Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика неће у посету, мисли замериће се Свираху, а радо би ишао. После кратког времена упозна се са Свираком, и већ игра с њим карте у кавани. Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје.
Опет вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави. Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била.
И Матилда има кћер од седамнаест година. Сасвим је ту фамилијаран. Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком. — Мој стари каваљер. — „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”. Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела.