Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда, где је доскора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе
Победнички и гордо стајао је међу гомилама. Људи су га се бојали, јер је био страшан, а жене су га волеле, јер је био свиреп. То је био једини човек који није познао јаде.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Врх суве воде зрак је жедан смук. Бомбардер, ловац, свиреп летач - скот! Аждахин пламен склупча се у звук што нафту лоче. - Куд би грешни Лот?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
духу, нити Што нам судбина вечно заповеда А прохтеви нам никад нису сити, Но заборав је, Госпо, сав и свуда, Заборав свиреп, неумитан, зао. Ниједна беда и ниједан Јуда Није ми никад такав удар дао Ко ови тихи, стални заборави...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Бацах поглед доле, Никог није било. и дође ми жао: “Можда је чекала, можда много воле, А ја? — ја сам свиреп, бездушан и зао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свима је већ одавно дозлогрдио тај глупи дебели крпељ без душе, тако свиреп према себрима и осорљив према нама војницима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тако се ту рађа, тако умире. А споља никаквих промена. Меланхолија тмолих водâ. Изненади понекад свиреп аристократ, видовита барска птица, која ту свраћа само на ловиште. Бранко је прилично закаснио. — Извини, молим те.