Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Среја узео ћемане под пазухо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако прође са својом свирком... А од бакшиша нема већ ни помена.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чекрци шкрипе, дижемо сидро. Излазак из Новог био је ведар и плав, при заласку Сунца. Нови, са својом плажом и свирком војне музике, са белим одећама жена, као малим једрима, остао је у сенци брда.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Није могла да верује. Неће ваљда толико ићи далеко да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем! Али одмах га разумеде. Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини?
И на изненађење свих, пуцњи пушака убрзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су одједном, од некуд одозго, овамо кући почели да долазе. А све је то била Магда спремила.
И као што је ред, све је то праћено свирком и песмом свирача спроћу њих, на доксату, али не свиркама и песмама кратким, бурним, које човека пресецају,
И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење. Горе их дочекују. Ефенди Мита са свима се љуби. Али Маркови сељаци још никако да се
се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз | капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом: Хаџи Гајка, море, хаџи Гајка девојку удава.
Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати. А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
свиралу, па му је тесно у њој и грца, кликће, извија, преплиће, све живље и све луђе, а ветар, одједном намамљен свирком, сјури се кроз баџу и ухвати у коло с пламеном. — Снег! Изгоре кућа! Звоно, деца!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И опет га волим. Шта ћеш!... У поверењу ти саопштавам, тај је својом живошћу, песмом и свирком одржавао морал код војника... Ишли смо гривичким путем и прилазили рововима. Батерија је милела.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јасну врулу има — нестала су времена У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде града: Грома у руци има за крвљу грабљиви човек!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Са таком свирком громко праћени Младенци пусти даље летеше, Док нису ногом своје мрзости Од Црних Гора гробље створили И на том
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Испред кола сватови, бањски Цигани у њиховим белим чалмама око главе и дугим колијама. Све се примиче тихо, са свирком сватовца. Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет. Дотрчи Курта. КУРТА (радосно): Иду, иду, сватови!
Сад ти кожу одерах! (Виче): Дајте кола! Улазе кола, пандури, Цигани, сватови, са свирком. КОШТАНА (стреса се). ПОЛИЦАЈА (Коштани, показујући јој камџијом на кола): Хајде!
(Пење се у кола.) САЛЧЕ (остаје онесвешћена на земљи.) Коштану у колима, опкољену пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
43 Стара ми бајка снежном Све руком маше, и пој Ту звони, са свирком нежном О земљи чаробној, Где крупни цветови редом У позни жељкују сјај, И гледају се гледом Благим и чедним кô
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Пио би, а чочеци би му певали и играли и вили се пред њим до зоре, а он их, расположен песмом, свирком и игром њиховом, бацао на крило тако силно да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и
Ни тумарање по улицама, ни покушај да се разгали у веселом друштву и да заборави немио вечерашњи догађај, да свирком и игром заглуши буру која му је беснела у грудима, — све му то није помогло!
Замишљао је сада Зону, раздрагао се; зато сâм продужи даље песму, коју опет сви свирком и певањем прихватише. Пева Мане: Кад ја имам бело лице, — зашт’ га не љубим? Ај-хај-хај!