Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!... Тако је то готово свако у бога вече зими. Једно вече тако беше жестока мећава.
Кад их слушаш, мислиш да гњаве пуну врећу мачака, али тек опет могу поднети. — Одмах се ту поче свирка, игра, разговор.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Прође дан и спусти се ноћ... Турци и не покушаше више; чак се и не појавише... Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лица њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све је то било пијано, и тамо по собама и у кујни и у авлији и селу. Тек пред зору умуче песма и свирка и престаде жагор и сватови се разиђоше из призрења према уморним младенцима и сутрашњој киселој чорби.
Африка
Ништа милозвучније и нежније. Нема тешког удара у бубањ, ни писка у рог. Свирка је долазила бескрајно моћна својом лепотом и слаба својом чујношћу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пенџери на тој кући били су осветљени, ноћу, до неко доба, и, из те куће, често, орила се песма, и свирка. Трандафил је волео друштво и говорио је да је његов дед пошао, го, као пиштољ, из Солуна, да је био застао у
За све то време, из зидова, допирали су, до Павла, свирка, дрека, смех женски, вриска. У кући је, негде, морало бити много веселог света. Госпожа Хумл учини се Павлу врло чудна.
Велика, у решеткама, у гвожђу. Из тих, ноћу осветљених, прозора, орила се, свако вече, свирка и песма, јер је Вишњевски, у Токају, живео, à ла гранде!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Из задњих улица града, које су светлуцале под брегом, допирао је не само лавеж паса, већ и свирка потмула и нека хука. Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати.
Рђаво вино. – Зинуо је да викне ађутанта: „Ауерсперг“, али ађутанта није било. – Из трпезарије је допирала свирка. Кроз отворена врата, мирис јоргована. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. Почео је да броји свеће.
Матавуљ, Симо - УСКОК
хладовинама, што се из далека виде као црне пјеге, пасе силна стока, креће се свијет, разлијеже се пуцњава, свирка, ударање сјекира, пјевање, а не ријетко и нарицање.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Изиђох и стадох на праг од кујне. Месец беше насред неба те не беше великих сенки. Ларма, песма и свирка све се више приближаваше и јечаше.
у долину и не гледећи на ону ледину испод чесме, на којој се стрељају осуђеници, а са које се сада чуо звон оваца и свирка чобана у дудук.
А свирка му оштра, монотона. С леве стране, на путу, који је био усечен, а из долине преко брда водио вароши, искрсну Митка Мера
Снага јој се крши и вије као змија. Само јој очи раширене, чудне, тамне, а опет тако светле... Песма и свирка са свадбе све јаче. А месечина се разастире и плива, плива...
А и у ваздуху као да струји нека голицава раскошност и изобиље. Где год се окренете, свуда жагор, песма, свирка. Свирачи само ничу пред кућама, заједно с гомилом деце. Зурле пиште, бубњеви бију, да се тресу прозори и гасе кандила.
А од свуда, са свију страна, по комшилуку песма, свирка, веселе. Па чак се већ зашло и у пиће. Ено: Јован Паламар засео насред куће.
Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто вишу од себе, они су је пратили, угађали јој ... А свирка је била мека, дан топао. Први пут она осети — осети да је лепа, млада...
Свет се помало разилазио. И кад се све разишло, она је ушла у кућу. Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.
Али од свега у ствари није било ништа. Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле. А ко зна ко је тамо у механи био... Ништа није било од свега.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи! »Да те носе наша крила »где је врело сваког миља.
Тако зборе вилске очи, а у мене свирка точи, свирка лепа мени тепа: »Скочи доле, скочи, скочи! »Да те носе наша крила »где је врело сваког миља.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара Тројана козје уши! Онда се цар Тројак увери да се на земљи ништа не може сакрити, па ономе
А пустињик му пружи једну малу свиралу па му рече: — Ништа лакше! Ова ће те свирка увијек веселити, а кад твоје срце заигра, играће и све живо около тебе докле се год свирка чује.
Ова ће те свирка увијек веселити, а кад твоје срце заигра, играће и све живо около тебе докле се год свирка чује. Царевић му се захвали, па онда пође даље, а једва чека да буде сам па да засвира.
Не имајући гдје лећи, спусти се за млинске каменице и ту се скупи. Кад је било тако око поноћи, оћути се пјевање и свирка. То су били ђаволи. Кад су били близу онијех млинова, сврате се у онај исти млин гдје је џомет био.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) Какав је то сат? ЉУБА: То је музика? СТАНИЈА: Што је то музика? ЉУБА: Зар не знаш? Свирка. СТАНИЈА: Па свирка су зурле. ЉУБА: Хи, хи, хи! Ко ће зурле да слуша? Чекај мало. (Отиде фортепиану и почне свирати.
) Какав је то сат? ЉУБА: То је музика? СТАНИЈА: Што је то музика? ЉУБА: Зар не знаш? Свирка. СТАНИЈА: Па свирка су зурле. ЉУБА: Хи, хи, хи! Ко ће зурле да слуша? Чекај мало. (Отиде фортепиану и почне свирати.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Најзад песма замре, свирка умуче. Војници су распремали шаторе и из једнога се чуло: — А ти, бре, сву сламу привукао, а ја лежим на земљи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
разумевајући шта то с њом би — ђаво прсне у грохотан смех, разглави вилице тако да више није могао да настави свирку. Свирка се прекиде, прекиде се и игра.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.
Тамо у »Трбоњиној пивници« чујаше се свирка и галама; он беше готов да пође у то весеље, али не могаше да остави ово суморно размишљање, које му је, ако икад оно
Орила се песма по китњастим паланачким баштицама или по равним дубравама, грмила је свирка, текло је рујно вино, тутњила је земља под ногама лаких играча, а ваздух се проламао од узвика и весеља...
У њему је нека жива журба и затајена неизмерна срећа... У дворишту бруји: свирка, игра, смех, говор. Дошли сватови! Све се ускомеша.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Још од пада Бастиље Не подносим насиље.” Радојица жмирка: „Нека нова свирка?” Па ће, гласом преболним: „Ни ја тучу не волим, Али шта ћу ако ме Нападну у Гацкоме?
Ветрова песма је тужна, ал он је никад не мења; То је свирка вечног сећања и вечног пролажења. СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ Ако ветрина дува из топлих пушница југа (Носећи мирис
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чује се свирка. Он, њен младожења, као завршавајући последње веселе, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и
ВИИИ Баш на други дан Духова, у вече одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија. Мати јој као да предосети.
Још више је збуњивала свирка испред куће а највише навала све та: комшилука, деце, и старих жена, што почеше, као на свакој прошевини, да пуне кућу
И зато, када се већ једном чу одозго свирка, цела се кућа покрену, све полете на капију, с узвиком: — Ето чалгиџија! Свирачи су заиста долазили.
Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени... XВИИ У саму ноћ дође кући и ефенди Мита, обријан и очешљан.
Кроз ноздрве јој допире ноћни хладан ваздух. Башта поче да јој се нија, ноћ све лепша, одређенија, као и она свирка, песма: — Хаџи Гајка, мори, хаџи Гајка девојку удава, Ем је дава, мори, ем је дава, ем је не удава!
И заиста су то били они, „пријатељи“ и долазили овамо у походу! Чула се час зурла, час ћемане, и варошка, и сељачка свирка. Ускоро се поче да познаје у среди њих Марко, свекар.
Алил, чисто као увређен, одговори: | — Газда Марко, свирка моја, образ мој! И клечећи још више се саже. Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се
И клечећи још више се саже. Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“. — Тодора, Тодора! — повикаше сви.
Али у самој цркви јој би боље. Ваљда што | она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама. Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве,
Опет поче свирка. Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло. Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. А ту свирку, хуку, он,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
што се у даљини чине као мале црне пјеге, под сјеновитијем китама букава, борова и витијех јела, разлијегала се свирка и пјеванија.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: „У цара Тројана козје уши.” Онда се цар Тројан увери да се на | земљи ништа не може сакрити, па ономе
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) ИИИ Кућа као у И чину. Ноћ звездана, без месеца. Празна позорница. Издалека, све ближе и јаче, чује се силна свирка, сељачка и варошка, састављена из више група свирача: гоч бије, грнета пишти и трешти, ћемана цвиле и извијају.
Свира се свадбена песма, кад просиоци, нови пријатељи, иду да прстенују девојку. Урнебес, свирка, топот, подврискивање, туфеци све ближе.
Споља се чује свирка само ћемана, пригушено, чежњиво. ЈОВЧИН ГЛАС Е, пријатељи, ето то је та Јовчина кућа, имање. Широко колико зид овај
(Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди! (Бешње): Отварајте! Снажна свирка; гоч. Кујна се отвара, осветле се врата.
Одморите се. Док затреба. С нама само тиха свирка. Је ли тако, пријатељу? ЈОВЧА (трза се): Да, пријатељу. (Виче према отвореним вратима кујнским.) Подрум отварајте!
Пауза. У соби, горе, утишанији жагор: »Ако, ако, пријатељу! Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка. ЈОВЧА (излази из собе на доксат; љут што се његови не појављују; с почецима већ сумње и слутње неке тешке тајне јер
(Затвори врата од собе где су гости и свирка): Овамо! (Истргне јој свећу, отвори Васкина врата, осветли собу. Кад види да је празна, избезумљено, другим гласом):
Ко зна колико, али кроз који дан можда ће да роди... (Пометено силази, бежи у кујну.) У соби појачана свирка, која и дотле непрекидно траје; сад и пригушена сватовска песма. ЈОВЧА (од беса угриза се за језик.) Ав!
) Ав! (Нагло отвара врата од гостинске собе, стаје на осветљена врата.) Пријатељи! Свирка и песма, прво појачане отварањем врата, прекину се.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ваљда неће бити бездушник.. ...Симкином раном мили вијавица из мрака у јабучару. Тече њоме лако, као крв из ње. Свирка бриди њеним костима, одваљеним, расутим по влажној и тврдој постели, костима што се само влакнима и жилама бола држе
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар је необично да су мали свирачи постајали све славнији? Да се веровало како њихова свирка извлачи пупољке из голих грана? Да звери излазе из шума и камењара и слушају их као затрављене?
Сама од себе ниче прича како њихова свирка усправља одузете, глувима враћа слух, слепима вид. Они за ту причу нису знали, али веселило их је да се враћају на
Цар Жуто Ухо био је мало наглув и свирка га није занимала. Али ако је отмено да другима свирају музичари за време свечаних вечера, што не би и њему свирали?
Тако и подне дође, и славно друштво се растури да предахне, али њихова свирка не стаде да би сан цара и двора био слађи.
Скупи се цело рибарско село. Весељу никад краја, али и уходе су путовале, прерушене. — Ако је тачно да је њихова свирка лек, ми их морамо наћи!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
280 ЦXЛВИИ ЈЕДНА ИНТИМНА ИСТОРИЈА 281 ЦXЛВИИИ 2 282 ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА 283 ЦЛ ЗАВЕТ 285 ЦЛИ НОЋНА СВИРКА 288 ЦЛИИ ИЗ ЈЕДНЕ ШЕТЊЕ 292 ЦЛИИИ ЗВОНИ 295 ЦЛИВ НА БУНАРУ 299 ЦЛВ ГАЛИУМ ВЕРУМ 301 ЦЛВИ АПРИЛСКА
Штекће лисица гладна, и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико ситно хоре се њихови звуци, И тону у јасној ноћи...
Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно лице мраморнога Пана. Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лида њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног
В. Рајић ЦЛИ НОЋНА СВИРКА Кад лепа „Госпа“, у поноћно доба, Са пуно чежње завесу отшкрине, До ње тад допру заношљиви звуци С „Господинове“
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад они начине свиралу и почну свирати, а свирка издаје глас: — У цара Тројана козје уши! Онда се цар Тројан увери да се на земљи не може ништа сакрити, па ономе
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Чује се свирка. Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси
Петровић, Растко - АФРИКА
Ништа милозвучније и нежније. Нема тешког удара у бубањ, ни писка у рог. Свирка је долазила бескрајно моћна својом лепотом и слаба својом чујношћу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
чују брујање и кретање у турској војсци: с вечера су се чули прво одјеци вечерње молитве: »Алах ил алах«, затим песме, свирка, весела граја, а доцније тутњава од покретања војске и војене опреме и здржани људски гласови.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.
Изгледало је да је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.
Из чаршије опет жагор, кретање. Из које кафане чује се свирка. А опет, све то од њега некако удаљено, високо и заједно са мраком, ноћи одлази, диже се од њега, усамљује га...
Ћипико, Иво - Пауци
— Де, још! — вели Раде. Али Илија не послуша. А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле, и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге на чијој ватри чобанчад пржи клипове
И он у трен крену низбрдицом за њима. Нијесу далеко одмакли још сек чула свирка хармонике. Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свирачи цијуличу у свирале и двојнице. Јекће бубањ од свињске коже. Меша се свеколика свирка и галама. Комеша се гомила у ковитлацу кола, зајапурена лица младежи, подврискивање и разузданост.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци И тону у јасној ноћи...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Одмах затим он се онесвести. У самртном ропцу, изнесоше Тиха из дворане. Свирка умукну, гости се разиђоше. После напрасне смрти Тихо Брахеа, кога положише на вечни починак у цркву Св.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
НАЗА (уплашено Сарошу): Што је то, што овако доцкан, у невреме, весеље и свирка? Да ме је сам паша звао не бих му дошла, ама ти, ти си мој паша!
НАЗА (узима нож натраг и враћа га Сарошу): Немој, да ти се смеју бегови када те виде без оружја. Чује се свирка Цигана, чочека и њихов долазак. Испред њих играјући момак Коста који их је звао.
Звао сам вас у госте и на вас је ред да се веселимо и певамо, а сутра у Доњо Врање моје је. Деде, бре, чочеци! Свирка: »Тешко оро«. Чочеци играју. Наза баца јелек. Испред изваљених бегова игра по један чочек.
Ох, де, беже: »Весело, Стојно, Весело«. Свирка и песма: Весело, Стојно, мори, весело! Што неси увек, мори, весело? Да ли ти је жалба, мори, за мене, Што не смем,
Па неје право да ти бегујеш, а ми да гладујемо. Сваки свој занат! РЕШИД БЕГ Ако де, ако!... Цигани, бре, свирајте! Свирка и игра дуго. Зора свиће. На врањанској Саборној Цркви удара звоно јутрење. РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча.
По свршеној игри бегови, Цигани и чочеци одлазе. САРОШ (оде за њима). ЧЕТВРТИ ЧИН Чује се песма и свирка ага који пролазе поред куће Ташанине. Ташанина соба. У велико дан. По соби послује Ташана.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Волела је и песму и Србу. Још серенада није била сасвим престала, а госпа Нола чу нечије кораке у башти. Свирка се прекиде. Мало затим чуше се и Србини кораци: враћао се под прозоре.
Понекад, Јосиф је тражио да свира. Та свирка је мамила сузе на очи сваком живом, а Лекса се, негде скривена, гушила од плача, ударала у груди од немоћи, јер су и
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Дан се смирује. По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. Са улице допире свирка, граја. У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући.
АРСА Ама, брате, не могу све сам, разуми! Треба то сви; не могу ја сам. (Са улице још већа граја, свирка, песма и пуцњи пушака.) Ето, чуј! Већ почели и из пушака. МИТКА (споља): Сабљу, мори, и пушку! Коња, Дорчу ми изведи!
Из даљине почиње да допире свирка и песма. На степеницама од кућице седе Марко и Магда, ослушкујући. Свирка и песма бурнија и све ближа.
Из даљине почиње да допире свирка и песма. На степеницама од кућице седе Марко и Магда, ослушкујући. Свирка и песма бурнија и све ближа.
(Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе. Издалека граја, свирка и песма се разбира. СТОЈАН (показујући руком одакле долази песма): Она, мајко, она!
Сватови напред, младожења остраг, а Цигани за њим. Певају му и свирају они да га развеселе, а свирка им оштра, оштра те срца кида!...
Певају му и свирају они да га развеселе, а свирка им оштра, оштра те срца кида!... Таква је моја свирка и песма била кад ја пођох да се венчам: — да више у зелену башту не идем, месечину не гледам, драго не чекам и милујем
Иза њих примећују се виногради кроз чију средину води широк, прав песковит друм. Из даљине чује се свирка сватовца. Доцније на друму почну да се назиру кола покривена арњевима и искићена пешкирима.
КМЕТ (остаје, и сваки час вири. Час гледа у Коштанину колибу, час на друм, са којега се чује свирка. Храбрећи се): Иду, иду сватови! (Уплашено, гледајући на Коштанина врата.) Ох, кад ће већ да је одведу?
(Коштани): А ти? Кажи ми, да ли си ме бар кадгод волела, те да знам зашто ћу да венем? Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу. СТОЈАН (нагиње се над Коштаном): Кажи ми! КОШТАНА (бесно): Нисам!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
духова острво лепо У месечини је било. Ту се уз слатке звуке Маглено коло вило. Вило се тамо и амо. Док свирка све слађе звони; И ми минусмо даље, Неутешени и бони.
И гледају се гледом Благим и чедним кô рај; Где зборе стабла цела Кô хор где пева лес, И жубор чује се врела Кô свирка уз лаки плес; И песме љубавне звоне Што још их не чу слух твој, Па ти сва душа тоне У чежњи сладосној.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(давор’) — узвик који најобичније показује жалост, а уз то често и прекор, ређе претњу, радост, чуђење даворије — свирка, песма дажд — киша даиџа — ујак даја, дајко — дем. од даиџа далбулана — велики бубањ данаске — данас даница — в.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! — За Мана не бива! — вели Таска. — Е, зашто да не бива? — Хехе! — осмехну се презриво Таска — „Гаки нема, — свирка сака!“ — Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога — плану Дока.
То се Мане са друговима весели... Чује се свирка надалеко! Чује је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да