Сремац, Стеван - ПРОЗА
али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу да одмах иде и да доведе Лату Циганина са свирачима. — Ама, прико, батали то! — умирује га полаженик. — Е, па добро, ’ајде да оставимо то! — Прико, ’ајде да певамо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Затим узе свираче. Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају. Затим право, укочено, оде са свирачима који су му певали: Подухнуше саба-зорски ветрови...
Затим право, укочено, оде са свирачима који су му певали: Подухнуше саба-зорски ветрови... У том напољу већ је био јак мрак, дрвеће почело да шушти као
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И | онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и
Више се правио да је весео него што је у ствари био, да би доле жене биле слободније. Зато је више пио и наређивао свирачима шта да свирају, И то не оне песме, које су биле лично његове, него ове, свакидашње за које је знао да их сви остали
Чак поче одозго са свирачима да разговара, наравно турски. Поче поједине да распознаје. Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење,
— Пријатељи моји! — чује се како виче окрећући се око себе. — Нека ме чују! — наређује свирачима, да јаче, више свирају. Настаде руковање, љубљење.
Не жалећи што виде како се њени са својим | свирачима одвојише и одоше. она чисто одахну, кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући.
Не, тато. Али он је не погледа. Преко софре, укорак је прескочивши, пође по кујни, свирачима. У том свирач, држећи у једној руци тромо грнету, а другом притискујући распасан минтан, пресави се пред Марком и
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
! (Лупа бесно.) Ако она, Васка, тврдо, здраво спава, што други?... (Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди! (Бешње): Отварајте! Снажна свирка; гоч.
ПРВИ ПРИЈАТЕЉ (свирачима, сеоским са гочем и зурлама): Ви ту доле, пред кујном. Одморите се. Док затреба. С нама само тиха свирка.
Је ли тако, пријатељу? ЈОВЧА (трза се): Да, пријатељу. (Виче према отвореним вратима кујнским.) Подрум отварајте! (Свирачима): Ракију, вино, све да вам се да, не чекајте, одморите се, док... (Пријатељима): Овамо!
(Пријатељима): Овамо! (Пење се с пријатељима и варошким свирачима, иза Софије која им светли уза степенице; Софији): За нас горе гуменџу, и кафе, одмах!
Свирачи се извлаче преплашени, погурени. Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке. Неко с фењером их с лева дочекује и води кроз воће, где су коњи и остали, па ће кроз
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— То су деца. Да се То ВИ нисте преварили, Доглавниче мога Доглавника? Овај одречно одмахну главом и нареди малим свирачима да покажу своју вештину. — То су баш они о којима се прича, светли царе! — Кад је тако, нека свирају!
Помодре од љутње цар Жуто Ухо, а царица се упита: како ће им сада пријати торте и рачићи! Решено би да за свирачима крену најлукавије уходе царства. Паде обећање да Же онај ко прокаже или пронађе мале свираче добити триста златника.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он, као свакад, са галамом, са свирачима, песмом, пуцњавом иде, и то не кући, већ у оближње село где су чивчије оца му, да тамо са чочецима, Циганкама продужи
он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује, ноћу са свирачима пијано, бесно, уз пуцањ пушака пролази поред њене куће... Ништа од тога. Младен као и пре...
И, кад је требало, он се дигао, са њима, новим пријатељима, свирачима, дошао кући. Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба.
позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама, слугама да ништа не жале, већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А црни дни ти дођоше! (Показује на кола, сватове.) Ето ти ги! Свирив! Радујев ти се: (Бесно, свирачима): Свирите, бре! А с’г, ајде, остај ми с’с здравје! Збогом! И ћути, не тугуј, не плачи! (Погружено одлази.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији. Увек је стопарац давао кад је водно он коло.
И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?!... Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...