Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... — Они су заварчени! Неће им пасти на памет... — То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!... Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али кад под вече прође испод њених вртова неко пурпурно једро и зачује се нека тужна свирала — Она заплаче нежно као кошута коју је пробудио зрачак месеца у шуми. СЕМЕ Он је сејао и певао, и сејао и певао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату. Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној
Одем у своју собу, скинем зимски капут и одем у општу собу. Представише ме гђици Ведел. То је образована девојка. Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та и запустила се доста. Како ретко свира, још добро и свира. А како је пре лепше свирала! Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде.
ето, кад би, на пример, били тако сретни — вели гђа Перса — па да вас почешће виђамо у кући, и она би опет к’о и пре свирала. — О, молим... како би’ ја то желео — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан. — Биће нам здраво мило.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Богме, не могу служити — не знам. — Та шта не знаш! Како си ономад лепо свирала! Мораш свирати! — Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам
— Та шта не знаш! Како си ономад лепо свирала! Мораш свирати! — Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала. — Па тако исто и сад ради.
А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати? Да сам знала, не би’ му на фортепијано свирала! — Шта ћеш му, кад си му се допала. Видиш, онај други трговац опет мене проси. — И то је масивер керл.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није морала ни да мисли. Она је, обично, завршавала представу свирањем виолончела, кад је њен салтимбанко прескочи, а свирала је лепо. Ваљда зато, што је била дебељушна, међ ногама, није имала деце. Ишла је од руке до руке.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Доколичећи тако по граду уврстила се у параду. Док је свечана музика свирала и аждаја је парадирала. Чак је са неколке речи просте поздравила високе госте.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча оде по теј. И Чамча је стар, али нема те бóље као господар Софра. Док су два старца јадиковала, музика је свирала у сали; што старцима фали, допуниће омладина. Чамча донесе руски теј и за њих и за себе. Пију и разгале се.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У хеклању? – И у хеклању, и у кукичању, ако већ хоћеш да знаш! Била сам најбољи ђак у целој гимназији! Свирала сам на клавиру. – Јао, опет стари Черни! – Растерао си ми другарице. Могла сам да се удам за кога сам хтела!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас.
Цар Тројан нареди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара
— А шта то држиш у руци? — запита га за свиралу. — Ево свирала, зар си ћорав! — осијече се војник. — Дај мени и ја ћу свирјети — рече непознати.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
струја, смутљива напаст, страствени смутак, живичаст понор с гујом расула, пламене чашке смућен тренутак; свирала то је, крта - без писка, паклена плима, шкољка од вриска. Мирисно пуцка жаруља рупа.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
НОВЕ СЕНКЕ Моје су руке нове сенке, побледеле су мирне, ко уморна свирала после теревенке кад их месечина дирне. Оне све сенче драго и нежно, и љубе све што се губи, у небо мутно, бескрајно
Порта је била башта, са пљуском јасмина, и липа. Насред Темишвара, сваке недеље, кад је време лепо, свирала је војна музика, на тргу, опкољеном терасама ресторана и сластичара. Свет се ту шетао, као што се у Италији шета.
се данас мисли, та вест није изазвала никакву констернацију, ни међу нама, ни Бечлијама, и музика је у Бечу до вечери свирала. Тек се доцкан неко сетио да је ућутка. Епоха валсева била је завршена.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Гледи мачак с тавана. Скочи мачак с тавана. Па улови кувара. Шатка — патка играла, Бела гуска свирала, Зец је коло водио, Ћурак барјак носио. 6 Данас јесте субота, Е па шта, е па шта!
(Весло) 93 — Један прут све поље огради? (Кајиш на нози) 94 — Једно грло, а седам гласова? (Свирала) 95 — Једно на двоје иде? (Гаће) 96 — Коњ без главе, пут без траве?
(Клинац у потковици) 347 — Шта на зиду без ексера виси? (Паучина) 348 — Шта на очи свира? (Двојнице, — свирала са два писка) 349 — Шта није ни у кући ни на пољу? (Кућни праг) 350 — Шта по ноћи цвати, а по дану вене?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Отац пошто виђе поручи за бајалицу те му она рече: „Ево ти свирала, пак јој над главом свири од жрака до мрака, и оживљеће ти.
Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: „У цара Тројана козје уши.
се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас.
Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: „У цара Тројана
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Снег! Изгоре кућа! Звоно, деца! Један од близнака заплака и свирала умуче. Тола приђе кориту. Плаче „десни“. „Леви“ као да не дише. Он му став и прст под грло. Млак...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак. Свирала одјекну... Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.
За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. — Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобанчад, кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
се препадне, па све по реду искаже како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје опаки глас.
Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
божанства разумна И дубоког као помрчина, С крилима полутаме, Крај клавира Седи и свира Комаде осаме. Свирала је несрећу сонета И свих срдаца куцала што су икада, И свих срдаца којима планета Љубављу сијала није никада.
је несрећу сонета И свих срдаца куцала што су икада, И свих срдаца којима планета Љубављу сијала није никада. Свирала је: венац снова, И висине, Немир срца и маглине, Што поничу из болова Од колевки до гробова Свију душа и векова.
непознат белих гора, Ново небо, страни врти, Стара љубав, млада нада, Коло мисли, игра јадâ, Замисао глуве смрти. Свирала је.
Ћипико, Иво - Приповетке
Наступио је дан освештења. Уочи тога дана, навече, музика је свирала веселе корачнице, улице умјетно сјајно осветлише, а црквена врата преливаху се у пламену шарених лампи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
дрво или камен и не могу се смрти надати оних јадних који се никада нису родили видех видех видех и чух и заплаках свирала од земље од шуме од крви дозивала другу обалу на кобном жалу стајо народ и плако о јао јао вама душе уклете с
Цвеће нас оговара; шума се прикрада Нашој наказној самоћи. Нема тајне. Свирала се руга. Ругоба и чежња Изједначише се пред крај лета.
Краков, Станислав - КРИЛА
Суве војничке усне су нешто шапутале. — Ко говори о смрти? Музика је свирала. Један плави дечко, без ратне спреме, радовао се што пролази кроз град у коме се смеје једно око Светога Сергија, и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Моје се мисли растржу, расејан сам, док око мене брује весели гласови. Одета је свирала на клавиру. У соби је било топло, док је напољу ромињао снег.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А друго, нас има овде неколико Сербаља који туже са мном заједно за гласом наших свирала, кетеуша, кола, момачке игре, коледа, сватовца, и кумовске н невјестине пратње.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Певаће девојке у земљи Филистинској, Играће девојке по свирци свирала. О брдо Гилбоа, никада киша ни роса Да не падне на презрене ћувике.
Ћипико, Иво - Пауци
— Де, још! — вели Раде. Али Илија не послуша. А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле, и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза;
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја сам, на пример, врло лепо, као и сви моји другови што су, знао шта је то свирала: цев од дрвета која свира кад се у један њен крај дува. Ето, то је просто и лепо и јасно.
Е, ето молим, па сами искрено признајте: је л' те да, после овога објашњења, сад већ нико више не зна шта је то свирала?
А немојте мислити да је то само свирала тако објашњена. Боже сачувај! Објашњава нам физика на исти начин и све друго о чему смо ми дотле имали чисте, јасне и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Устукну Златокоса корак уназад, али изусти: — Твоја свирала! Низ леђа присутних склизнуше жмарци. Ветар се заустави у грању. Ни река више није текла. Само се чуо урлик пса.
Само се чуо урлик пса. — Ти никог њеним гласом нећеш исцелити, опомињем те. Само мојим дахом покретана свирала има моћ! Остави ми бар њу! Зар не знаш колико је болних и невољних? — Једна од жена зајеца.
Остави ми бар њу! Зар не знаш колико је болних и невољних? — Једна од жена зајеца. Веровала је да ће јој свирала извидати слепога унучића. Шта сада? Њеноме јауку придружи се јаук старице: имала је болног деду.
Чобанин није скидао поглед с неба. Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово? — упита се Чобанин једне ноћи пуне месечине угледавши свој лик у води.
Мудар је био Месечев савет, али Чобанин није могао да не мисли на 3везду. И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЖИВОТА 130 ДУБОКЕ ВОДЕ 131 РАЂАЊЕ 132 ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО 133 РЕКА СВЕТЛОСТИ 134 МУДРОСТ 135 ПУТ 136 МРТВОРОЂЕНИ 137 СВИРАЛА 138 МЛЕЧНИ ПУТ 139 АДАМ 140 ИЗ ПОТАЈЕ ТРЧАЊЕМ ПРИБЛИЖАВА СЕ СМРТ 141 БОГОРОДИЦИ КРАСНИХ ОЧИЈУ 142 ШЕТЊА ПО
(Из Метафраста) СВИРАЛА Ово тело нам понапре би владичаским речењем створено; и лежаше на земљи ка нека судина. Та ваљаше му господар, или му
Та ваљаше му господар, или му ако био слуга, ко ће га дизати и преносити тамо, овамо. Или ка нека свирала, дудук ли — ваља јој свирац да је држи и својом мајсторијом разлико и лепо свира ш њоме гласовито, те свога господина
А еда може бити много и високо ландач до својевољна кроте мало и тихо беседљива помудрији? И свирала пукла већма ли весели од Давидових гусала?
Јерно овим ваља само свирала и прегуднице, а овим бич, ил' му замашна тојага. Неким само узда, више ништа, а једним остен шилом обости, кроштоно