Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Милисав га пољуби у руку, па оде... Људи се разиђоше са сабора; зурле и свирале умукоше; нема свирке, нема разговора. Ноћ је... Понеки старац само кашље у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сад нека сваки иде својим људима. И разиђоше се. Освану 1. август. Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије. Турци се спремаху за полазак... Небо беше прошарано облацима... Од Дрине се дизао један повећи густ облак.
Већ се могаше добро разазнати топот копита. Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. У тај пар појави се војска. Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике...
И што се више приближавала, све страшнија биваше. Ратници стајаху бледи и неми. Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... — Ту су!... — Будите спремни!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Изгледа као да се успавао, као да изумире живот у селу; ућутало се све, по сокацима и свирке и песме и жагор и разговор.
поштовалаца Доситејевих, иако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, и замерао му што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
морали су пазити и на бубњара, који је са четири кратка ударца палице по чинели давао оркестру знак за почетак свирке.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
При тој помисли он јој дође још више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много, дрхтаво, час весело, час
Кроз свеж, оштар ваздух, почео жагор, кретање... дан се белео. У том с краја махале, из неке механе допрли звуци свирке и песме. Она се још више охладила, премрзла од страха. Знала је — сигурна је била да је то тамо Ита.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека. И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда... Од здравља и среће надимљу се груди, Устаните, децо, рујна зора руди.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Шака му чврсто се држи злата, и снови његови пуни свирке не лете даље од балкона. А сви знају да сам до врлине ја ишао стазом оскудном уз кошчато раме народа, да сам
ниједног зла које нас испунило није а више нико не очекује наша дела сад нам озари лица праштај и дај мало своје свирке! 1972-3. ТО СЛОВО 1.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као да се сакрије, побеже, уђе у кућу.
са околних зидова склањао а они све више остајали сами, све јаче, све бешње почињу да преовлађују само њихне селачке свирке и песме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(нарикача), а налазимо их и код индивидуалних и колективних извођења кореографских игара, са пратњом песме или свирке, или без те пратње.
не боли; већ иди у гору талелејску, где петао не пева, где овце не блеје, где магаре не риче, где коњ не вришти, где свирке не свирају, где девојке не певају, где коло не игра. Удри јелена у рог а кошуту у стопу. Устук, издат!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Одједном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке. Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
гледала га је одозго и жмираво, стајали су уз манастирски зид по коме су милели гуштери, а шума је кркљала од вике и свирке...
Хоће ли нешто остати од овога?... ...Симку од његове свирке још јаче рана заболе, јаукну: — Затвори прозор! — Не бих могла да живим са сељацима — рече бабица Роза.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Па, ипак, каткад би прошли месеци а да не сврате под свој бор. Чувши за лековитост њихове свирке, некакав моћник држао их је силом код себе, хвалећи се њима као ловачким пушкама или псима, мада му је звук њихове
« —помишљао је, али пошто су их сви хвалили, ни он није хтео да буде изузетак. Коначно, заситивши се њихове свирке, пустио их је. Али убрзо би се нашао неки други моћник и заточеништво малих свирача се настављало.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Над започињањем свирке лебдјела је зебња; а то је опет, са своје стране, чинило још неизвјеснијим исход те борбе с Нечастивим.
Поновно започињање свирке послије краћих пауза између ставака ишло је, напротив, много лакше, а у самом току свирања, кад је једном преброђена
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Теб’, увек свету, Хвалит, славит узох власт. Кад у срцу не мож’ чувство Тесном од весеља стат, Дај му пјесне, свирке, друштво, Сласт ће взајмно теби дат; Али тебе свјату чтити Ја научих невољом, Морала је радост бити Горком прежде
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Јер Јехова беше мој штит И рука његова мој вођ. Јехова је то! (Девојке:) Силноме Богу појмо сад, Заиграјмо уз свирке звук На нови глас, на нови глас.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
која је већ била празна од пролазника, мирна и тиха, отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.
Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба. Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење. А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А кад би се момак од свирке уморио, стављала му је главу себи у крило, заклањала га слапом косе и чекала да се на притихлим водама језера, као
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ништа њему неће бити. СТАНА Јест, ништа. (Погледа на улицу, одакле се чује поред песме и свирке и по неки пуцањ из пушака.) Како ништа, кад ено и пушке бацају! ВАСКА Е, какве пушке!
(Показује на кола, сватове.) Ете, дошли ти, да те водив, да се венчаш. И, ће идеш, ће се венчаш. Свирке ће ти свирив, песне ће да ти појев. Сви ће да ти се радујев. Младожења ће те целива а ти ће плачеш!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Уставите бубње и свирале, угасите свирке свеколике, да ја јунак пред сватове прођем, јер отока нигда није сама — брез хајдука, ја брез мрка вука, ја брез чете
Није шала, онака ђевојка! Није шала, онаки дарови! Подиже се кита и сватови, развише се свилени барјаци, засвираше свирке свакојаке, ударише јасни таламбаси, зачуше се сватске даворије, стаде бакат сурих бедевија, отидоше с богом путовати.
камоли с тобом говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике прислоне барјаке, нек ме скину са добра коњица, нек ме спусте на зелену траву; љуто ме је
“ Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани, куме, стани, стари свате! Стани, побро, Милић-барјактаре! Уставите свирке свеколике, угасите сватске даворије, уз јелике прислон’те барјаке, да скинемо са коња ђевојку; љуто тужи моја мила
“ Тад стадоше кићени сватови, уставише свирке и поп’јевке, ђевер скиде са коња ђевојку, па је спусти на зелену траву; он је спусти, она душу пусти.