Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А ја ипак не знам за радост и срећу; Ја се бојим твоје подмукле Лепоте, Да освету једном не затражи већу За свирепа права што јој други оте.
И моја ноћишта, и пратњу на друму; И мој траг на песку, и мој сен на зиду; И као што љубав зрачи једном уму, Да свирепа мржња светли твоме виду.
И као да у тој празној воденој ноћи пева неки црни хор чија се свирепа песма разбија у неким сводовима од камена. Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој радости прождиру небо...
Адам баци свој мрачни и брижни поглед по видокругу који је био у пламену и диму. Свуд је владала мртва самоћа и свирепа тишина. Ева је за то време седела у сенци топола поред једног зеленог извора.
Зато му је жена дала неко грожђе од кога је морао умрети пре него увређена Звезда зађе у пустињи. Јер је Зохра свирепа и не би јој више на обалу слала свако вече другог човека. ПРОРОЦИ Пред селом се јавио пророк из неке друге земље.
Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших кућа, и оне вас поједоше. Божанства су зла и свирепа. Хајде да их оборимо и да тражимо друга.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
осећам једно што мора бити, осећам ужасну трагедију, најславније, по боловима, генерације које нестаје и чија је свирепа судбина: да на крвавим својим грудима, пуним рана за принцип отаџбине, пригрли, хтела не хтела, онај племенити принцип
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Но, моја глава, пуна светиње, другојаче би мислила. Кога оженити? Мене? Сачувај, боже! Боље сто пута да ме каква свирепа лавица или медведица с ноктима својима на парчета растргне, него да ме најлепша српска кћи у своје незлобиве, чисте
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сад од Куманова, Маркова Прилепа, И од Грачанице до Битоља равна Укинута рука црна и свирепа, Оживела наша царевина давна.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага. Ако је драго вам, чујте ми светлу и велику тајну, Која дубоко у прсима мојима скрива се давно: Дететом кад
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Гле безбожника! Крвника! Турчина! Куда га води смелост свирепа? „Крвљу бојити?...“ баш тако пише, Азијски скот! нечовек! грдило! Али — Опрости, боже, женску прехитрост!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
О, небо, о, судбино!« — и проче. Ова девојка има 50 иљада, али јако пробира. »Зар је моја судбина тако свирепа? Зар се небо на моје уздисаје неће умилостивити?