Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У момака из очију св'јетла муња с'јева, Громом грме свириле, а Нева потпева. Погледај ми, Љубо, сад на старог момка Како жустро подиграва и несташно хопка, Пак ми саде кажи хоћеш
сливова дрена, и да ји накити оловом лепо, и рог такожде да буде сливов, а что будет коштовати, то ја за плаћу, како свириле получим, стараћу се.
Но да не заборавим казати: Свириле да буду управо бачванске, крупнога и дебелога гласа, а не маџарске танкогласне. — Мени су свириле нужне зато да не
— Мени су свириле нужне зато да не заборавим да сам бачванске, тј. право чисте српске лозе, као и моји прадједи. А друго, нас има овде