не људе, зарађује више новаца, код грофа Пара. То му омогућује да, увече, у флауту, свира. Требала би му само млада жена. Божич му онда довикну, да је то бар лако. Ето му Францл, домаћинова собарица.

Почела је и да, немецки, штрбеца. А учила је и да игра. И у харфу да свира. А научили су је и штримфлама. Није више трчкарала боса, а није више смела ни да се кикоће.

Царица је била, ове зиме, у Москви, а говори се да ће, овог лета, доћи до Кијева. Ана је добро и почела је да свира у харфу, као у Неоплатенси. Харфу су морали да дају на оправку. Била је препукла на путу, при сељакању.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло. Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра.

Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”. Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.

Чује се глас гитара. Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор. Фрајла Лујза дође са гитаром.

Шамика слуша, чује акорде и неке интродукције, позна одмах да он боље свира од фрајле Лујзе, премда и она не свира баш тако рђаво, али Шамика је на гитару мајстор. Фрајла Лујза дође са гитаром. — Херр вон Кирић, ви свирате гитар?

— Не знам; ја бих вас молио. Нешто знам али слабо, но после вас ћу и ја покушати. Госпођа Матилда је гања да свира. — Свирај, Лујза. После ће господин фишкал свирати.

Шамика види да је фрајла Лујза замишљена, па да јој нежност ту забашури, да се не постиди, опет друго свира. Свирао је један марш, али са таквом тачношћу, таквом енергијом, да би помислио то је какав „квартет”.

После вечере банда опет омладини свира. Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе. Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим

— Хоћете л’ нас позвати? — Можете л’ посумњати?! Сад фрајла Лујза донесе гитар, па у руке Шамики. Шамика свира и пева. Тако се подуже забављаху. Кад Шамика погледа на сат, зна да ће га отац скоро одазвати, па нешто вади из џепа.

У челу стари Полачек, као гост, а до њега господар Софра, па редом. Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!

Ту се сместе. Банда већ свира. Скупљају се пургери. Ишту јести, пити; све се служи. Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија.

Нема једне која не би за њега пошла. У друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, понашање елегантно. Коме неће у очи пасти?

Окрене леђа, па отпутује. Бадава, Шамика је само „галантом”. Блуди као трубадур тамоамо, тражи даме, пева, свира о љубави, и задовољи се са једним „букетом” и крином косе.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

више нема где да се оде, и жеље за путовањем је било под његовим прстима док је свирао на контрабасу верујући и сам да свира (а симфонијски оркестар доле из таме пратио је његов лудачки сан), и шапата је било и свих осталих ритмова што

Председник нареди да се затвори ресторан и позва цигански оркестар у сепаре да свира само за њих. Тако се испостави да је месна библиотекарка рођена кафанска певачица (певала је госту на уво »Шано, душо,

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Овај зец зна да свира, овај зец зна да плете, овај зец ручак кува, овај зец

стрина Упропастим сваког метка Као тетка, или, на другом месту: Да л жирафа обожава жира Да ли мајмун хармонику свира, или, такође због риме, склепа смешну, ефектну КО ЈЕ Пита бели слон КО ЈЕ Пита телефон И тако у бескрајон.

Као да су само лоповлуком неке од тих слика могле бити ухваћене: Сваки цвет има у глави пчелицу, која љупко свира лептиру док му стоји на носу и занесено сркуће росу (...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Зора зори, све поустајало, Па с' уз брдо весело нагнало, Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују, Јоште мало, ето винограда, Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час

ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке, Та тек што се свирац чује, Већ у колу с' поскакује, Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира, „Ситно, брате, ијујују!

“ Момци чили подвикују: „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице, Деде, брате, ијујуј!

до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да, Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује, Свирац свира, мома поје: „Коловођа, злато моје!

Ватите се кола тога, Од вишњег је оно Бога: Руком држи братац брата, Близу срца њега вата. Свирац свира, Срце дира, Рука с' диже на посао, Да л' ће коме бити жао? Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра.

Слава, слава свуда наоколо, Свирац свира, а вата се коло, Нога везе, дуга коса лети: „Жена био ко се не освети!“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ

Путник свира, песме вије, Ветрић купи гласе тије Па и носит лаган оде На 'ну страну ладне воде; А ту једна мома била, Баш

Путник свира јасно, тио, Красну песму удесио, Кô да тужи, кô да моли, Кô на срцу да га боли, Баш онако милостиво; — Моми куца

Певач дође међ другове. Весело је све, тамбурица свира, чаше се празне, коло се игра. Певач то гледа, гледа, и упита7: Кад оће опет венац браће, Оваки да се скупи, кад ће?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

чак и овде чуо звон оваца, видео чобан где ногом наслоњен о колац нечијег гроба, огрнут исцепаним војничким шињелом, свира у дудук. А свирка му оштра, монотона.

Он пре крстио ноге, погнуо се. Бели му се чалма, црни кошчато лице, а по белој шупељци у коју свира падају крупни му, црни и кошчати прсти.

Бели му се чалма, црни кошчато лице, а по белој шупељци у коју свира падају крупни му, црни и кошчати прсти. Свира он, а његов куси пас (кога смо ми, деца, увек јурили, јер нас је уједао кад год смо хтели да се приближимо његовом

је уједао кад год смо хтели да се приближимо његовом газди) чучнуо преда њ, дигао главу, загледао се у газду како овај свира и само предњим ногама мрда као по свирци. А сви свирају.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Евангелска царствује свобода, Збацивши јарам с чловеческог рода. Давид пророк у тимпане свира Нек поп више у триод не дира. | Пентикостар — књига превесела, Поје Христа спаситеља дела.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

одвешћу те светлој сени, златној звезди стар-Омира! — — Мене шаље зрак Шекспира! — — Мени свира вечна лира Пиндара, Анакреона — — и Милтона — и Бирона — — Шилеп — Гета и Тењира — Данта — Таса — — Калидаса — — Тако

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: — Не плачи,

Често га је жалост сналазила али се он чуваше да не свира кад је поред оваца или на паши, јер би се овце, чувши свирку, махнуле паше па би све уоколо играле.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА: Куку мене и до бога мога! Нешина кћи Циганка. ЉУБА: Ама што ти је мајка? СТАНИЈА: Ко свира, до Цигани? ЉУБА: Та то је сад мода: која девојка не свира, Није нобл. СТАНИЈА: Шта ти ту говориш, кјерко?

ЉУБА: Ама што ти је мајка? СТАНИЈА: Ко свира, до Цигани? ЉУБА: Та то је сад мода: која девојка не свира, Није нобл. СТАНИЈА: Шта ти ту говориш, кјерко? ЉУБА: Тако је.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Како јој само не дојади да обрће ту јадну, вечно исту плочу, која од силне излизаности почиње већ да свира са друге стране? Онда ће као кренути између клупа кроз оделење и као помиловати неке од нас по коси.

Има и он својих мана! На пример, када га возим, не смем ни за живу главу да укључим радио, јер чим случајно чује да свира неко коло, одмах виче: „Застављај ауто!“ и избацује ме напоље. — Али зашто? — запањих се.

је тај тренутак његове слабости и написала главу под насловом: „Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира!“ Наравно да читава ствар није нимало литерарно успела, пошто дактилографкиња М. Б. куца наслепо.

Зато, Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира! Може свашта да ми се деси; може ми се учини да сам ненормална, а остали свет да је нормалан, могу помислити да се

И зато Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира! Могу из њега измилети ти кретени с обавезним златним зубима и још златнијим иглама за кравату, па почети да ме јуре

Невероватно! Смак света! Зато Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира; може ми позлити, а могу некога и да уцмекам пепељаром, кад чујем оне недотупавне, оне шкрипаве, оне уњкаве, оне кроз

А погледај сад, Чарли! Одврти транђу до краја, кеве ти! Одвоји уво! И не остављај ме никад саму док свира, јер ћу начисто шизнути! Погледај, рецимо, Чарли, тај народ на друму!

сиромах прсте на Де, онако како су му их унуци наместили код куће, па не сме да испусти позицију све до кафане у којој свира. Боји се — заборавиће!

фонтанама, каминима и холандским лустерима, библиотекама без књига, клавирима без икога ко би на њима умео да свира — наздрављам вама, освајачима ове вароши, вама, господо подмазивачи и лакирери: кад једнога дана одапнете, бар ћете

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Псалтир ми чита јесен с махуне, а паук граби, паук долази. У шупље гајде ветрина свира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Расцепом свести цвили ракита. Селену хвата љута грозница.

ВИИ Шта сунча више Ужарена тачка? Пометња тече - цветају јој булке: по Тикви бунца кỳкурек маслачка, кукỳта свира с буникине букве те тресем воћку, што под родом дрема, у склопљен буквар биљних успомена.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби. У дивљем кланцу вјетар свира, и вода бучи низ тјеснац стрми, злаћана зрнца поток спира, а обноћ нешто стравично грми: би се заклео, главу да

„Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже!

Далеко одмакли нису, чујеш, још труба свира. Ах, то је, чик, погоди! — Подмладак пионира! Најзад, за једним трагом, просута пера свијетла; прошао

“ Најзад се дигоше увис око њих вјетар свира, путују изнад гора на змају од папира, на змају чудних шара у правцу Килиманџара.

Оџак се дими, пиштаљка свира, а бабе вичу: „Ево га, Ћира!“ Знате ли деду? Храбар је он, ауто позна, камион. Кола без коња! Ђавоља справа!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Од шкрипе точкова колских. Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лено, Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира Увија поља и равни.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Поборавио сам те ситнице, и запитах Траила да ми објасни. — Ништа немаш ти. Само нареди трубачу да свира „збор“, онда преброј војнике и изиђи потпоручнику на рапорт. Он врши молитву. А ти после ради шта ти се нареди.

На извршење! Потпоручник Александар је отпоздравио и покуњене главе удаљио се. Наредио је онда трубачу да свира збор.

На ону обалу се пребаци још један батаљон. Војници пронађоше тамо неке овце. Поче да се припрема гозба. А музика свира... Али чамци се никако не држе на води.

Мост још није готов. Војници леже на обали и спавају. А на супротној страни, код онога батаљона у резерви, свира музика и војници играју.

Нека кола налетеше иза нас на једно дрво и с треском се поломише. Људи јаучу... Пешадијска труба свира „напред“, ситно, дрхтаво да се једва чује у оном шуму од треска и избезумљених гласова.

Обазриво се дижу и унезверено погледају около себе, питајући се очима: шта се ово зби! На супротној обали музика свира: „Напред“. Војници се прикупљају и са чуђењем гледају у разорени мост.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Она, он, и муж. Понегде умешано једно ловачко одело, или ма шта што публика воли; иза завесе свира виолина, а при крају, под старост, све се жене смире. Ни један песник не јауче. То чине још само Словени.

После ручка, он пере посуђе, а ја седим за једним клавиром, који само лети зна да свира, и певамо. Никога нема, осим нас, у овој кући, где је увек мрак, и где се и дању хода са свећом.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира. Кад он засвира, а крава, што је ту пасла, подиже главу и ослушну.

Ђаво је свирао вешто, тако лепо да су сви били занесени, очарани. А када ђаво, после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме да се подижу,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Већ два дана како траје бурно веселе по целом граду. Свира музика, звона звоне, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СПИРА: Него шта је? СПИРИНИЦА: Ово су избори! МЛАДЕН (наставља): Пред кафаном код „Уједињења” свира музика, точи се пиво, пије се... ЈЕВРЕМ: Јесу ли то наши што пију? МЛАДЕН: Наши. ЈЕВРЕМ (више себи): Опет рачун!

) „Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње”. Павка је л' то музика свира? „Тежње да у народноме представништву буду искрено заступљене” ... И сад нашао да ми донесе рачун?...

Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.) ЈЕВРЕМ И ИВКОВИЋ (за време музике, сваки на свом прозору, клања се напоље.

ваше тежње... НАРОД: Доле! Доле! Прокић! Туш! Туш! (Музика свира, ужасан џумбус, бубањ бије бесомучно и диже се паклена дрека.

Стараћу се да се савесним радом одужим вашем поверењу. Хвала вам, браћо! НАРОД: Живео! Живео! (Музика свира један марш све до краја сцене.) ЈЕВРЕМ (дочепа се за косу): Па овај украо мој говор!..

) Дај ми кључ, Павка! НАРОД: Живео! Живео! ИВКОВИЋ (појављује се на прозору, и народ кличе, а музика много бурније свира. Даница крај њега.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Трачак искоса, пао у жбун, Колико да осветли нотну свеску Попца што свира: јун! јун! јун! РОСА У трави, конци росне пређе. Бисерне капље, окца живе.

Целом је свету познат чувени ветров оркестар У коме свира пруће и пишти голи честар. Ветрова песма је тужна, ал он је никад не мења; То је свирка вечног сећања и вечног

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

собом воде, не да им помаже у свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће. — Муса, јеси ти, Муса?

му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Боље се поклизнути ногом него језиком. — Да се ријечи купују, мање би их било. — Празна тиква на вјетру свира. — Лајавој секи целини ријетки. — Пас који лаје не уједа. — Тко много дроби, мало вреди.

(Клинац у потковици) 347 — Шта на зиду без ексера виси? (Паучина) 348 — Шта на очи свира? (Двојнице, — свирала са два писка) 349 — Шта није ни у кући ни на пољу?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Кад пођоше и кре- | тоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: „Не плачи

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

свирка, сељачка и варошка, састављена из више група свирача: гоч бије, грнета пишти и трешти, ћемана цвиле и извијају. Свира се свадбена песма, кад просиоци, нови пријатељи, иду да прстенују девојку.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом. Вечера прође истијем редом као и ручак.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ђорђе чује само тиху свирку, чини му се да је свирач на оџаку његове куће, а зна да то Тола сам у мраку свира. ...Тола прсну у смех и сећање пресече песму: „Хоћу да ме молиш.“ Нећу. Газдарица је па хоће за све да се моли.

У јабучару из све снаге свира Тола. ГЛАВА ЧЕТВРТА Андра схвати шта се догодило, јер Ђорђе уђе полако, неодлучно. Уђе као пребијено псето, глава

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да их нема, постало им је јасно тек кад је царица узвикнула: — Гле, како је овде тихо као да нико не свира! — Па, и не свира! — тргао се цар Жуто Ухо. — Јесам ли им ја наредио да оду? — окренуо се присутнима.

— Па, и не свира! — тргао се цар Жуто Ухо. — Јесам ли им ја наредио да оду? — окренуо се присутнима. — Мислим да ниси! — рече царица.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Зора зори, све поустајало, Па с' уз брдо весело нагнало; Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују Јоште мало - ето винограда.

Та тек што се свирац чује Већ у колу с' подскакује. Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!

Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице! Деде, брате, ијујуј, Де поскочи, не лудуј!

А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да; Иде кући, подвикује, Пуни пушке, попуцује, Свирац свира, мома поје: „Коловођа, злато моје!“...

Гонећи весела стада, Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира; А његов космати пас, подвивши репину, лено Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира Увија поља у равни.

почеше игре, све с нежним дармаром; Извесна пометња наступи у чину: Ту капетан псалме цитира са жаром, А доминиканац свира мандолину; Госпођица Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и тона, Окружена јатом дамâ, приповеда Једну

Св. Стефановић ЦXЛИВ МУЗИЧКЕ ВИЗИЈЕ (1-2) 2 Јецају и струје месечеви зраци; К'о сребрна харфа месечина свира; Пливају и тону маглени облаци, К'о акорди пуни кроз царство етира.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Онда поче тихо да јеца. Са улице допиру до нас звуци музике. Она ми је добро позната. Некакав верглаш свира својим сандучастим инструментом један валцер бечког композитора Ланера.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Обиђем све спратове и сва врата и све прозоре — ништа. А стомак — да полудим, ври, чупа, свира, цвили, раздире, кључа. „Свршено је, мислим, јер у помоћ више не смем викати доста ми је оно батина пред кафаном.

да певам и да се смејем с њима, иако ми се и не пије и не смеје па често и да бацам чаше и флаше о патос кад се свира „Ђурђо, мори, Ђурђо“, или друга која позната севдалинка.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

утисак као кад би за какво велико сликарско дјело запитали да ли, поред тога, има под оквиром монтирану направицу која свира. Истина, много је људи који не осјећају тако. Али то су тривијални духови.

— Не баш сасвим тако! Код другог инструмента, човјек док свира не престаје да живи, не престаје да буде он. То му се вријеме не одрачунава од живота.

— Јест, он је сам свој иструменат. Свира по себи, по струнама свог властитог организма, као по целлу... Тај сам!... — Ти врло добро знаш да нисам тако мислила.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде покрај њега па једнако плаче, а он кашто пусти дулац па се окрене њојзи: — Не плачи,

Насусрет му је ишао један човек који је завезао дванаест натоварених кола за појас, надувао гајде те свира, и вуче сва кола. Кад јунак срете овога човека, замоли га да га негде сакрије, јер га неко гони.

Отишао је он тако већ доста далеко од куће, кад ал̓ за њим цестом иде кочија без коња, и свиралица у њој свира. Он се обазре и опази а то кочија сама иде, и у њој сједе три дјевојке, и једна свира у свиралу, а кочија иде.

Он се обазре и опази а то кочија сама иде, и у њој сједе три дјевојке, и једна свира у свиралу, а кочија иде. Кад оне дођу до њега, рече им он: — Помоз̓ бог, посестриме!

Наш јунак се обазре па види, али га ни брига није, него само једнако свира, и кочија иде. Кад је већ био близу царева двора, удари испред једне куће, а ту је планинка крух запретавала, па кад

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

као туга, месечина, Израза божанства разумна И дубоког као помрчина, С крилима полутаме, Крај клавира Седи и свира Комаде осаме.

Ја сараних све, и љубав, осим мира глад. Јер још чујем над главом ветар како свира Песму празну к'о утеха, тешку као пад.

Ћипико, Иво - Приповетке

с једне и с друге стране улице, из крчме слуша пјесму, а ондје гдје су црвени застори на вратима спуштени весело свира неко у хармонику и види се на застору како се сјенке унутра помамно врте.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

О чело моје о моја слепа мапо! ГРАЂЕЊЕ ПЕСМЕ Станиславу Винаверу Зимска музика свира Особино праха и кремена Опроштај сна иза темена Када ме покојем дирала То време узме и остави Ту горку шуму да се

О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије. То питоме долине посташе провалије У овој песми у којој немам мира.

О грозна Свирало која пресађујеш влати Из питоме долине на литицу што пламти! Глув да чује немоћ како вешто свира Шупљину фруле изнутра и пепео додира Слух сажет звездом успомену згусну Преприча росу и неверицу усну Мамећи сене из

Петровић, Растко - АФРИКА

Главни свирач, ради поздрава и дара, савија се и свира код самих мојих ногу. Док се чекају играчице, цртам један брз кроки ових уметника што свирају са правом френезијом

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Да није то каква забуна и погрешка? Да не пуцају наши једни на друге? Ђенерал заповеди да се свира прекидање паљбе, те да се види шта је. Трубач свира, свира, али га нико не слуша, (и цпећа је што га нису послушали).

Да не пуцају наши једни на друге? Ђенерал заповеди да се свира прекидање паљбе, те да се види шта је. Трубач свира, свира, али га нико не слуша, (и цпећа је што га нису послушали).

Да не пуцају наши једни на друге? Ђенерал заповеди да се свира прекидање паљбе, те да се види шта је. Трубач свира, свира, али га нико не слуша, (и цпећа је што га нису послушали).

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Батали!... Прогутао си — дира га Сима. Тада је почео да свира хармоникаш. А сунце осваја. Платани опустили лишће, а лака јара подрхтава над реком.

Докажите... да још мајка Ср-Србија пропала није. Они га и не слушају већ одмеравају дужину узенгија. Хармоникаш свира неки марш. Позади фркћу аутомобили које је зауставио „Кица“.

Пожурио сам. Иза једне завојнице угледах малога пешака у шлему, са фишеклијама око паса, где седи на једном камену и свира у свиралу. Поред њега лежале су пуне чутурице са водом.

Од свих ствари остала му је само једна хармоника на коју је научио да свира... И опет га волим. Шта ћеш!... У поверењу ти саопштавам, тај је својом живошћу, песмом и свирком одржавао морал код

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

1844. Никола Боројевић БАЛ Ала опет, дођавола, Ето опет банда свира, К’о упркос красног пола Хуком, буком гратулира, Да настаје карневал И почиње свуда бал.

Зато пева, декламира, Чита, пише, клавир свира А игра балете, И представља комедије Баш к’о да је Италије Ког театра дете.

А на двору почишћеном Сватило се хитро коло, Хитро коло превелико. Њему свира три свирача, Један другог надсвирује Да с’ распадну кожне гајде, А момчићи да поломе Од играња лаке ноге.

Глишића: в. његову приповетку Глава шећера (СКЗ, књ. 184, стр. 56). Ту песму свира на клавиру и Мара Шницерка на захтев своје мајке Перке Угледићке у Игњатовићеву роману Стари и нови мајстори (стр. 137.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

се пео; Свирао, певао, без реда и везе Мелодије луде, очајне и дрске, Како пламти небо, како плачу брезе, Како свира ветар и вапију трске.

Јер нас хвата језа и северац свира Кроз недра, где чама на згариште седа, Јер храмови свети нашега свемира Остали су иза урвина и леда.

О, буди црква и Бог мог спасења. XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем. Слушај како ми шум раскошно свира И сањив сутон са облака спира И пахуљице нагле расејава...

Ћипико, Иво - Пауци

Домало пламен лизаже му уз образе. Јагодице се зажарише; поче да губи свијест. Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће. Навријеше му сузе на очи. Дрхтавом руком, марамом обриса их.

Је ли то она? Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки... Они се дижу. Пролазе мимо њ, а музика свира и свира. Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. Плати и оде.

Је ли то она? Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки... Они се дижу. Пролазе мимо њ, а музика свира и свира. Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. Плати и оде.

Напокон сви се поредаше. Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лено, Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира Увија поља и равни.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Већ момчић, а ништа да почне радити. „Хоћеш ово? оно? хоћеш у калуђере?” Хоће да свира с бандом по погребима и каванама. Мајка закука.

— Зет ми шантав, надзорник ми шантав. Држи се, Станојла! — Млађа ћерка ветеринарова неко је време наставила да свира и на салашу, у две руке.

— Аха! зна се! Госпођа Друкер не само да добро свира, него има и јеврејски нос, као и фрау Роза! Пссст! Срамота! Зар се тако говори у осмом разреду!

— Шта лармате ту! Павле је желео да свира што боље ствари, и зато је бирао велике композиторе. Ми немамо још таквих композитора, а нарочито не за клавир...

— Ју, ју, то је просто страшно! Песник, свира у клавир, први ђак, јединац, пресипа им се, и хајд у трговачку школу с калфама и с практикантима из штедионице.

И тако се приближили писању. Настаде мала пауза. Ко ће да почне. Павле стаде лупкати прстима по столу као да свира у клавир, што је увек значило да је мало узнемирен. Бранко дакле започе: — Ја сам сав у моме историском раду.

Занимљива Јеврејчица је госпођа Стела. Има образовања, лепо свира у виолину, доста лепо пева. Певала је неке тужне енглеске, па још тужније јеврејске песме.

У лепој капели крематорија седе њих троје, дубоко потресени, и као уплашени. Неко свира на оргуљама псалме, а пламен, тамо иза гвоздене завесе, прождире Павла. Бранко дрхће, чини му се то врста злочина.

— Једнако је молио да се тихо свира. — Тише, још тише, да звук буде тих као светлост. Полако полако, с почетка неприметно, продао је Стефан доста земље,

Научићеш лепо свирати, и то је и занат и вештина. — Ја волим кад се свира, али ја нећу да свирам... Није за нас Влаовиће сад време да свирамо... Зар ви то не видите!...

— Немој, Лексо, тако, Јосиф дивно свира, зар ти то не чујеш, и зар не мариш? — Не чујем и не марим, јер видим да би друго требало да радимо сви...

Звали су га по околини, и у варошицу да свира. Мрзео је паланку, и није у њу одлазио. Једнога дана је морао да пројаше кроз варошицу, и да остане у њој неколико

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Има лепу плату, има посилног и има официрску част. Командује, свира му музика и иде на параде. — А рат? — узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према

Ја сам, на пример, врло лепо, као и сви моји другови што су, знао шта је то свирала: цев од дрвета која свира кад се у један њен крај дува. Ето, то је просто и лепо и јасно. Међутим, по физици, то није тако.

То нисам могао никако да разумем. Рецимо, онај што свира у пиколо, ако хоће да поздрави старешину „према својству свога инструмента“, дужан је, чим му се приближи официр, да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске пешадије. Ту-у-у, ту-у, свира телефон и телефониста ја вља да је рањен командант првога дивизиона.

На сваком кораку сретамо познанике из разних пукова, с којима се нисмо видели још од почетка рата. А на Еспланади свира маринска музика и даме шетају.

Опасности више нема. Морнари прикупљају већ појасеве за спасавање. Једна пешачка музика поче да свира. Сви смо били на крову... у даљини видимо велики број лађа и кроз дим од ратних бродова назиремо варош.

Од некоје стране допире мирис печених семенки. Пред Белом кулом свира музика и све живо испија пиво. Саобраћај закрчен и публика нас с негодовањем посматра што смо за пречили пут.

Тамо су бар моји добри другови... Шофер свира да му се склоне с пута коморџије и псује на сав глас. Они му одвраћају сличним речима...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако насред бостаништа ниче чувар, чудо големо! Свира ветар кроз његове ногавице, лепршају рукави као да Страшило неког поздравља, неком маше.

Камо иде? Полако, задржавајући дах, прикраде се Звезда ка месту одакле је звук долазио и виде: седи чобанче, свира, гласањем фруле успављује ветар и трске, рибе лови. Загледа се Звезда у младића, не дише, не помера се с места.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

А он тамо, причају, чуда чини по Собини. Отац као да није стари отац! СТОЈАН А ко му свира? СТАНА (устежући се): Па још она... СТОЈАН (гневно): Иди! СТАНА Бато! СТОЈАН Иди! СТАНА одлази плачући.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Или ка нека свирала, дудук ли — ваља јој свирац да је држи и својом мајсторијом разлико и лепо свира ш њоме гласовито, те свога господина да весели. Духну на лице му дихање живота и бист чловек в душу живу...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

и он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију „Мојсеј“ на жици Г, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету какве се могу видети и наћи под билијаром само за сезоне такозваних

Долази и Миле с хармоником и седа обично у један ћошак. Он обично пре вечере одсвира овде, а после вечере где свира — ко би то знао! Тако, наизменце, — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира.

Тако, наизменце, — мало посвира, па онда пије, мезетише и пуши, па опет свира. Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него

! Говори француски, немачки, грчки зна. Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд доноси силне паре и меће их на

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности