Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На сабору не беше другог свирача до неког Сретена Стојића и још једног момчића што удараше у бубањ. Сретен није Циганин, него један сиромашак из села
; вредан и отресан момак. Служи под најам, а уз то зна свирати у ћемане боље од многог свирача. Чак из даљих крајева траже га људи и погађају да им свира на свадби, слави или каком другом весељу.
— Два јесу, ако не буде и више. — Лепа пара! — Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема. — Да је мајстор у том послу, то знам, али нисам знао да му се толико плаћа.
И сад, кад људи хоће да кажу какав крајњи каишарлук — рећи ће: »Најмио Милун свирача!« ШИЛО ЗА ОГЊИЛО Ћир Трпко не продаје више ни бозу ни кокице.
Африка
Ја сам дотле са узбуђењем мерио колико је размак између свирача и нас све мањи. Кад нам сасвим приђоше, они ту испред колибе додирнуше челом по неколико пута земљу пред нама.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
банда) — чета, одред, група, дружина, путујућа група свирача барбариш (нем. барбарісцх) — варварски, дивљачки бастромпета (итал.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А мајка, са сузом која јој полако, полако мили низ образ, гледа ме где гологлав стојим између њих и свирача и дворим их са очевим сахатом на прсима, па као да ми вели: — Божић, сине. Видиш ли?
— Свири, бре! Затим су се чули пуцњи његове жиле и јауци, превијање од удараца, плачни гласови свирача, Циганака, Цигана, које гоњаше испред себе, и њихова молба: — Аман, газдо! Хоћемо! Сад ћемо!!
Била је боља. А овде код Анице било је и свирача. И тај човек, муж јој, није хтео да се као остали удовци венча у стајаћем оделу, већ је начинио ново.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ушушкај се, Сеновити, док не мине, док не мине буничице што је јело. ИИИ САН О ПОВЛЕНУ, ІІ Три свирача с висоравни, гологлави, полутавни, враћају се, ломни звуком, са трубама под пазухом. Отпала је плоча с клина.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Чекам. Нигде никог. Уз вапаје гласне Непрегледна хрпа рањеника кисне... СЕРЕНАДА И АЛЛЕГРО Са три свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се, ко лопов што се
плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се, ко лопов што се крије, Са три свирача у црноме плашту.
И стаће песма ова. И кад, ко подсмех на ту срећу ташту, Весела зора на истоку сине, Са три свирача у црноме плашту Поћи ћу — да ти сутра дођем снова..
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку. Сигурно је то био купац куће. И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд
И на изненађење свих, пуцњи пушака убрзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су одједном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе. А све је то била Магда спремила.
сунце увелико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она,
овамо већ биле све посвршавале што треба: и оно купање Софкино у амаму, слагање дарова њених по доксату, дочекивање свирача, играње првога ора, просипање шећера. И онда после тога зна се долази „његово“, тј.
И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају, раздрагавају и померају са
гледа: и чочеке, и њу, Софку, како се спрам сунца а у облаку од свиле и злата светлуца, а опет не може да се наслуша свирача, који, као последњи, морају око њега да иду, морају силно да свирају и певају, да би могли чак и чочеци тамо испред
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Празна позорница. Издалека, све ближе и јаче, чује се силна свирка, сељачка и варошка, састављена из више група свирача: гоч бије, грнета пишти и трешти, ћемана цвиле и извијају.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ту су их рибари најрадосније дочекивали. Како и не би? уз песму малих свирача лакше се окопавао виноград, лакше извлачиле мреже из мора.
Коначно, заситивши се њихове свирке, пустио их је. Али убрзо би се нашао неки други моћник и заточеништво малих свирача се настављало. Бор је био далеко од моћниковог двора, а још дали од царског дворца камо су их одвели једнога дана.
Запрепастио га је и разочарао изглед малих свирача. — Па, то нису свирачи! — узвикнуо је. — То су деца. Да се То ВИ нисте преварили, Доглавниче мога Доглавника?
Заузети јелом и дивљењем царичиној новој халини, ни цар, ни дворани нису приметили нестанак малих свирача све до подне.
— одговарале су птице. — Три дана летења су далеко, али журе, стићи ће... А када прођоше та три дана, ево малих свирача! Скупи се цело рибарско село. Весељу никад краја, али и уходе су путовале, прерушене.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЛИИИ СЕРЕНАДА (1—З) 1 Аллегро Са три свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се к'о лопов што се
плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се к'о лопов што се крије, Са три свирача у црноме плашту.
сетне виолине У свежу ноћ, и стаће песма ова: И кад, к'о посмех на ту срећу ташту, Весела зора на истоку сине, Са три свирача у црноме плашту Поћи ћу - да ти сутра дођем снова! М.
А кад последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска Хетера лепа угледа свирача бледог И по степеницама светим безумно полете к њему. Хипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе, Она у болу паде.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам дотле са узбуђењем мерио колико је размак између свирача и нас све мањи. Кад нам сасвим приђоше, они ту испред колибе додирнуше челом по неколико пута земљу пред нама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А на двору почишћеном Сватило се хитро коло, Хитро коло превелико. Њему свира три свирача, Један другог надсвирује Да с’ распадну кожне гајде, А момчићи да поломе Од играња лаке ноге.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А када последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска хетера лепа угледа свирача бледог, И по степеницама светлим безумно полете к њему. Ипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе Она у болу паде...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Одведе Срећка једног дана на наук код свирача, уговори колико ће плаћати и купи ћемане. Срећко није далеко дотерао са свирањем, али је једне вечери збиља купио
Брука у кући, брука пред паланком. Ристана очи не суши, а мајстор Коста црн и сув као мрав. Сети се онда један од свирача да опроба Срећку глас. Певао је Срећко, као да је само тај позив чекао, ваљда десет песама.
Одвојио се и од куће и од свирача. Сам припева уз нечију тугу или севдах, некад по клупама у парку, или у чамцу на реци, некад по свадбама, а и по
Срба заузима позу свирача под прозором, пољуби тамбурицу, и по тамбурици и окинутом једном звеку посла пољубац Јулици. Тамбурица Србина је била
ту пограничну, доста одређено српску варошицу, окренуту тачно према Београду — па је ту бивало европских уметника свирача и рецитатора, било нарочито гувернанти толико, да се у час званичне шетње, по званичној алеји парка, више говорило