Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Један од скупљених момака извади иза појаса своју дугачку врулу и стаде свирати орловку. Момци и девојке ухватише се за руке и силно као вихор стаде се окретати коло.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сретен није Циганин, него један сиромашак из села Н.; вредан и отресан момак. Служи под најам, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача.
ја умем да свирам у ћеманету (виолину), то сам дужан иста кући Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад
Милуновој с бубњем донети и кад он захтева да сам дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Кларо, свирај штогод! И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла. Она одмах скочи и отпоче свирати. Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу.
Би ми криво. Да бих угасио у њој и најмању сумњу да се ја само спрдам, рекнем јој: Ако дозволите, ја ћу вам свирати што. Скочим као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова. Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па што се не »фатираш«, што кажу, изнутра, к’о ја? — пита га домаћин. — Е, »лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати«, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном. — Е, е, господи никад није доста.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Фрајла Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка. Она би рада поћи за човека васпитана и од ранга; премда би је госпођа
— Дед свирај, девојко! Сад фрајла седне код клавира и почне свирати. Свира неку фантазију од Талберга. Комад је тежак, врло заплетено испада.
— То је била фантазија од Талберга. — Шта, фантазија! Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати! Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди. Није чудо што га зову фантазијом.
Није чудо што га зову фантазијом. Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати? — Богме, не могу служити — не знам. — Та шта не знаш! Како си ономад лепо свирала! Мораш свирати!
— Богме, не могу служити — не знам. — Та шта не знаш! Како си ономад лепо свирала! Мораш свирати! — Ах, мутер, без нота не знам; онда сам свирала поред слушкиње, она је лепо певала, а ја сам акомпањирала.
— Верујте ми, ауф мајне ере, да не знам; јер нема нота, а нисам никад од каквог кинстлера чула српски свирати. — А зар нисте чули Корнелија Станковића како српски свира? — Нисам, онда сам још била у инштитуту.
Сад и они седну, а фрајла опет поче неку фантазију свирати. Чарукџићу фантазија уши вређа, па кад је био крај, рече старијима да иду у другу собу. — Та шта ћемо ми матори овде?
Хајдете! — Баш добро, — дода тихо чика—Гавра. Сам остаде Љуба са фрајлом. — Сад ћу вам што из „Профете“, свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати. Паулина свира, а Љуби је мука.
— Сад ћу вам што из „Профете“, свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати. Паулина свира, а Љуби је мука. Волео би се онако с њом разговарати.
— Но, како вам се то допадало? — Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим. — Сад ћу вам српски свирати. — Е, да видим! — Шта хоћете? — Коло! — Дакле, коло. — Видите да знате!
— Е, да видим! — Шта хоћете? — Коло! — Дакле, коло. — Видите да знате! Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ћемо сад Стварно шта ћемо Сад ћемо вечерати срж Срж смо за ручак појеле Сад шупљина у мени зановета Онда ћемо свирати Ми волимо свирку Шта ћемо кад пси наиђу Они воле кости Онда ћемо им застати у грлу И уживати ИИИ.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Није то баш ни лако, и ту треба имати способности. Па такав је човек, особито младић, општељубљен. Па је знао још свирати у флауту и на гитар, па није рђаво ни певао. Лепа својства за допасти се.
Госпођа Матилда је гања да свира. — Свирај, Лујза. После ће господин фишкал свирати. Накани се фрајла Лујза, и почне певати са пратњом песму: „Меін Херз іст Хорст дер Ліебе”.
Почиње се у седам сати; тако је бар на билети заказано. Већ ударило седам сати, почну свирати „полонесмарш”. Шамика чује музику, већ је обучен, али неће пре осам на бал. Соба им је у авлији, и све се чује.
Госпођа Криблерка и Хауерка победу су одржале. Фрајла Лујза замоли брата да дâ „валцер” свирати. Брат одмах заповеди. Ту нема реда кад ће се шта играти, него сваки за себе што воли заповеди. Свирају „валцер”.
Магарац трипут рикне као добродошлицу. Сад опет сви у салу, почну свирати, а магарац почне се ритати, збуни се од гунгуле, па управо јуриша у креденц, оданде опет у валију.
— А у колико сати? — Опет у седам. — А могу и женске доћи? — пита млади Полачек. — Дакако, банда ће опет свирати. Све је у реду, куцају се. — Али кажи ми, Чамчо, ’де нађе те пајацке хаљине? — запита господар Софра.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Цар Тројан нареди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Цар Тројан нареди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Виђе он сада да су га оне осјетиле, па брже боље руком у торбу те извади свиралу и стаде свирати најприје лагахно а онда све јаче и јаче.
Сад се царевић лати свирале па стаде свирати. Све живо наоколо заигра а змај писну и стаде се трести и брзо смањивати док од њега не оста само колико мехурак који
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Сат стане ударати. на које се Станија упалаш.) Што беше то? ЉУБА: Сат, мајка. СТАНИЈА: Па сат у соби. (Сат почне свирати. Станија мало послуша, пак се прекрсти.) Какав је то сат? ЉУБА: То је музика? СТАНИЈА: Што је то музика?
Свирка. СТАНИЈА: Па свирка су зурле. ЉУБА: Хи, хи, хи! Ко ће зурле да слуша? Чекај мало. (Отиде фортепиану и почне свирати.) СТАНИЈА (уплашено): Ју мене, кјерко, ју мене, кјерко! ЉУБА: Шта је, мајка? СТАНИЈА: Ти да будеш Циганка?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Али ће на дну честите душе и грађанских жила, као гудало из далека, као моја невидљива рука, свирати сваки лептир бео, и сваки јастук врео.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Свирачи, знајући ко је он, издвојише се само они који су сигурно знали свирати. И почеше, и то не обичну песму, већ песму њихове куће, која се увек певала када се ко од њих удавао и женио: Хаџи
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И цар му дао, те тако и њега преварио). Ти ћеш свирати. — Кад је некакав човјек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово,
А он му онда одговори: „Ти ћеш, синко, свирати“. ИИИ ПИТАЛИЦЕ 1. О БИЉУ 1 Питали драчу: — Зашто свакога одиреш кад мимо тебе прође?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: „У цара Тројана козје уши.
Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: „У цара Тројана козје уши.
Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: „У цара Тројана козје уши.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
суморан Зар сад баш стати опет низати Реч по реч па их још и бирати И сам по себи болно гмизати И оној својој змији свирати Зар сад баш у тај мрак из окола Извити глас свој попут сокола Па као киша за њим левати Зар сад баш кад и ево
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Већ готово сасвим добро. Хвала вам, докторе. — Но, видите! А кад оздравите, нешто ћете нам свирати. — Xоћy, докторе, врло радо. Хвала вам... — одговорио сам, неочекивано ганут.
Спор је најзад нагођен тако да Егидио није смио свирати прије него би са фратарског звоника откуцала четири сата. По томе, на први јек Егидијева тромбона много шта се
Мој је учитељ имао једну ситну недаћу. Заправо, једну велику „ситну недаћу”. Прије него би почео свирати, дуго је намјештао виолину на кључној кости, истезао врат, трзао раменом, штрецао оком, шмрцао носом, узбацивао главом.
Тад сам је замолио да ми је донесе у собу. „Нећу свирати, тек тако, да је имам уза се”. Удовољила ми је. Касније сам разабрао да је о том мом интересирању за виолину одмах
Уистину, највише га се зажелим у дане кад је оно велико сунце, горе, застрто и одсутно. — Xоћеш ли да те учим свирати на овоме, мишо мали? —питам га. А он стидљиво поникне слијепим очима, смијеши се и потврђује главом, без ријечи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СИ ДОЛИЈАЛА 372 ЗЕТ У ПУНИЦАМА 373 КЛИНЧОРБА 374 САМОУК И ЊЕГОВО ПИСМО 375 УЧИТЕЉ И УЧЕНИК 376 ЦАР И ДИЈЕТЕ 377 ТИ ЋЕШ СВИРАТИ 378 ЗНАМ И ЈА КАО БОГ, ДА СМИЈЕМ КАЗАТИ 379 МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ ОСТАЛО 380 НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ 382 И ТО ЋЕ
Чобанчад, кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
Цар Тројан заповеди да се начини свирала од онога прута да види како ће свирати. Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара Тројана козје уши!
побрате, изиђу оне из кочије, па му реку: — Ето ти кочије, а ето ти свиралице, па куд год окренеш свиралу па станеш свирати, кочија ће на ону страну ићи, а кад престанеш свирати, она ће стати.
кочије, а ето ти свиралице, па куд год окренеш свиралу па станеш свирати, кочија ће на ону страну ићи, а кад престанеш свирати, она ће стати.
Кад он то чује, сједе у кочију, па стане свирати, а кочија се крене те хајде, и тако дође до једне биртије, и ту га ухвати ноћ.
Кад се ујутру свануло, устане он и види их, али га ни бриге није, него узме свиралицу па стане свирати, кочија окрене ићи, а њих три уза њ скакати.
А он цару: — Видиш и сам да нијесам звао: ко се надао, ко ли је знао да ја идем у тамницу? ТИ ЋЕШ СВИРАТИ Кад, је некакав чоек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале око њега, па један вели: донеси ми ово, други
А он му онда одговори: — Ти ћеш, синко, свирати ЗНАМ И ЈА КАО БОГ, ДА СМИЈЕМ КАЗАТИ Један сељак имао неколико јаради, па слао за њима синчића од десетак година.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” У већ споменутоме свом чланку Н. Радонић је о Трлајићу забележио још и ово: „Знао је као дете лепо у двојнице свирати, које је обично при свирању у капу метао, да боље хује.
собу, удеси ји, и онако с мешином под пазувом и прдаљком на рамену уђе међу руску господу, своје узванице, и почне им свирати, ди је све ђутуре изненадио и задовољио, и тако му Руси прозову гајде: Терлаичевна музика.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
је поверена тајна о тим наказним ушима изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: »у цара Тројана козје уши« (Софрић, 103, мисли да ова приповетка има етиолошки карактер).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мајка закука. Мајстор Коста се савлада: „Па како ћеш, лудо дете, у свираче, кад ни свирати ни певати не знаш. Шта ћеш међ њима. Хоћеш тањир у шаке па од стола до стола у прошњу. Је ли то хоћеш?
И подврискивао би заиста, само тихо, загушено, страсно. Госпа Нола је желела да Срба учи свирати у виолину, али он је сам друкчије решио — Нано! вама свирам! — Срба је, међутим, више певао него свирао.
Од матере је Павле учио немачки; ишао је код оргуљаша да учи свирати у хармониум; од трећег разреда гимназије, посећивао је два пута недељно и неки мали трговачки курс; код старог
—Свеједно! свирај што има! Свирај коло, свирај сватовца. — Не могу то свирати, јер то није музика за концерт. Ви знате да је гимназиски концерт увек посећен, долазе и Немци и Мађари и Јевреји, па
— Нећу — одговорио је кратко али уљудно. — Ако не могу суделовати како ја мислим да треба, свеједно, нећу свирати, даћу новчани прилог. — Сад тек букну урнебес. — Прилог у новцу! Што ти значи! Јеси ли ти ђак, или ниси? Пази Ротшилда!
— Смеј. — Наравно! Онда је и врло просто не свирати нашу музику, и нудити новчани прилог. Може му се! Одједаред пецкања пресушише. Све заћута.
Ја видим рад као зараду, што већу и јачу... Има и у том лепоте, Бранко. То је виртуозност, то је као свирати у клавир, то је питање уметности духа и вештине прстију. То је један сложен посао, као нека симфонија!
Волео је Стефан страсно музику. Сам није знао свирати, али би позивао добре свираче у кућу, а одлучио је да ће му обоје деце учити свирати: син у виолину, а кћер у клавир.
Сам није знао свирати, али би позивао добре свираче у кућу, а одлучио је да ће му обоје деце учити свирати: син у виолину, а кћер у клавир.
Научићеш лепо свирати, и то је и занат и вештина. — Ја волим кад се свира, али ја нећу да свирам... Није за нас Влаовиће сад време да
Јосиф је имао знатан дар за музику. Свирао је прво у виолину, и умео оцу свом свирати скоро „тако тихо као што је тиха светлост”.
Агница је озбиљно учила свирати; госпа-Јелка је озбиљно читала препоручену добру књигу и стално претплаћен Л е т о п и с; господин-Васа је остајао на